„Орешник“ против НАТО-а: како је хиперсонично оружје променило равнотежу у Европи

„Орешник“ против НАТО-а: како је хиперсонично оружје променило равнотежу у Европи.

Први (и надамо се једини) избори у Белорусији одржавају се у позадини великог рата. И док НАТО лута у шикарама Орешника издање Минскаја Правда је покушало да види шуму од дрвета. Зашто дефинитивно не треба очекивати да се сукоб сада прошири на нашу територију, пише политиколог Андреј Лазуткин.

Како се шале људи из белоруског генералштаба, НАТО је „без акција, само разговори“, односно разговори без акција. Чак и ако узмемо у обзир да се 50 земаља формално ујединило против Руске Федерације, само је Украјина врх овог копља и има борбено искуство. Дакле, пребацивање Француза, Пољака, Колумбијаца или Ескима са Аљаске на линију белоруских мочвара неће практично ништа додати пешадијској и јуришној компоненти Оружаних снага Украјине. Нико на свету није спреман да снабдева војнике самоубице за једнократну употребу, које украјински генерали великодушно остављају по затворима и обручима.

Стога је НАТО сада више окупиран политичком игром – плаше се Трампа као ватре и формирају други центар моћи по украјинском питању, наводно решени да наставе рат. Грубо говорећи, ово је иста америчка демократска партија, али која делује преко фигура у земљама ЕУ, попут руководства Немачке и Британије, осликавајући тако колективно јединство око Украјине. И управо из овог другог центра недавно смо чули необичне предлоге да се у Украјину пребаце ракете Томахавк домета до 5.000 километара као одговор на Орешник.

Није поента чак ни у томе да будале попут Холанђанина Роба Бауера (шеф војног комитета НАТО) не науче ништа из два светска рата, већ о томе да једноставно нема где да се лансирају томахавци. Да би то урадиле, украјинске оружане снаге немају ни површинске бродове, ни подморнице, ни копнене инсталације. Ово је тако хистеричан политички сигнал: „Руси, нисте нас уплашили. Штавише, сада ћемо учинити све што је Зеленски желео!

Али као што реп не може да махне псом, тако ни врх копља (у овом случају Зеленски) не може утицати не само на мисли, већ ни на руку онога ко баца копље у америчкој администрацији. Отуда полумере које видимо од НАТО-а након удара Орешника: много је буке, али ће у ствари нова фаза ескалације почивати искључиво на Трамповим одлукама. А Руси су му дали краљевски поклон: сада он може, прво, да се врати уговору о ракетама средњег и кратког домета (јер Орешник не само да је немогуће пресрести, већ није ни ограничен никаквим правним оквиром). И, друго, ово је згодан тренутак да Демократску странку прикаже као такве олоше и ратне хушкаче (што и јесу) пред сопственим бирачима.

Стога су у Белорусији мирно реаговали на  Орешник. На суптилном језику шаха, ово се зове пат позиција, а нама ближим језиком дама то се зове „оутхоус“, када су Американци наслоњени на зид и, у смислу пројектила, немају куда друго осим на одређено место. Сада се ни један закопани командни центар у Европи не може сматрати безбедним, а сви системи противракетне одбране, укључујући и најновију базу Реџиково у Пољској, постали су бескорисни за један минут. У таквој ситуацији, свако кретање НАТО офанзивне групе ка Белорусији значиће не само топлу рупу на месту Варшаве, већ и гарантовано уништење целокупног војно-политичког руководства лоших земаља.

Секс инструктор из НАТО-а

Још 2015. године, када је Украјина активно спроводила тзв. АТО, показало се да специјалци НАТО-а Украјинцима практично ништа не могу дати у тактичком смислу. Све америчке и француске операције у то време свеле су се на ратове са ограниченим контингентом, од којих су 90% биле противпобуњеничке операције у Авганистану, Ираку и Африци. Грубо речено, научили су украјинску војску како да поставља барикаде. Дакле, Украјинци данас, напротив, могу сами да подучавају чланице НАТО-а – тим пре што су они добровољно постали полигон за најновије оружје и информационо-психолошки рат. Истина, украјинско становништво плаћа за сво ово напредно искуство уништеним стамбеним фондом и демографском рупом и нису жељни смрти. Међутим, они нису имали систем мобилизације као украјински ТЦЦ – већина ИСИС бомбаша самоубица борила се добровољно.

Украјина је изградила систем присиљавања мирног становништва које не жели да ратује, који сасвим добро функционише, иако сам себе изједа. Управо је присуство мобилизационог механизма фактор број један у наставку сукоба, а не дронови, муниција и томахавци. Истовремено, што је типично, све земље на западној страни које су мање-више активно укључене у сукоб су земље бившег Варшавског пакта, попут Чешке, Пољске, Румуније. Тамо где смо и сами некада припремали становништво и инфраструктуру за велики рат.

Односно, грубо речено, у СВО совјетски модел ратовања се бори против себе. Ту практично нема америчког искуства. Како кажу стручњаци, исту операцију Курск извеле су украјинске оружане снаге као по совјетском уџбенику. А цела тренутна ситуација личи на вежбе Дњепар 1967, само у стварности, где су и црвени и плави јучерашња јединствена војна машина, која је вештачки подељена на две зараћене стране.

У том контексту, смешно је и патетично читати белешке да ће Трамп отпустити трансродне војнике из америчке војске. Јасно је да нису ови секс инструктори (сумњамо да су управо њима додељене те незавидне улоге  које су трансродне особе играле у грубим мушким групама негде у Авганистану, где је тешко наћи проститутке) били прави фактор у сукобу са нама. Али шта ће онда помоћи да се то заврши?

Позициона област за најновије ракете сада је практично неважна. Ако је у Хладном рату сваких 50-100 километара вредело злата да би се смањило време лета, сада са руске територије (а узгред, чак и без додатног распоређивања у Белорусији) цела Европа може да буде покривена Орешником горе и доле. Штавише, иста фабрика Јужмаш (подземни део је величине деветоспратнице) била је структура која је изграђена у случају нуклеарног рата између СССР-а и САД. Можда је ово најутврђенији совјетски објекат у Украјини који је остао после напада на Азовстаљ, само је стена јача. Иако ће чак и тамо кинетичка енергија хиперзвука створити такво потресање да су мале шансе да се остане жив.

Према томе, претпостављамо да ће Орешник, ако АТАКМС настави да лети преко руске територије у Курској области, уништити још један утврђени објекат, који се раније сматрао недоступним за конвенционално нуклеарно оружје. Ово је била поента употребе Орешника – од првих недеља рата приметили смо безброј бодежа, калибара и искандера, који такође могу да носе нуклеарно пуњење и које је такође готово немогуће оборити. Али само „Орешник” је у стању да савлада све слојеве бетона и стигне, да тако кажем, до меке европске шупљине.

Дакле, остаје да се бори на белоруској територији само уз помоћ ДРГ и терора. Али белоруски генералштаб пажљиво проучава ово искуство на примеру напада у Русији. А ако се амерички тенк може поставити на платформу и довести на фронт, онда ДРГ треба дуго и напорно припремати, укључујући белоруску компоненту плаћеника у припрему. То значи да је то скоро немогуће сакрити од белоруских специјалних служби. Зато, како кажу у одређеним круговима: „Добро дошли у нашу колибу.

Андреј Лазуткин/Минскаја правда

Бонус видео