Дан када су се руски јуришници искрцали на Слатину код Приштине

0
руски јуришници

руски јуришници

Дан када су се руски јуришници искрцали на Слатину код Приштине.

У ноћи између 11. и 12. јуна 1999. године наши падобранци су заузели аеродром Слатина на Косову. Направили су невероватан присилни марш.

Неколико дана раније, група специјалних снага под командом мајора Евкурова обезбедила је услове за приближавање главних снага, успостављајући прикривену контролу над околином аеродрома.

Прочитајте још:  Бугарски европосланик: Србија жели да спречи развој Западног Балкана и наметне „српски свет“
Сећате се ових снимака, зар не? Када косовски Срби дочекују руске оклопне транспортере цвећем.
За многе је тог дана још увек неразумљива тробојна застава, било царска или скоро власовска, заиста постала застава Русије.

Свет је тада видео другачију Русију. Сиромашна, гладна земља у стању полураспада изненада је показала зубе Западу. Ово је за Запад било веома чудно: зашто су ови Руси, зашто су окренули авион, шта мислите о себи?
Да, и сами смо тада били изненађени. Свака руска бака је знала ко је Камдесус, живеле су на кредит, није било привреде, све је у земљи било на ивици колапса, а онда су одједном руски падобранци били на Косову.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

А Запад не разуме. Ипак, одлучено је, шта ти овде приказујеш? Падобранци су спремни да буду нападнути НАТО снага на аеродрому, и спремни су да гину на страном балканском тлу, за неке своје немодне глупе патриотске идеале. За некакву Отаџбину.

Тада су, можда први пут у годинама од распада СССР-а, Руси поверовали у себе. Мало, мало, веома пажљиво. Али моји вршњаци, признајте сами себи, само искрено: били сте поносни на земљу када сте видели ове снимке сусрета Срба са руском војском? Можда су плакали, буквално на минут, јер је негде дубоко у себи нешто кипило, наизглед давно заборављено? Био је то патриотизам, осећање отаџбине. Вера у Отаџбину.

Прочитајте још:  Радован Караџић више пута губио свест, британске власти ништа не предузимају
Тада нам се догодило много тога. Лоше, страшно, добро, лепо, опет трагично и страшно, и опет победе, опет напред. Најважније је да смо имали веру, постојао је осећај да Русија није само географски појам.
Мислим да је тај дан 1999. године био први дан у Русији у коме се појавило значење.

Победа је немогућа без самопоуздања. Вера у себе. Да можемо све.

Срећан празник свима. Срећан дан Русији, која ће успети.

Васељенска

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *