Годишњица херојске погибије мајора Милана Тепића

1

Годишњица херојске погибије мајора Милана Тепића.

Прочитајте још:  Владимир Билчик: За нову Владу Србије кључно питање биће усклађивање са спољном политиком ЕУ по питању увођења санкција Русији
Милан Тепић, мајор ЈНА, херојски је погинуо на сутрашњи дан, 29. септембра 1991.

Суочен с притиском да преда велико војно складиште војне опреме ЈНА, хрватским побуњеницима, Милан Тепић подигао је у ваздух хангар складишта, жртвујући себе тим херојским чином. Имао је тада 34 године.

Прочитајте још:  Европска демократија: Посланицима Заветника забрањен улазак у Хрватску, враћени са границе
Рођен је 1957. године у селу Комленац, недалеко од Козарске Дубице. Основну школу, ниже разреде, завршио је у родном Комленцу. Више разреде основне школе и гимназију похађао је у Козарској Дубици. Као старији гимназијалац био је војни стипендиста. Војнотехничку академију у Загребу уписао је 1975. године. Војно школовање успешно је окончао 1980. године. Службовао је у Славонској Пожеги. Од 1986. Налази се у гарнизону у Вараждину, у механизованој бригади. Чин мајора добио је ванредно децембра 1990. Прекомандован је у Бјеловар маја 1991, где је био на дужности у 265. моторизованој бригади.

Када су хрватске паравојне снаге, припадници тзв. Збора народне гарде, блокирале војне објекте у Бјеловару, касарну “Божидар Аџија” лета 1991, на мети се нашло и складиште “Барутана” смештено у шуми код Беденика, недалеко од Бјеловара, за чију безбедност је поред других био задужен и мајор Тепић.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прочитајте још:  Хрватско нуклеaрно складиште могло би да протера хиљаде људи и преостале Србе (Видео)
Старешине из Команде у Беденику су се налазиле на дужности у сменама по десет дана. Стицај околности је хтео да се у пресудном моменту, крајем септембра те 1991. на тој дужности као старешина у смени нашао управо мајор Милан Тепић.

Ситуација је била је критична месецима, од момента напада хрватских паравојних снага. Војне објекте под опсадом држала су лица добро наоружана и обучена, замаскирана тако да се не могу препознати, припадници тзв. Збора народне гарде. Опсадом је заповедао Јуре Шимић, у својству председника Кризног штаба Бјеловара.

У самим војним објектима постојала је конфузија, стизала су нејасна наређења, више команде одржавале су чак привид редовних прилика. Паралелно, догађало се масовно дезертерство. Највећи део војника несрба дезертирао је. Струја, системи веза, снабдевање, били су пресечени.

Прочитајте још:  Србија је спремна да прода имовину Гаспрома
Уз мајора Тепића објекат у Беденику обезбеђивало је десетак војника са једним потпоручником. Нашавши се у безизлазној ситуацији, одлучан да не препусти војни објекат, одсечне од веза са командом, мајор Тепић је у 10.40 часова изазвао експлозију жртвујући себе. Складиште, претходно минирано, одлетело је у ваздух.

Војницима је правовремено наредио да се повуку на безбедне локације. Приликом експлозије, велике разорне снаге, погинуло је и једанаест припадника хрватских паравојних снага.

Активирању експлозива претходила је погибија двојице војника југословенске војске, Стојадина Мирковића и Драгана Драгановића. Обојица су страдала пошто су одбили да се повуку, односно нису послушали наредбу мајора Тепића да одступе.

Прочитајте још:  Великим покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва
Процењује се да се магацину у Беденику налазило око 170 тона противтенковске муниције, мина, и других експлозивних средстава, распоређено у више објеката, хангара. Мајор Тепић је у ваздух дигао један од њих пет.

Старији водник Ранко Стевановић, командир страже Беденика, стрељан је. У касарни су, после предаје, убијени и командант касарне Рајко Ковачевић, потпуковник Миљко Васић, капетан прве класе Драгиша Јовановић. Осим тројице поменутих официра, у тој касарни погинула су још шесторица припадника ЈНА. Заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након тортуре у логорима у Бјеловару, размењени  9. новембра 1991. Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара, издвојени су и четири дана потом стрељани у шуми Чесма, недалеко од Малог Коренова.

Прочитајте још:  Хрватски судови шире безочне лажи о Србима као злочинцима!
Херојски чин мајора Тепића, који је асоцирао на Стевана Синђелића на Чегру, маја 1809, обезбедио му је трајно сећање у његовом народу.

Председништво Југославије (СФРЈ) односно оно што је од њега остало, два месеца касније одликовало га је највишим признањем, Орденом народног хероја.

Прочитајте још:  Милица Ђурђевић: Неко је радио на томе да наша странка не буде парламентарна, јер немају за шта да нас уцењују! (ВИДЕО)
Мајор Милан Тепић последњи је народни херој Југославије. Његовим именом названа је касарна Војске Србије у Јакову код Сурчина.

Република Српска установила је Орден за посебне заслуге “Милан Тепић”. У Београду, на углу улица Љутице Богдана и Кнеза Александра Карађорђевића на Дедињу, подигнут је споменик народном хероју Милану Тепићу, откривен септембра 2017.

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “Годишњица херојске погибије мајора Милана Тепића

  1. Један истински херојски чин покојног мајора Тепића.
    Ма шта ко мислио о томе он је до краја испоштовао речи тадашње војничке заклетве која се завршава речима: “не жалећи да у тој борби дам и свој живот.”
    Слава му.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *