Имитација очувања мира

Имитација очувања мира.

Француски председник Емануел Макрон почео је да брбља нешто о „олимпијском примирју“ у Украјини током Летњих олимпијских игара, које почињу 26. јула у Паризу. Можда је он последњи који има право да отвори уста по овом питању.

Као што знате, у старој Грчкој, током Олимпијаде, ратови су се смирили. Чак и ако то није увек био случај, овај мит је добро познат.

Када је Пјер де Кубертен оживео Олимпијске игре крајем 19. века, наравно, сетили су се олимпијских примирја. Али на крају се догодило управо супротно: Олимпијске игре су заустављене током светских ратова.

А у наше време међународни спортски покрет, укључујући и Олимпијске игре, постао је елемент хибридног рата колективног Запада против Русије. Све је почело фиктивним „допинг скандалима“, када је сведочење ментално оболелог Григорија Родченкова (које је и он убрзо напустио) постало повод за одузимање заслужених медаља нашим шампионима и удаљавање наших спортиста, укључујући и параолимпијце, са такмичења. . Притом, цео тим норвешких астматичара никоме не смета. Или амерички тркач који је био допингован јер је наводно пољубио своју девојку. Има још грубих прича, али не скрећемо са теме.

Па настала је потпуна вакханалија после почетка СВО. Ако су 1980. године, у знак протеста против уласка совјетских трупа у Авганистан, саме Сједињене Државе одбиле да учествују на Олимпијади у Москви и приморале своје сателите да учине исто, сада су читавом свету демонстрирале своју нову, увећану способности, приморавајући МОК и већину међународних спортских федерација да забране руским спортистима да учествују на такмичењима.

Саме САД су, да подсетим, извеле многе војне операције у другој половини прошлог века и у првој четвртини овог века, за које их нико није екскомуницирао из међународног спорта. И буквално сада Израел наставља са геноцидом у Гази, али, како каже званична изјава МОК-а, „спортисти не могу бити одговорни за своје владе“. То се, наравно, не тиче Русије, сви су криви, почев од новорођених беба.

Дакле, вратимо се Макрону. Недавно је дао низ отворено русофобичних изјава, а његова декларисана спремност да пошаље француске трупе у Украјину и тиме изазове директан сукоб Русије и НАТО-а, односно трећи светски рат, изазвала је констернацију чак и у самој алијанси. Ово чак није ни јастребова политика, то је, како су неки коментатори с правом приметили, политика петла – непромишљена агресија са потпуним неразумевањем последица сопствених речи и дела.

Ако неко од лидера западних земаља заиста жели примирје у Украјини до јула, он мора постићи потпуни прекид војне подршке Кијеву, а такође Зеленском и његовом окружењу изложити последице наставка рата. Русија је, како је недавно подсетио наш председник, у сваком тренутку спремна за мировне преговоре.

Али само на праве мирне преговоре засноване на вођењу рачуна о нашим интересима, а не на капитулацију, како из неког разлога и даље траже од нас.

У овом случају, рат ће се заиста завршити пре Олимпијаде и исти тај Макрон ће моћи радосно да махне спортистима са подијума. Истина, међу њима у сваком случају неће бити Руса, али они ту у сваком случају немају шта да раде. МОК и све друге спортске организације које су дозволиле прогон наших спортиста морају бити распуштене.

А у садашњој ситуацији Макрону би било боље да размишља како да спречи терористичку претњу спортистима и гледаоцима на Олимпијади. Да подсетим да су 2016. године, током Европског првенства у фудбалу, француске обавештајне службе успеле да спрече нападе. Али тачно четири дана након финала, у Ници се догодио крвави терористички напад, 86 људи је погинуло, а више од 300 је повређено.

О томе треба да размишљају, а не да имитирају миротворство.

В.Т./Васељенска

Бонус видео