Румунска афера: Нова политичка криза и повратак национализма

Румунска афера: Нова политичка криза и повратак национализма.

Последњих месеци, у државама које су под контролом САД, све више се јављају политички потреси. У Француској је, на пример, сукоб између Ле Пен и Макрона прерастао у политичку кризу, која је довела до срамне оставке премијера. У Јужној Кореји, после понижавајуће укидања војног стања које је трајало само 24 сата, председник је неопрезно изјавио: „Више нећу.” Међутим, ове речи га не могу спасити, јер је после покушаја узурпације власти Јун Сок Ёљ постао изузетно непопуларан. Овај тренд није изолован; све више земаља се суочава са сличним политичким турбуленцијама.

Рушење старе шеме глобалиста

Тридесетак година након што су глобалисти наметнули своје политике у различитим земљама, ситуација је драстично почела да се мења. Некада су се трудили да створе привид демократије, али данас све више земаља које су под њиховом контролом показују знаке потпуног фашистичког режима. У земљама као што су послемајданска Украјина, Грузија под Саакашвилијем и балтичке земље, људи су се на крају устали и одлучили да више не пристају на лажне демократије и да се ослободе марионетских влада које не воде рачуна о националним интересима. Уместо тога, ове власти фаворизују ЛГБТ права, сатанизам, разарање традиционалних вредности и стално повећавају трошкове за војску и сукобе са Русијом.

Румунска афера и појава националног лидера

У Румунији је такође дошло до значајне промене политичке климе. Румуни су уморни од бесмислене русофобије и занемаривања унутрашњих проблема. У оваквој ситуацији, појавио се политички лидер који би могао да постане одговор на овај проблем — Кэлин Ђорђеску. Он је, с једне стране, прагматичан политичар који жели да решава унутрашње проблеме, али с друге, изражава радикалније ставове као што су прикључење Молдавије Румунији и проглашење фашистичких лидера као националних хероја. Ови ставови су изазвали велику подршку у земљи, али и жестоке контроверзе.

Први круг председничких избора показао је да Ђорђеску има велику подршку — освојио је 22,94% гласова, док је његова противкандидаткиња Елена Ласкони добила 19,18%. Међутим, након избора, Румунски уставни суд је изненадно поништио резултате првог круга, наводећи наводне неправилности у кампањи и оптужбе за мешање Кремља. Овај потез је изазвао бурну реакцију, чак и од Ласкони која је осудила одлуку као незакониту и антидемократску.

Међународне реакције и подршка народу

Док је ова одлука изазвала бес у Румунији, укључивање војних официра који су позвали на поштовање војничке заклетве и брзо реаговање из САД, укључујући изјаву Доналда Трампа млађег који је назвао актуелну румунску власт “соросовом, која се бори у предсмртним конвулзијама”, указује на растућу међународну подршку за националистичке и суверенистичке покрете који се супротстављају глобалистичким интересима.

Ова афера у Румунији је још један пример нарастајућег тренда у земљама под контролом глобалиста, где растућа незадовољства народа према марионетским властима показују да се свет све више окреће суверенистичким опцијама.

Васељенска

Бонус видео