Талас поскупљења хране најмање до половине 2023.

Готово сви пољопривредни производи су током прошле године поскупели у односу на годину раније, у просеку су цене у новембру прошле у односу на исти месец 2020. године биле за 30,5 одсто веће, објавио је Републички завод за статистику.

Највише је поскупело поврће, чак 55,4 одсто, цене житарица су у истом периоду скочиле за готово 40 одсто, а индустријског биља за 37,5 одсто.

Гледано по производима највише је за годину дана поскупео кромпир, чак 83 одсто, пшеница је била за 42,7, а кукуруз за 39,4 одсто скупљи. Стока и живина су последњег новембра у односу на онај из 2020. биле за 20 одсто скупље, јаја за 21,6 одсто, а најмање поскупљење било је код млека 5,1 одсто. У том периоду, једино је појефтинило воће и то за непуних 17 одсто.

Ако се погледа свих 11 месеци прошле године у односу на исти период, од јануара до новембра 2020. воће је поскупело за 52,8 одсто. Кромпир коме је цена у новембру 2021. “ескплодирала”, гледано на годишњем нивоу је појефтинио за 10 одсто, док је нешто мање појефтињење на годишњем нивоу било и код стоке и живине. Међутим, све остало је поскупело, у просеку првих 11 месеци 2021. све је било за 20 одсто скупље него годину дана раније.

Аграрни аналитичар Жарко Галетин каже за Данас да су цене житарица и уљарица биле на историјском рекорду током 2021, али да тај тренд раста цена у први мах нису пратиле цене производа у продавницама, пре свих меса и прерађевина, млека, шећера.

“Било је јасно да ће временом и цене прерађивачких производа почети да расту и то се и десило крајем године, што није изненађење. Имали смо пуно фактора који су тај раст подстицали, од инфлације на светском нивоу, до раста цене енергената, али и проблема у логистици, транспорту. Када се десе такве тектонске промене на тржишту хране онда се не може очекивати да ће те цене преко ноћи падати. Оно што генерално можемо да очекујемо у првој половини 2022. је да ће те цене остати на високом нивоу, мислим да ће талас поскупљења трајати најмање до половине следеће године”, каже Галетин и додаје да неке прогнозе ФАО и УН иду у правцу да није искључено да храна још поскупи.

Како ће после бити, истиче Галетин, зависиће доста од ситуације на глобалном нивоу, пре свега здравствене.

“Прошле године у свету имали смо светски рекорд у укупном приносу кукуруза, соје и сунцокрета. Није логично када три културе имају рекордне приносе, и када постоје рекордне петогодишње залихе у свету, да имамо такав раст цена. По логици ствари када имате такве приносе, цена би требало да буде нижа, али није”, напомиње он.

Галетин каже да све ово говори да су неки крупни покретачи морали утицати на раст цена чим тај тржишни фактор који би требало да буде најјачи индикатор какве ће цене бити то није могао да промени. Та околност, како каже, иде на руку онима који имају ресурсе када се ради о примарним пољопривредним производима, а Србија их има.

“Србија има суфицит у билансима, а државе које имају ресурсе би могле да “ухвате” добру цену и профитирају. Ми смо прошле године имали добру ситуацију што се тиче пшенице, кукуруз, соја и сунцкрет су подбацили, али имали смо добар извозни резултат од неких пет милијарди долара”, наглашава Галетин.

Цене хране неће пасти, напомиње он, чак и да имамо рекордне приносе у 2022, јер берзанске робе су такве да се цена диктира на светском нивоу. Друга ствар је, истиче, како државна политика заштите потрошача може да утиче.

“Тренутно имамо замрзнуте цене појединих производа, али то је кратког даха, може у први мах да заустави неки ценовни раст, али на дужи рок те мере нису одрживе, нити држава има тај капацитет”, истиче Галетин.

Каква ће бити пољопривредна 2022?

Каква ће наредна пољопривредна сезона бити рано је говорити. Жарко Галетин каже да је пшенице посејано више него раније, до неких 650.000 хектара, да релативно добро изгледа тренутно, али да је јако рано говорити о томе шта може од приноса да се очекује, јер зависи од доста фактора.

“Агротехника ће бити ускраћена за прихрану минералних ђубрива која су поскупела доста, нека азотна ђубрива су, на пример, поскупела 100 одсто у односу на прошлу годину и то ће утицати на квалитет агротехничких мера које ће се примењивати. С друге стране, видећемо како ће изгледати сетва раних усева, али добра цена би можда могла да допринесе да се користе и боље агротехничке мере”, истиче Галетин.

Данас