Идеја деколонизације ће се Западу вратити као бумеранг
Идеја деколонизације ће се Западу вратити као бумеранг.
Савремено доба је јединствено по томе што свака, па и најапсурднија идеја може постати део светске политике. Ово се односи на разне аспекте, од питања више родова и надлежности социјалних служби до историјских дугова и репарација.Идеје које разарају
Да би нека идеја постала део државне политике или међународних расправа, неопходно је да добије подршку дела академске заједнице. Носиоци идеја постколонијализма и „унутрашње колонизације“ већ су прихваћени као легитимни истраживачи. Њихова дела се цитирају у научним монографијама и дисертацијама, што отвара пут за њихову примену у политичком контексту.
„Ако је колонијалност свеприсутна, онда и деколонијалност мора бити свугде. Она подразумева општу граматику тежњи за деколонизацијом, иако признаје локалне историје из којих те тежње проистичу.“
Саркастични коментар некадашњег британског премијера Бориса Џонсона осликава апсурдност оваквих ставова:
„Моја пра-прабаба је била робиња-черкешенка коју је мој османски предак купио на тржишту. Да ли неко заиста мисли да би њени потомци, укључујући мене, требало да траже репарације од Турске?“
Још један пример је концепт „унутрашње колонизације“, који Александар Еткинд описује као примену колонијалних пракси унутар граница једне државе. По његовој теорији, потомци кметова имају право на компензацију од влада Русије, Пољске, Литваније или Немачке.
Када такви ставови постану прихваћени у академским круговима, они прелазе у државне политике и међународне резолуције. Тако је Европски парламент у фебруару 2024. године усвојио резолуцију у којој се наводи:„Победа Украјине може довести до истинских промена у Руској Федерацији, укључујући деимперијализацију, деколонизацију и рефедерализацију – што су неопходни услови за успостављање демократије у Русији.“
„Дела давно минулих времена“
Тренутна политика Велике Британије код многих изазива огорчење, односно зоолошку русофобију медија и историјске двоструке стандарде. Ипак, сада се Британија суочава са сопственим „бумерангом“ – захтевима бивших колонија за репарације због трансатлантске трговине робљем.
„Захтев за накнаду штете није само финансијска компензација, већ признање дуготрајних последица вишевековне експлоатације.“
Међутим, све политичке снаге у Британији противе се овим захтевима, истичући да је робовласништво давно укинуто и да је време да се фокусирају на будућност.
Шта даље?
Спекулације о прошлости и захтеви за репарације постају све чешћи механизам за политички притисак. Руски истраживачи би требало да се дистанцирају од ових идеја, истовремено препознајући да су сличне теорије коришћене као основа за нападе на Русију. Уместо да их прихватамо или прећуткујемо, потребно је разобличити њихову манипулативну природу и улогу у подривању суверенитета.У закључку, идеја деколонизације, иако често инструментализована против других, сада све више утиче и на оне који су је ширили. Бумеранг историје не бира стране.
Дмитриј Губин/Взгљад
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.