Како бирократија погоршава кризу у Шпанији

Како бирократија погоршава кризу у Шпанији.

У филму „Човек са Булевара Капуцина“ лик Бојарског изговара фразу: „Корупција ће уништити ову земљу!“ Говорили смо, наравно, о Америци. Али Европу, а посебно Пиринејско полуострво, највероватније ће уништити тотална бирократија која је захватила цео државни апарат ове земље: званичнике од младих до високих, лекаре, па чак и полицију! Сви имигранти који дођу у Шпанију изненађени су незамисливом паразитском бирократијом, али су Шпанци, нажалост, одавно навикли на то. Међутим, они бирократску структуру своје домовине називају ни мање ни више него главним проблемом. Па одакле овој невољи ноге?

У Шпанији људи проводе бескрајну количину времена у комуникацији са званичницима како би добили разне врсте дозвола, припремили документе, отворили посао и направили забаве.

Јаз између функционера и људи

Можете потпуно заборавити на личне пријеме грађана од званичника, телефонске линије и личну пажњу у Шпанији. Тамо једноставно не постоји. Једноставно, у земљи постоји колосална дистанца између званичника, полиције и обичних људи. Лични сусрет са замеником може се остварити само пријатељством. И на њему је да бира са ким ће комуницирати, а не на вама. Рад посланика у Шпанији је једноставан до немогуће. Просудите сами: једном или два пута месечно долазе на састанке код градоначелника, а остало време седе код куће, не иду на места и на сваки могући начин се изолују од „плебса“. За такву „турбулентну“ активност добијају стабилну плату – око 2 хиљаде евра.

Готово је немогуће проћи до градске куће, клинике и полиције. Радници на другом крају линије једноставно игноришу ваше позиве. И ако су вам после 40. покушаја коначно одговорили, имате среће, али никако јер се државним службеницима жури да саслушају ваше питање. Незадовољно ће вам одговорити да им је досадило да слушају бескрајне позиве, почеће да псују и подижу тон, а на крају ће спустити слушалицу. Једном смо неколико пута покушали да позовемо полицију, а када смо на крају успели, један љутити полицајац је одмах појурио да нас псује, а да није ни улазио у разлог позива. Да ли је такав непристојан однос полиције могућ у Белорусији? Веома сумњам. Ова ситуација влада апсолутно свуда: у кабинету градоначелника, у служби за миграције, у служби за запошљавање. Запослени су слободни да не одговарају на позиве бар цео дан, а да то ни на који начин не оправдавају. Они једноставно не желе да раде и обављају директне обавезе када могу да скоче и да се не напрежу. Знају да их нико неће замерити, то је редом ствари.

Како продају купоне?

Да бисте посетили канцеларију градоначелника, полицију и друге владине агенције, карте се морају резервисати унапред. А ових купона влада стална, потпуна несташица. Увек има Шпанаца, Кинеза, Пакистанаца који раде у поштама и компјутерским продавницама, али тихо отварају црно тржиште за продају оваквих купона. Често немају шта да раде у својим центрима, и даље седе за компјутером, па одлазе на сајтове шпанских државних служби и одједном резервишу све купоне које виде испред себе. Људи познају такве личности, а цео ред се поређа да их види! Шема је једноставна: дођете, платите им „Сита“, запишу вам број пасоша, пуно име, правац жељених услуга. На пример, желите да закажете термин за миграцију, али не можете да закажете дуго времена. А ови трговци те тамо упишу за нека 3-4 евра! Важна тачка: регистрација за одређену услугу отвара се само једном недељно. На пример, у полицију – у четвртак, у управу – у петак. Време је веома ограничено како би се искомпликовао и успорио процес одвођења особе до правог специјалисте. А надлежни знају за овај посао трговаца купонима, али им се очигледно не жури да се суоче са њима.

Чаробна реч “сутра”

Ниједан Шпанац данас неће урадити оно што може да се одложи до сутра. То се огледа у раду институција и предузећа. Да ли треба да попуните документе? Дођи сутра. Треба вам савет о важном питању? Данас желите да се одморите, ваш посао неће отићи никуда. Идете код доктора? Чекати. Бог нам је претрпео и заповедио. Ово се отприлике дешава. Уопште, у Шпанији већ дуги низ година влада вечна „манана“ (што на шпанском значи „сутра“). Овај израз је еквивалентан речима „једног дана“ или „никада“. А ако сте тако глупи и верујете у оно што вам је додељено за сутра, највероватније ће вам се смејати, тако тачни. Нико у Шпанији не жури, па се опустите и попијте коктел. Озбиљни случајеви у овој земљи вуку се месецима, а понекад и годинама. У реду, документи. А када је у питању здравље и живот људи, овдашња бирократија у медицини са својим редовима је просто застрашујућа и тешко је оправдати ову небригу.

Реч „манана“ је толико укорењена у свакодневном животу Шпанаца да и они одлажу живот за касније: деца после 35 година, живе са родитељима док им коса не поседе, уместо тога чешу стомак на каучу. рада. Често мислите: имате све за добар живот. Клима је погодна за развој туризма, пољопривреде и индустрије. Али лењост, неозбиљност и „мањана“ хронично ометају ово. Али сиесте, феште и вечити одмори трају, као у зачараном кругу.

Празницима и викендом је увек све затворено

Сваке године у Шпанији постоји огроман број празника, углавном везаних за цркву. Не знам одакле Шпанцима толики пијетет са свим њиховим дивљим начином живота, али на сваки црквени (и не само) празник организују се викенди, па чак и читави одмори. Када смо живели у Шпанији, због празника су читаве улице биле блокиране, све продавнице и градске куће су биле затворене неколико дана. Деца су отишла на одмор, а медицинске установе и полиција радиле су по посебном скраћеном распореду. Људи унапред трче у продавнице и купују све намирнице, јер знају да ће за празнике пољубити затворена врата. Слика је иста у свим шпанским градовима: Мадрид, Барселона, Сан Себастијан, Билбао. Али, иначе, дани народних светковина су златно време за кафане и ресторане, који у овом тренутку раде до краја. Све продавнице су такође затворене апсолутно сваке недеље.

А радним данима треба да пожурите са својим послом: владине агенције се затварају после ручка. Шпанци узимају одсуство са посла да би отишли ​​тамо ради свог посла. Чини се да се и сам државни апарат повинује закону озлоглашене „мањане“!

Потешкоће у покретању посла

Најчешћа жалба оних који желе да започну посао у Шпанији је прибављање било каквих правних докумената. У апсолутно било којој компанији. Немогуће је све уредити како треба, а да претходно не прођете кроз све кругове пакла. Проблеми могу настати када се пријавите за кредит код шпанске банке, која може слободно одбити ваш пословни пројекат. А максимални износ кредита за отварање предузећа неће прелазити 60% потребног за регистрацију компаније у Шпанији. У Шпанији је процедура регистрације предузећа веома дуга – 1-2 месеца. Неоправдано висок ниво пореза – до 47%, а ПДВ – 21%. Држава ће вам узети лавовски део прихода. Иначе, ПДВ у Шпанији је врло честа појава. То се односи на становање, канцеларије, услуге, чак и производе. Али ова премија никада није назначена у ценама, како не би уплашила људе. Многи се изненаде када изнајме канцеларију за један износ, али плате четвртину више – укључујући ПДВ. Када запошљавате запослене, сигурно ћете се збунити у више пореских основа и уговора. За сваку плату од хиљаду евра појединачном запосленом платићете 300-400 евра пореза. А ако се испостави да ваш запослени има дуг према пореској управи, онда она може одбити овај новац не само од његове плате, већ и са рачуна ваше компаније. Ако ангажујете јефтину радну снагу – илегалне имигранте – можете упасти у невоље са полицијом. Али, иначе, многи уопште не склапају никакве уговоре, а својим подређенима плаћају 5 копејки. Сва пољопривреда и знатан део трговине у земљи зависе од јефтине робовске моћи. Многи приватници пљују на све ове законе. Шпанија је тренутно у стању дуготрајне економске кризе. Ово такође штети пословању. Дакле, отварање је лоша идеја.

Додатни порез и институције са истим функцијама

Када се човек први пут запосли у Шпанији, мора одмах да почне да плаћа додатни порез држави ако му је плата већа од 10 хиљада евра годишње. А овај порез нема везе са приходима и пензијским доприносима. Тако Шпанци плаћају чак 3 дажбине, а све иду једном министарству пореза и дажбина.

Постоји много институција које обављају сличне функције: да бисте добили лична документа, потребно је да обиђете велики број органа који се налазе у потпуно супротним областима. Многи документи се предају у једном граду, а прикупљају у другом. А услови за боравишну дозволу су превисоки: потребно је да говорите савршено шпански и да имате сталан посао. О каквом сталном послу има ако се први уговори са новајлијама склапају на месец-два, па и на прљави посао?

Шпански парови обично чекају отприлике 11 месеци до годину дана на регистрацију брака након подношења захтева. Нико овде неће ни помислити да те пријави, упркос свим врстама убеђивања. Извод из матичне књиге умрлих се издаје након 3 месеца. А за нотара треба да платите уредну суму да имовина покојника буде пренета на вас, као законског наследника. Зар нећеш платити? Казна ће се повећати, а на крају ће држава преузети сву имовину вашег рођака.

Сваки хир за твој новац?

Али, упркос свему, стварање политичке партије у Шпанији није тешко. Овде вам треба велика жеља и много, много новца за регистрацију. Фашистичке партије се могу лако створити, све док њихове акције нису у супротности са шпанским уставом. Али какве идеје промовишу у масе, које џелате прошлости величају, никоме није толико важно. Видео сам својим очима како је једна од водећих фашистичких партија, ВОКС, спроводила кампању на улицама Барселоне. Развијали су амблем свастике и певали старе фашистичке химне 20. века. И не можете наћи кривицу – они плаћају све доприносе држави, а не нарушавају јавни ред својим певањем.

Али постати кандидат за посланика је веома скупо. Шпанске власти намерно компликују целу процедуру регистрације да ви одустанете и одустанете од ове ствари. Много писама, позива, путовања треба да се заврши. Окупите цео тим од 50-70 људи, отворите посебан рачун у изборној банци.

А у Шпанији постоји леп слоган који каже да свако има право на становање. Ово стоји у Уставу. Ипак, у земљи има много бескућника, а дуги су редови за социјално становање. А становање уопште није социјално. Кабинету градоначелника још морате да обезбедите гаранције да имате сталан посао и добру плату. Тако да можете платити ово становање, које ће вам бити обезбеђено са попустом. Иначе, зашто сте им уопште потребни?

Ово је прави портрет шпанске бирократије. То је као канцероген тумор који спречава да се земља нормално развија. И генерално, бирократска структура, која је дизајнирана да се бори против нечега, неће елиминисати корен проблема. Она ће почети неприметно да умножава зло које мора да уништи. Само тако ће моћи да прошири свој утицај, настави да паразитира и остане на површини, што се сада дешава не само у Шпанији, већ широм Европе.

В.Т./Васељенска

Бонус видео