Прича о Геоксу: Како је држава бацила наших 35 милиона евра

0

Aleksandar Vučić u fabrici Teklas Foto:FoNet/Instagram Budućnost SrbijeAV

Угашена фабрика обуће Геокс у Врању, од државе је добила укупно 16,5 милиона евра субвенција – за изградњу фабрике на поклоњеном земјишту (10,8 милона евра) и за опремање исте (5,6 милиона евра). Сада када је утврђено да је део овог износа од 3,5 милиона евра држава дала супротно закону, а врањски огранак Геокса Тецхниц Девелопмент доо је у ликвидацији, мало је извесно да ће држава, у случају да реагује на решење Комисије за доделу државне помоћи, моћи да ово наплати у новцу, кажу саговорници листа Нова.

Претпоставља се да ће држава узети део имовине, али у међувремену сазнајемо да погон и земљиште више нису у власништву Геокса, већ у власништву Теклас Аутомотиве (Владичин Хан), фирме која би, по ранијим наводима председника Србије Александра Вучића, требало да упосли отпуштене из Геокса.

Оно на шта је Транспарентност Србија (ТС) у студији о субвенцијама које држава даје странцима упозорила још у мају 2017. године, са закашњењем од преко четири године потврдила је и Комисија за доделу државне помоћи – Геоксу је новац за изградњу погона за производњу обуће у Врању, држава дала мимо сопствених закона. У решењу од 1. новембра 2021. године Комисија је утврдила да је ова фирм добила државну помоћ која прелази максимално дозвољену за 414.044.391 динара (око 3,5 милиона евра).



„Сада је створен основ да се та средства потражују, нисам упознат са тим колико Геокс има средстава и има ли уопште, али претпостављам да су шансе минималне да се наплати тај износ“, каже Немања Ненадић из Транспарентности Србија.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  Муке ратара: Како стоје ствари кад стигне рата кредита а држава није уплатила субвенцију

Док Комисија позива надлежна министарства привреде и финансије да тај новац тражи назад од Геокса, ТС да се утврди кривична одговорност свих који су учествовали у незаконитој додели буџетског новца, јавности која се и даље пита шта је са више стотина радника који су без посла и има ли Геокс пара да врати овај нови-стари дуг држави, промакла је једна „ситница“ – земљиште и објекти у Врању који су донедавно били у власништву Геокса, од пре неколико дана су у власништву Текласа. Званичници се о томе хоће ли Геоксу тражити новац назад или не, још увек нису огласили, а из Транспарентности су изразили бојазан да ће повраћај новца бити отежан или онемогућен јер је решење донето против предузећа које је већ у ликвидацији.

Међутим, коментаришући за портал Нова.рс последњи биланс стања фирме Тецхниц Девелопмент доо Врање – у ликвидацији, економиста из Врања Драгољуб Стевановић истиче да би ово било „добростојеће предузеће“ да нису у ликвидацији, као и да им обртна имовина „покрива скоро све обавезе“.



„Они би то могли у новцу да плате ако би наплатили потраживања, продали опрему, залихе, имовину…али, они то неће у новцу платити ево видите да се сада већ нешто дешава, чујемо да Теклас преузима погон. Нама остаје нејасно од кога је Теклас сада ‘узео’ погон, од Геокса или државе“, коментарише Стевановић.

Ненадић из Транспарентности Србија подсећа да је кршење закона могло да буде спречено, али да то није учињено јер тадашња Комисија за контролу државне помоћи није реаговала.

„Велико је питање у којој мери инвеститор може бити одговоран за то. Не треба очекивати од инвеститора да се буни што је добио новац. Није њему забрањено да добије више новца него је забрањено било државним органима да му доделе толико новца“, истиче.

Прочитајте још:  Турској компанији Ернели, осим субвенција у новцу држава поклонила и земљиште у Лесковцу!



Са друге стране, извор Нове из некадашње управе Геокса у Врању каже „паре су ту и биће све по закону као и до сада“ као и да не могу ликвидирати фирму док се сва потраживања не исплате.

„Видећемо хоће ли држава да тражи паре назад“, додаје. На опаску да ће можда тражити халу, из Геокса кажу да она није у њиховом власништву.

„Погледајте катастар. Продато“.



Увидом у Катастар непокретности, може се видети да су земљиште и производни објекат обуће на катастарској парцели КП 625/1 КО Бунушевац, Врање, који су до недавно били у власништву фирме Тецхниц Девелопмент ДОО Врање, сада у власништву фирме ДОО Теклас Аутомотиве. Ови подаци су ажурирани пре само неколико дана, 14. новембра. Прекјуче је и портал листа Данас објавио да ће Теклас „најкасније почетком наредне године“ отворити фабрику делова за аутомобиле у хали бивше фабрике Геокс, где би требало да буде упошљено најмање 350 радника.

Након што је Геокс покренуо процес ликвидације почетком августа ове године, без посла је остало око 1.200 радника из Врања и околине. Председник Србије Александар Вучић је убрзо, 5. августа, посетио погон турске фирме Теклас у Владичином Хану и том приликом је најавио да ће око 250 радника из Врања бити одмах запослено у овој фирми која се бави производњом делова за аутомобиле, а касније још 600. Према сазнањима из медија, до сада је Теклас упослио око 300 радника из Врања.



Први погон фирме коју председник моли за спас, у Владичином Хану је отворен почетком априла 2016. године, када је посао добило 400 радника махом из Владичиног Хана и Сурдулице, а како је време одмицало, све више Врањанаца је посао налазило управо у ханском Текласу. Вучић је у време отварања био председник Владе, а Теклас и мањи погон Смелтинга су отворени у његовом присуству, уз државне субвенције од скоро 5 милиона евра.

Прочитајте још:  “Ако сте ме разумели добро, ако несте, па преведите си” (ВИДЕО)

Када је у питању отварање Геокса, уговор о додели средстава за директне инвестиције, који је требало да омогућити запошљавање 1.250 радника у новој фабрици Геокс, 8. октобра 2012. године у Врању су потписали тадашњи Министар финансија и привреде Млађан Динкић и председник компаније Геокс Марио Морети, а у присуству тадашњег премијера, а садашњег председника Скупштине Ивице Дачића. Тада је најављено да ће Влада Србије подржати улагање кроз програм за подстицај директних инвестиција у износу од 9.000 евра по сваком новоотвореном радном месту. Фабрика је отворена 2016. године.

[table id=1 /]



Нова.рс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *