НЕВАЉАЛА СРПСКА ДЕЦО

Ако за било кога важи она народна „Ко зна зашто је то добро“, онда се то односи баш на вас, неваљала децо наша. Кад бих ову причу из наслова завршио са овом једном реченицом ризиковао бих лавину критика на мој рачун. Међутим, сигуран сам да ћу у наставку развејати и најжешће критике како оне упућене мени тако и оне упућене, већ како рекох, нашој деци неваљалој, наравно и нама родитељима, још горим.

Упориште за ове моје тврдње налазим баш у напред наведеној изреци, јер још се није десило ниједно зло, а да бар неко зрнце добра из њега није наклијало. Неваљалство наше српске деце није узрок већ последица аљкавости и нестручности целог просветног естаблишмента или тзв. „елите“, како себе воле да представљају произвођачи наше несреће, којој се не види крај. Наиме, од свег наставног особља у које сврставам учитељице и учитеље, наставнике и професоре, за сада су колико толико заштићене учитељице и учитељи, ваљда ти првачићи… и четвртачићи нису довољно физички стасали, те се, само спорадично као „заштитници“ од учитељског „зулума“ појављују њихови родитељи. Али се не сме заборавити да се из тог узраста регрутују будући, респектабилни, неваљалци. Не смеју се, кад је ваше неваљалство у питању, заборавити ни вероучитељи свих конфесија, јер се у њих полагало много шта, кад је ваше одрастање у питању, али учинак скоро никакав, и то не само због њих, и они имају своје директоре, педагоге, психологе тј. чимбенике којима је до васпитања стало к’о до лањског снега. Да напоменем, кад не бих знао да има дивних изузетака не бих о овоме ни писао. Где год постоји исти циљ на релацији наставник-вероучитељ-родитељ-ђак ето нам среће.

Сад бих морао, бар, колико толико, да станем на страну главних актера ове приче тј. неваљале, али упамтите, наше српске деце. Сматрам да треба ући у суштину проблема и видети ко су подстрекачи „несташлука“ наших неваљалаца? На првом месту родитељи, који често помажу своју и нашу неваљалу дечицу у њиховим „несташлуцима“. Ова родитељска испомоћ, њиховој неваљалој деци, је ескалирала кад је почела продаја (нема куповине без продаје) и куповина диплома, а самим тим и радних места. Предлажем, кад су дипломе у питању, да се у свакој школи, чим се уђе у њу, на видљив и недвосмислен начин истакне пано са подацима сваког учитеља, учитељице, наставника и професора о његовој стручној спреми и установе у којој је стекао стручну спрему. Наравно да су пред законом све дипломе изједначене, на сву срећу само формално, али је исто тако по закону да сви имамо право, а нарочито ђаци и њихови родитељи да знају ко им и са којим дипломама образује децу. Можда ће се неко због овога вређати, али нека и то је знак распознавања реалности од како, данас често називају, виртуелне стварности. Драга наша неваљала децо српска, све сте ми дражи кад видим да је решење проблема из ове приче баш у вама. Нисте ви узрок, ви сте само повод, не могу дефинисати тачно чега ал’ сам сигуран нечег крупног, a сад обавезна дигресија да бих вам освежио неке педагошке методе из периода мог школовања.
Мене и моје школске другове, а то је трајало генерацијама, наши родитељи су доводећи нас у школу предавали учитељицама и учитељима, касније разредним старешинама све до завршетка средње школе, дајући дозволу истима тј. учитељицама, учитељима, наставницима и професорима, да у нашем школском одрастању смеју и морају примењивати све педагошке методе, од оних препотопских па до најсавременијих, ма шта то значило.

Ђак никад није био у праву, а и зашто би, једном приликом смо добили, слободно могу рећи, антологијско објашњење односа ученика и професора. Том приликом нам је професор, на наше силно „наваљивање“ објаснио да је немогуће да се он прилагоди сваком ученику, поготову кад ученичка зановетања преврше сваку меру, али да се ученици свакако морају прилагодити професору. Просто професор је био у праву јер је предавао бар пар стотини ученика, а ми ученици смо имали мало више од десет предмета, отприлике толико и професора. Напомињем, за педагоге и психологе нисмо ни чули. Улогу данашњих педагога и психолога, у другом степену је преузимао директор школе. И БИ ДОБРО, као никад после тога. Моја генерација памти неке од тих метода као што је школски затвор тј. останак неваљалаца после наставе извесно време у некој од школској просторији, наравно затвореној, стајање у току часа у ћошку учионице, понекад, лица окренутог према зиду, пацке тј. ударање прутом по длановима, али дозирано и праведно, па повлачење за уши, понекад и понека ћушка итд. зависно од маште наставника или професора и наравно количине неваљалства несрећног ђака.

Некада давно, то нисам упамтио али сам кроз писане документе сазнао, почетак савременог школства у Србији је био обележен тзв. „суботом, ђачком буботом“, излишно је да вам детаљишем о тој институцији. И још да напоменем да су многе генерације, па и моја, целокупно школовање, закључно са средњом школом, ишле у школу и суботом. Можете ли неваљала децо наша бар замислити ту радну школску суботу, кад се чују предлози да се и петак избаци из наставе. И ОПЕТ БИ ДОБРО! Кад су методе и педагошке мере у питању није на одмет споменути једну азијску државу где скоро да и нема кривичних дела па тако ни неваљале деце. Тамо се за било које неваљалство било ког члана породице, чак и шире, одговара колективно тј. за своје дете не одговарају само родитељи већ и бака и дека, иде се дотле да чак и тетка и тетак подлежу одговорности, неко помиње и комшилук. Веровали или не, све то функционише савршено, нарочито превентивно. Децо наша неваљала прелијте чашу гнева, провалите овај несносни чир и то што пре, не може вам нико ништа и полиција и судство и Уједињене нације, ма сви су они на вашој страни. А тек ја!

Нисте ви, неваљала децо српска, криви тек тако, замислите само колика је кривица просветних инспекција, чак у 99% случајева нема ваше кривице. Педагози и психолози вам такође дају за право да наставите са вашим „несташлуцима“, мада постоји понекад и од ваше стране прекорачење тих „несташлука“. Није да ми је жао, али не чух да иједног педагога или психолога попреко погледасте, а камоли шта друго. Они су ипак обучени да заштите себе? О министрима и целокупном министарству просвете да и не говорим, они су уз вас и срцем и душом.

Не прича се тек тако, „од како је света и века“ да се кечеви дају у 99% случајева само зато што вас мрзе наставници и професори, чак и у моје време је било тако. На крају крајева, шта вам је друго преостало кад ви градиво, сложићете се, ич не знате, а за то су криви исти ти наставници, плаћени и преплаћени, да вас науче. Какво је то врзино коло. Синдикати у просвети су такође уз вас, кад сте видели да су стали уз неког свог колегу, кога сте мало онако ишчаушали. Тобоже закажу протест, па после испадне да је неваљалом професору још горе. Протестују ти синдикати против малих плата у просвети, а овамо моле Бога не да се повећају већ да се смање.

Признајте, кад сте на суду изгубили било какав спор против наставника или професора, научили сте их памети па им више не пада на памет да се било коме жале. Зато, децо наша неваљала и сви ви неваљалци, почев од школских инспекција, директора школа, синдиката и сви остали који сте задужени да уништите српство убрзајте своје активности и то ће бити оно зрнце добра у злу које чините. Има пуно метода које ће то зрнце добра наклијати и пробудити честите и „залуђене“ учитеље, наставнике и професоре, да сами обрачунају своје плате, а не да им то чини неки произвођачи њихове пропасти и тзв. заштитници њихових права оличени у руководствима некаквих синдиката. Највише се уздам у вас НЕВАЉАЛА ДЕЦО, АЛИ НАША СРПСКА, можда је апсурдно, али само на први поглед, само ви можете преваспитати своје наставнике и професоре и показати им да је вода дошла до грла иначе ће те се сви скувати као она жаба, не знајући шта вас је снашло. Шта значи још која буботка (наравно не смете применити прекомерно неваљалство).

Верујте биће боље и наставницима и професорима, а тек вама. Ви их само можете пробудити из летаргије. Једини пријатељи су вам баш те учитељице, учитељи, наставници и професори и нико више. Тражите од њих да буду строги и праведни према вама јер то они не смеју на своју руку чинити, велики се страх увукао у њих, будите сигурни да ће они то исто тражити од вас. И БИЋЕ ДОБРО! Треба да знате да су њихове плате једна од највећих срамота ове државе, у неким трговинама чак размишљају да им забране улазак, боје се крађе.

Запитајте се и ви децо неваљала и ви учитељи, учитељице, наставници и професори и ви црквени недостојници докле ово може овако. Ако ништа друго, тражите да се на видело изнесу дипломе-улазнице на радна места, да се види где је ко и у које глуво доба и којој недођији дошао до диплома и којекаквих мастера и, сачувај нас Боже, доктората. Намеће се резиме: школа мора бити у „власништву“ наставника и ђака, сви остали, почев од директора, педагога, психолога, инспекција…могу бити само помоћно особље, а не обрнуто како су то они не само замислили већ и остварили.

Док не ударите унатраг и не савладате таблицу множења и ви децо неваљала и ви наставници и професори о једначинама и интегралима немојте ни да сањате.

Председник удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“
Момчило Aлимпић

БОНУС ВИДЕО: