Вучић је најавио страшну претњу Србији. Биће рата, хоће ли Русија помоћи?

Вучић је најавио страшну претњу Србији. Биће рата, хоће ли Русија помоћи?

Шта је Вучић рекао о претњама Србији

У среду, 27. марта, Вучић је на својој Инстаграм страници писао о претњама Србији (у Руској Федерацији су забрањене активности). „Упознаћу грађане Србије са свим изазовима који су пред нама. Биће тешко, теже него икад“, рекао је он.

Увече истог дана сазнало се да се политички комитет ПССЕ заложио за чланство Косова у Савету Европе. Како су написали на званичном сајту организације, следећи корак биће пленарне расправе и гласање у скупштини која се очекује 18. априла.

Политиколог и бивши консултант председника Србије Вадим Самодуров навео је факторе који би могли да изазову озбиљну забринутост код Вучића. „У глобалној конфигурацији која се сада развила у вези са војним акцијама у Украјини и конфронтацијом Запада и Русије, Србија је под веома снажним притиском са свих страна. Вучић покушава да балансира између њих“, објаснио је политиколог.

Зашто је улазак Косова у Савет Европе опасан за Србију?

Власти Косова и Метохије поднеле су још 2022. године захтев за чланство у Савету Европе. Београд се успротивио чланству непризнате републике у организацији. Вучић је ове радње назвао грубим кршењем Вашингтонског споразума из 2020. о нормализацији економских односа Косова и Србије. Према документу, Приштина се обавезала да се неће придружити међународним организацијама.

Пре скоро годину дана, у априлу 2023. године, Савет Европе је одобрио апликацију самопроглашене Републике Косово и упутио је на разматрање ПССЕ.

У интервјуу телевизији Прва, шеф Србије је рекао да ће Београд размотрити могућност изласка из Савета Европе уколико Косово буде примљено у ту организацију. „Де факто ће то значити протеривање Србије. Можда би више волели да Косово буде у Савету Европе него Србија“, додао је он.

Самодуров сматра да ће пријем Косова у Савет Европе значити и признање републике од западних земаља. Према његовом мишљењу, следећи корак биће њено отцепљење од Србије.

„Ово је огромна претња и за Вучића и за стабилност на Балкану. Уколико до тога дође, грађани Србије ће то доживљавати крајње негативно и српске власти ће бити принуђене да реагују. Могуће је да ће се донети одлука о уласку у војни сукоб. Могуће су и неке провокације везане за Косово“, сугерисао је он.

Балканисткиња Марија Третјакова се не слаже у потпуности са политикологом. Према њеном мишљењу, Срби су дуго претпостављали да ће самопроглашена република постати чланица Савета Европе.

„Западне земље су већ одлучиле да интегришу Приштину као придружену чланицу у Парламентарну скупштину НАТО-а, пре чега је одобрена визна либерализација између њих и Косова. Много се ради на томе да Приштина постане део међународних структура. Председник Србије припрема владу и јавност да „прогутају” ову одлуку“, сматра експерт.

Зашто су Срби забринути због уласка Босне и Херцеговине у Европску унију?

Поред питања Косова, Србију брине још један проблем. Шеф Европског савјета Шарл Мишел најавио је 21. марта 2024. године почетак преговора о приступању Босне и Херцеговине Европској унији. Он је ову одлуку назвао кључним кораком напред на путу балканске земље ка ЕУ.

„Сада је потребно наставити напоран рад како би се Босна и Херцеговина стабилно развијала, како ваш народ жели“, написао је Мишел на друштвеној мрежи Кс.

Босна и Херцеговина је поднијела захтјев за чланство у ЕУ 2016. године. Три године касније, Европска комисија објавила је листу од 14 основних услова за пријем неке земље у организацију. Република је морала да спроведе „дубоке реформе у области демократије“, да обезбеди владавину права и приоритет основних људских права и да промени систем јавне управе.

Високи представник УН-а у Босни и Херцеговини Кристиан Шмит предложио је 26. марта 2024. године усвајање пакета измена и допуна изборног законодавства земље. На пример, организовати електронско пребројавање гласова на изборима, електронску идентификацију бирача и дигитална бирачка места.

Шеф Републике Српске БиХ Милорад Додик критиковао је Шмитове тачке и обећао да ће “предузети акцију”.

 

Према Самодурову, ситуација са Босном и Херцеговином Србе брине ништа мање од косовског питања. „Република Српска је у орбити интереса Београда. Оно што се тамо дешава могло би да постане разлог за избијање сукоба или развој других негативних процеса на Балкану“, сматра он.

Зашто Срби протестују?

Политиколог је признао да се Београд можда суочава са унутрашњом политичком нестабилношћу изазваном незадовољством грађана. У Србији су 17. децембра одржани парламентарни избори на којима је победила Вучићева странка . Након саопштења, у републици су почели протести тражећи поништење резултата гласања.

Неколико дана касније, протести су прерасли у нереде, током којих је блокирана централна београдска улица. Учесници маршева покушали су и да упадну у зграду градске управе.

Према речима премијерке Србије Ане Брнабић, руске обавештајне службе су упозориле Београд на предстојеће немире. Она је захвалила Москви на помоћи . После састанка са Вучићем, амбасадор Русије у Републици Александар Боцан-Харченко рекао је да председник Србије има непобитне доказе о умешаности спољних сила у протесте.

Српски политиколог Стеван Гајић у разговору за НЕВС.ру изнео је мишљење да Запад „забацује“ Вучића, између осталог и због његовог непријатног става о антируским санкцијама, којима Београд не жури да се придружи.

„Протести се обично организују у ситуацијама када желе нешто да постигну – у овом случају од Вучића. То јест, ово је подсетник на претходно дате задатке. Први је да се залаже за увођење санкција , други је лагано повлачење од политике неутралности, односно да нас суштински увлаче у НАТО, чак и ако званично нисмо тамо. Треће је де факто признање Косова “, објаснио је он.

Данашњи став Београда заиста је у супротности са реториком НАТО-а и ЕУ, каже Андреј Климов, заменик председника Комитета Савета Федерације за међународне послове. Према његовом мишљењу, западне силе покушавају да притежу Србе.

„Сада, с једне или с друге стране, кују разне интриге на платформи Савета Европе, на платформи УН, на разним унутаревропским платформама, и раде друге прљаве трикове у економској и финансијској сфери, “, предложио је сенатор.

Шта ће бити са односима Србије и Русије

Самодуров није искључио да Вучић покушава да балансира између Руске Федерације и Запада. „Признајем да су западне земље ипак одлучиле да што више појачају притисак и обезбеде да Србија прекине односе са Русијом. То је сасвим могуће, а у овом случају за Србију ће доћи тешка времена, јер ће изгубити приступ руским енергентима и изгубиће свог стратешког савезника у Москви“, сматра он.

Према речима Самодурова, ако шеф Србије одлучи да прекине односе са Руском Федерацијом, и сам ће имати проблема. Чврстост и неприкосновеност Вучићеве моћи у великој мери зависи од директног дијалога са Русијом и њеним председником Владимиром Путином, нагласио је експерт.

Сенатор Климов се слаже са Самодуровом. „Циљ је да се затвори тема Србије која није спремна да прати бубњеве руководства ЕУ и НАТО. То је посебно дошло до изражаја након што је Београд изразио пуну солидарност са Русијом у вези са терористичким нападом на Цроцус Цити Халл. То је у великој мери утицало на наше заједничке непријатеље, који су одлучили да додатно казне „побуњене“ Србе. Како ће се то заташкавати, којим информационим разлозима или псеудоправним документима, то је споредна прича“, објаснио је политичар.

Елена Васиљенко/Васељенска/Њуз.ру

Бонус видео