Неискоришћени потенцијал: Осим у производњи хране, Србија може да буде лидер у производњи семена!

Србија се налази на прекретници у области пољопривреде, са изразитом предношћу у производњи семена житарица. Овај потенцијал, који се историјски неговао и развијао, данас се суочава са значајним изазовима, укључујући притисак мултинационалних компанија попут “Монсанта”. Ситуација у којој се Србија налази захтева потребу да се овај потенцијал искористи, не само за домаће благостање, већ и за цементирање међународних односа, посебно са несврстаним земљама и земљама у развоју.

Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова Југославије, подсећа на историјску сарадњу коју је Југославија имала са тим земљама, наглашавајући важност продубљивања ових веза кроз производњу семена житарица прилагођених њиховим потребама. Институт за кукуруз “Земун поље”, који се истиче као једна од водећих институција у Европи за производњу семена кукуруза, пример је успешне сарадње са земљама као што је Замбија у производњи семенског кукуруза прилагођеног афричким условима.

У суочавању са глобалним изазовима, посебно конкуренцијом великих мултинационалних корпорација, Србија мора да препозна своју компаративну предност у производњи хране и семена. Ово не само да представља економску прилику, већ и стратешку полугу у међународним односима. Јовановић наглашава да Србија, улажући у овај сектор и нудећи подршку земљама у развоју, може значајно да учврсти свој међународни положај и да изгради солидарност која ће бити кључна у важним међународним одлукама.

Унутрашња политика и приступ ресурсима играју значајну улогу. Јовановић критикује тенденцију превише ослањања на стране инвестиције у индустрији, што може довести до запостављања домаћег пољопривредног сектора. Подстицање домаће производње семена и хране не само да би ојачало економију, већ би и допринело политичкој и стратешкој стабилности Србије на међународној сцени.

Закључно, Јовановићеви увиди подвлаче важност искориштавања српских предности у области производње семена и хране. Пут напред захтева стратешко улагање у овај сектор, како би се осигурало да Србија не само да одржи своју домаћу самодовољност, већ и да игра кључну улогу у решавању глобалних изазова у области прехране. Ово, наравно, захтева промишљену политику и активну дипломатију која тежи изградњи и јачању међународних односа, посебно са земљама које се суочавају са сличним изазовима.

Вуксан Николић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: