Светиње рушили у рату, а скрнаве у миру
Саборна црква Мостар (фото РТРС)
Светиње рушили у рату, а скрнаве у миру.
Отежавајуће околности јесте да оно што је рушено у рату, обновљено након тога, у миру поново на мети вандала, који у већини случајева не буду пронађени и кажњени. Свим тим проблемима данашњице политичка елита из Сарајева не придаје никакву пажњу. Неми су и глуви, како на све нападе на светиње, гробља тако и на Србе који су одлучили да се врате на своје огњиште.
Минирано и паљено
“Само на подручју Епархије бихаћко-петровачко порушено је 130 цркава и манастира те других богослужећих места. Светиње су паљене и рушене од Ливна до српских села око Кладуше и до Купреса. Гробља у ФБиХ имала су своје капеле и све је порушено. Грубом рачуницом у протеклом рату срушено је око 800 капела” – казао је “Гласу Српске” председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.
Подсећа да је једна од највећих православних светиња – Саборни храм у Мостару у протеклом рату миниран и запаљен од стране муслиманске и хрватске руке заједно.“Исто се дешавало и са црквама и капелама у Чапљини, Стоцу, Какњу, на Озрену. У Бугојну је црква минирана, потпуно срушена. Ништа другачије није било ни на потезу од Сарајева према Зеници, око Тузле. Хрвати су на Купресу како су заузимали српска села, тако минирали и рушили цркве. У Доњем Вакуфу муслимани су запали цркве 1995. године” – наводи Радановић и додаје да је у Бугојну порушена црквена кућа, парохијски дом и црква, односно три православна објекта у једном дворишту.
Наглашава и да је тешко сабрати колико је порушено православних цркава, манастира и капела, али додаје да се ради о више од 1.000 објеката.
“Имамо и списак свих православних гробаља у ФБиХ. Тешко се може наћи иједно да није срушено” – казао је Радановић.
Са друге стране наглашава и да је много новца уложено у обнову манастира, цркава и капела од стране власти у Републици Српској и Србији те са локалног нивоа.
“Много је уложено новца. Власти дају максимално цркви и свакоме ко је покренуо активности и залаже се за обнову светиња” – поручио је Радановић.
Обнављамо и обнављаћемо
Све цркве, манастири и капеле били су порушени или значајније оштећени на подручју Херцеговачко-неретванског кантона за време рата, а међу њима и једна од највећих светиња на овдашњим подручјима Саборни храм у Мостару, који се налази и под заштитом УНЕСКО-а.
Један од највећих храмова у СПЦ, мостарски Саборни храм Свете тројице, саграђен још 1873. године, у Лето 1992. године претворен је у гомилу камења. Храм је гранатиран 8. јуна 1992. године, а седмицу касније, на други дан празника Свете тројице срушени су торњеви и црква је запаљена. До темеља 1993. године срушена је и црква Рођења пресвете Богородице, која је у Мостару грађена у 16. веку.“По завршетку рата упоредо са повратком избеглих и расељених вратило се и свештенство Српске православне цркве. Тако да је заједно са обновом породичних домова почела и обнова цркава у Мостару. Један од најзахтевнијих и свакако најскупљих пројеката је и обнова Саборне цркве у граду на Неретви” – казао је “Гласу Српске” заменик председника Градског већа Мостара Велибор Миливојевић.
Колико је то битан, важан и скуп пројекат, наглашава он, показује и чињеница да је то национални споменик културе који се налази заштићен у зони УНЕСКО-а.
“Дакле, Саборна црква као таква мора да буде обновљена онако како је била и грађена, што свакако поскупљује њену изградњу. О којем виду и величини грађевине је реч показује податак да је до изградње цркве Светог Марка у Београду то била највећа православна црква на овим просторима. То је свакако један захтеван и велики пројекат” – појашњава Миливојевић.
Поручује и да је до сада уз разумевање Владе Српске и Србије одвојен знатан део новца за обнову Саборног храма у Мостару, а резултат тога је и скоро завршен грађевински дио на том објекту.“Треба урадити још доста тога. Потребно је још много новца да би ова православна светиња и тај наш православни храм засијао пуном светлошћу и био стварно онај драгуљ који је био и раније, а то је један од препознатљивих знакова, не само Мостара него читаве регије” – закључио је Миливојевић.
Крађе и напади и у миру
Оно што посебно буди страх, али и увелико пали аларм за узбуну је и што су цркве у ФБиХ и данас на мети напада. Тако је из Саборне цркве у Мостару прије само две године украдено 90 метара кабла, а приликом крађе уништена је и кутија за осигураче испод звоника. Исте те године, само који месец раније, извршен је вандалски напад на Стару цркву у Мостару и тада су провалили врата цркве Рођења пресвете Богородице, оскрнавили олтар, разбацали предмете у цркви те однели новац из кутије за добровољне прилоге, као и новац из кутије хуманитарног друштва “Добротвор”.Напади су се дешавали и у осталим местима у ФБиХ па је тако послије рата, према евиденцији Одбора за заштиту права Срба, црква у Блажују до сада била мета напада минимално 20 пута, а исту судбину је у неколико десетина наврата доживела и православна црква Преображења Господњег у Сарајеву. Нападане су и православне светиње у другим деловима ФБиХ.
“Једноставно дешава се класично рушење уставног права на вероисповест. Јер када неко једну цркву у данашње време покрада, пљачка и скрнави како Срби поново да дођу у ту светињу. Једноставно тиме ризикују живот и доласком у цркве страхују да ће им неко каменом разбити главу” – наводи Радовановић.
Окидач за све, наводи он, је што мржња према Србима и православљу од стране Хрвата и Бошњака траје од деведесетих година прошлог века.
“Та мржња и даље се гаји, углавном путем медија. Сваки дан обележавају неку битку где су, како наводе, тај простор ослободили од Срба, а у ствари побили су их и протерали. У говорима политичара у ФБиХ нема места за страшна историјска страдања Срба која су се десила на том подручју” – закључио је Радановић.
Житомислић
У Другом светском рату манастир Житомислић је био запаљен и опљачкан, али највише је страдао 1992. године, када су црква и стари конак минирани и до темеља срушени, а остали објекти, као и школа, запаљени. Обнова манастира Житомислић, српског духовног језгра у долини Неретве, почела је 2002, а завршена 2005. године. У обнову манастира и храма Благовести пресвете Богородице у склопу манастирског здања уложено је 250.000 марака. Влада Републике Српске у његову је обнову уложила 50.000, а Влада ФБиХ донирала је 35.000 КМ. Остатак су финансирале четири српске породице из Херцеговине.Катера.Њуз
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
