Историја и временословије у кривом огледалу

Ренесанса или препород се назива „златно доба антике“, а из неког разлога се сматра за почетак „модерне“ науке. Може ли нешто настати из ничега? Знање постоји одувек, па не може настати, али може привремено да промени облик постојања. Зато је најбоља она лаж, која има највећи постотак истине!

Једно, сасвим логично питање Освалда Шпенглера, доводи у сумњу владајућу науку: Зашто, ми знамо само за Илијаду, у периоду Мрачног доба од 1200-800. старе ере? Илијада јесте први уџбеник европске културе, али владајућа наука нема других историјских података, иако је Мозес Финли написао чак 11 књига, о сјајној тројанској култури из овог периода, која је потпуно идентична првој цивилизацији у Винчи!

Сагласно Шпенглеру, Фоменко такође истиче исти историјски феномен: Зашто период антике има тако много споменика културе, а средњевековни тако мало? Зато, што је консензус једини логичан одговор за већину античких артефаката! Прећутан договор цркве и науке, око лажне историјске концепције, постигнут је у ренесанси, и то је почетак безобзирног и потпуног кривотворења дотадашње историје и културе, који траје до дана данашњег!(1)

Каква је онда права историјска истина о нашем међуледеном добу, и шта је то владајућа наука у принципу фалсификовала? Ради се о мезолитском континуитету културе у Подунављу Хелма, заснованом на циклусном знању, једино могућем преко Лепенског Вира и прве цивилизације у Винчи, која је условила развој урбаних цивилизација у Евроазији и северној Африци.

Прекид самосвојног континуитета мезолитске културе Подунавља, извршен је у ренесанси, увођењем „Латина“, „Јевреја“ и „старих Грка“, у владајућу историју, јер они никада пре тога нису ни постојали! Паралелно са голом причом владајуће науке, за коју нема никаквих аргумената, извршено је идеолошко измештање колевке културе из Европе на Исток, уз такође погрешну поставку, да је знање директно сразмерно старости људског рода!

Европа се упознала са „старим Грцима“ у ренесанси, а прва (двојна) грчка држава у историји је настала 1829. године! Њен први Устав је све православне прогласио за Грке, а грчка држава је од тада 11 пута проширивана за „зеленим столом“! По владајућој науци, Јевреји су добили језик и прву граматику у десетом столетју, а прву државу тек после Другог светског рата!? Али, зато, имају календар нешто млађи од древног србског, чија календарска ера почиње од библијског потопа!? Овај „бљештави варваризам“ просветитељства, један непознати србски аутор је веома лепо дефинисао: Све је теорија завере, осим владајуће науке која је очигледна лаж!

Владајућа наука води читав терминолошки рат, у коме се постојећи називи, идеолошки приказују потпуно нетачно и погрешно! Бројеви, које се данас зовемо „римски“, постоје у Винчи барем три хиљаде година пре Рима! Па, зашто се онда не зову винчански? Сви подаци о граду Риму су лажни, јер је он био обично село до 14. столетја! Као што не постоје „римски“ бројеви, тако не постоје ни „римски“ закони! То су закони Управде, алијас Јустинијана и Стојана, алијас Константина, а староиталски Закон 12 таблица из Градине је идентичан истоименом граду и законику Крита од пре 4000 година, где је нађен и печат св. Саве!

Шта је био практичан резултат општег кривотворења у корист „класичних народа“? Запад је добио 1000, а такозвани класични народи 2000 година историје на поклон! Тиме је постигнут циљ историјског прекида и прикривања аутохтоности европске културе, због чега М. Алинеји инсистира, да потпуно бесмислена, бајковита теза о такозваном касном доласку Срба („Словена“) у Европу, мора да се замени сценаријем њиховог континуитета од палеолита!

Још је Жан Хадруан из Бретање, професор класике, реторике и теологије са Сорбоне, који је био библиотекар Великог колеџа у Паризу, утврдио да су у његово време на прелазу 17. у 18. столетје, остала само четири оригинална класична дела: Плинијева „Историја природе“, Цицеронови „Списи“, Вергилијева „Георгика“ и Хорацијева „Сатира“. Дела Хадруана су стављена на ватикански попис забрањених књига, а француска Влада, универзитет Сорбона и језуитски Орден, извршили су страховит притисак на њега да ревидира своје ставове, што је он на крају и учинио 1709. г., почетком 18-ог столетја.

Историја пре 1600. године није вероватна, тврди Кр. Пфистер, јер целокупна литература класике је створена на Западу! Исто тврди и В. Камајер: Цео средњи век пре 1300. године је фалсификован! Практично су сви извори из тог времена настали касније, после ренесансе, каже У. Топер. За матрицу произвољности у владајућој историји, Ото Нојгебауер такође тврди, да је средњевековна историја резултат преписа који су млађи 500 до 1500 година! Исто закључују Габовски, Фоменко и Р. Балдауф, да су древна и средњевековна историја, фалсификати епохе ренесансе и каснијих столетја!

Најбољи сведок тврдњи наведених светских историчара, поред древног србског календара је и Ристова ера, која није стара 2000 година! Она је званично уведена 1563. године на Тридентском сабору, а по Целзију тек половином 18. столетја. Тврдња Целзија је вероватнија, јер први писани траг Ристове ере у Законоправилу св. Саве, јесте двојно датовање, по србској и Ристовој ери, а коришћен је до календарске реформе Петра Великог.

Зашто је црква ћутала скоро два миленијума? Сасвим јасан одговор, дају табеле Фоменкових (19) Депенових (21) хронологија, у којима нема србске календарске ере, јер она сведочи о континуитету културе од неолита, у нашем петом међуледеном добу! По србској календарској ери, која почиње библијским потопом, ми живимо у 7527-ој години, а она сведочи о мезолитском континуитету културе.

Наше међуледено доба од 11.000 година, приказано је у владајућој науци као десеткована матрица у периоду од око 1000 година, коју су дали Јероним и Еусебије!?(2) Где је нестало шест и по миленујума наше послепотопске историје? Одговор је дао Бикерман у Хронологији старог света: Традиционално временословије је створено у оквирима цркве, јер је наука око хиљаду година била под њеном контролом. Тако је црква световну хронологију прилагодила идеологији ришћанске религије!

Највећи и директан доказ укидања слободе мисли, као репресивне методе, представља ватикански попис забрањених књига! Римокатолички свештеник Џејкобс, из Америке, написао је књигу у којој је прогласио Ватикан за највећег историјског лажова на свету, због томова фалсификованих докумената, који не могу донети никаква добра човечанству! Мекша варијанта су тајна друштва, која крију или погрешно преносе општа знања, у античко време приступачна сваком појединцу.

Мотив планетарне преваре фалсификовања историје, свакако је психопатолошки. Скоројевићи увек имају болесну потребу, да све почне са њима! Иако је апсолутно прекрајање историје само по себи перфидно, мора се признати, да је технички извршено на један савршен начин. Није писана нити измишљана нова историја, већ је помоћу преписа промењен комплетан именослов постојеће!(3) Оригинали списа су током времена нестали, а ова дечија превара са преписима, временом је постала наша историја, помоћу корупције и репресалија.

Титански посао преписивања оригиналних историјских списа, уз промену именослова у тексту, вршен је столетјима у самостанима Западне Европе. Домовина историјских фалсификата је Италија, а хуманисти Пеђо Брачанин и Никола Николић су први фалсификовали литературу раног средњег века (Р. Балдауф). Практично, творац лажне концепције историје је Скалигер, који је око 1600. године припремио прве преписе текстова класика са њиховим биографијама. Европа се тада упознала са „старим Грцима“, које је он заједно с „Римљанима“ увео у историју, представивши их као древан народ, уместо Асираца, иако ови други постоје хиљадама година пре њих!?

У владајућој науци не постоје оригинална докумената, нити литерарна дела старија од од 12. столетја. То се временски поклапа с увођењем латинског језика у римокатоличку цркву, који је замишљен као „lingua franka“, од кога су касније направљени остали млади језици. Касни настанак латинског потврђује један лингвистички феномен: Како то, да не постоји народни латински језик, иако је „цео Медитеран“ говорио овим језиком, а целокупна литература Запада писана на њему?

Датирања древне хронологије у владајућој науци су нетачна и непрецизна. То потврђују и математичке анализе историје Габовича, Фоменка и Носовског, јер откривају произвољност у писању књига, несклад и недостатак материјалних доказа, удвајање епоха, или понављање њихових синоха (спојева), са подударним и паралелним биографијама, па чак и њиховим блоковима!

Морозов је први открио троструко понављање династије Хабсбурга, док Фоменко за „Византију“ каже, да је утростручавање епохе Управде, алијас Јустинијана. Типичан пример историјских паралитета, показују упоредне биографије Ромула и Стојана, алијас Константина, оснивача нових религија. Први је основао митски Рим, а други „Нови Рим“. Владали су са сувладарима Ремом и Ликинијем, који су убијени. За време Ромула је извршена отмица Сарбињанки, што нема паралелу код Стојана, алијас Константина, али има код библијског Јеровима, који је по свим наведеним елементима упоредан Ромулу и Стојану!

Светска империја у културном и економском смислу, била је до ренесансе венетска или сарбатска, а простирала се као склоп држава, од Јадрана до Владивостока, у којој је једино место царског крунисања био Цариград. Зато су Срби, из разлога прикривања названи измишљеним именом „Словени“. Опат Орбини, са својим „Краљевством Словена“, класичан је образац за фалсификовање историје, истиче Уве Топер. Орбини је добио „научни“ задатак, да потисне србско име увођењем измишљених „Словена“, а од Срба да направи једно безначајно племе (Николић), што је коначно успешно и спроведено, стварањем нових вештачких нација у 19-ом столетју!

Постоје ли докази за србски континуитет културе од мезолита? Постоје, али онима који кроје историју по свом губеру то не одговара. Срби су једини народ на планети земљи, који има циклусно знање, са јединственим духовним симболима.(4) Такође су једини народ на планети земљи, који има духовни календар, а он сам по себи обеснажује сваку расправу око постојања писма у неолиту! Срби су такође једини народ који има духовни језик, без кога нема комуникације са божанским, јер се она одвија управо преко циклусног знања!

Општенародно име Срби, преименовано је у непостојеће и измишене „Словене“, јер губљењем имена се губи континуитет и идентитет. На основу чега је онда, УНЕСКО 1993. године прогласио лужички србски за један од најстаријих језика на свету? Потврду, да су Срби најстарији културни народ нашег међуледеног доба, подржао је и закључак Конгреса светских археолога, одржан у Бриселу 2004 године: Најстарији човек Европе је живео у Доњој Панонији!

Време је за ревизију историје! У будућности, представљање најстарије историје света треба да почне од Срба и њихове културе, рекао је Драгољуб Жунковић још на почетку 20-ог столетја. Постоји пуно култура, које себе сматрају водећим у сваком смислу надмоћности, али неко мора доћи до уверења, да су то све србске културе!

Слободан М. Филиповић