Kозарски: Руска школа је идеалан спој квалитетног образовања и традиционалног васпитања

Бошко Kозарски био је новинар-колумниста, падобранац, директор УМС школе за таленте. Са богатим искуством у раду са децом, сада је генерални менаџер руске школе “Валентина Терешкова” у Београду. Са њим смо разговарали о овој јединственој школи на овим просторима.

Реците нам нешто више о школи коју водите

Прва међународна руска ОСНОВНА и СРЕДЊА школа „Валентина Терешкова“ у Београду је јединствена као образовна установа направљена од најбољих елемената образовања и традиције два народа – Срба и Руса. Наставни план и програм школе је формиран у складу са Федералним базичним наставним планом Руске Федерације, учитељи и наставници су Руси са дипломама руских универзитета и искуством у руским школама. У школи се говори руски језик, како на настави, тако и на одморима. Све ово доводи до закључка да наша школа јесте чисто „руска“, али не можемо занемарити чињеницу да се налазимо у Београду, односно у Србији, па су неки сегменти у оквиру целодневне наставе посвећени изучавању српског језика, културе, традиције и обичаја. Наша школа је верификована и у Министарству просвете Републике Србије, као једна од свега четири верификоване међународне школе у Србији. Дакле, ово је школа за све оне који желе да се им се деца образују у систему који гаји традиционалне словенске вредности, породични дух и где је дисциплина и даље важан аспект живота у школи. За разлику од српског система образовања, где је основно образовање обавезно, а средње није, у руском систему је то све спојено у 11 разреда, наког чега се ученици упућују на факултете. Дакле, руска школа „Валентина Терешкова“ је идеално место за децу чији родитељи желе квалитетно образовање, безбедно окружење, али и традиционално васпитање које се постиже кроз све сегменте образовног процеса.руска скола Валентина Терескова.

Шта је то што ову школу одваја од других?

Прву међународну руску школу „Валентина Терешкова“ од других основних и средњих школа разликује присуство „словенског духа“, ако то могу тако да кажем. Један од важних празника који обележавамо у школи је Дан породице, а други Дан словенске писмености. Дакле, осим што ће ћирилица основно писмо у школи, важан аспект чини и неговање вредности словенских народа, на првом месту истицање важности породице. Наравно, наши ђаци већ у другом разреду уче и латинично писмо, на часовима српског језика, као и абецеду на часовима енглеског језика. У нашој школи се посебна пажња обраћа на стваралаштво, на уметност. У програму школе су и обавезни часови ритмике, кореографије, технологије, ликовног и музичког, па је сваки празник испуњен плесним и хорским наступима, изложбама и другим сличпним догађајима. Оно што нас посебно издваја је и досадашња сарадња са Роскосмосом, обзиром да наша школа носи име прве жене-космонаут. У гостима су нам већ били руски космонаути који су са децом причали о својим искуствима боравка у свемиру. Редовно нам честитају Дан школе (Дан космонаутике), 12.април, из свемирске станице „Мир“ где обављају разна истраживања.

Бошко Kозарски – као тата и као неко ко ради са децом?

Kако је и моја ћерка ученик ове школе, ту нема пуно разлике (смех). Шалим се, наравно, јер време предвиђено за рад са децом у школи је детаљно испланирано и уоквирено плановима и програмима, док је време које проводим са својом ћерком ипак нешто изнад свега, изнад планова, програма, часова и одмора.

Детињарије већ 6 година има кампању ђачка ужина и доручак, са нашим гастро уредником Ненадом Гладићем – Лепим Брком. Kако то изгледа код вас у школи, а и код куће?

У школи је главни оброк – ручак. У питању су кувана јела по менију препорученом од стране стручњака. Ручак је посебан тренутак за све нас, јер он управо осликава онај породични дух који сам већ помињао. За ручком су наставници и ученици огледало једне породице. Што се тиче ужина, то наши ученици доносе са собом у школу по сопственом избору – неко јабуку, неко кросан или неки други слаткиш.

Тема једне од наших трибина биле су ваншколске активности – како ви и ваша школа гледате на то?

Прва међународна руска школа „Валентина Терешкова“ у Београду програм реализује у виду целодневне наставе у шта су укључене и ваннаставне активности. Тежиште је свакако на уметничким и спортским садржајима, а у овом тренутку као посебну истичено – секцију ритмике и кореографије. Веома се поносимо на сваком наступу наших ученика! Те часове води истакнута казахстанска балерина Гуљнара Рамазановна и то на заиста високом нивоу.

Традиционално и модерно родитељство је такође била тема којом смо се бавили на једној од наших трибина. Волели бисмо да чујемо ваше мишљење?

Питате једног конзервативца да бира између модерног и традиционалног (смех). Наравно, свестан сам да се против муњевитог технолошког напретка не може побећи, већ да се треба наћи начин да се кроз данашње алате промовише традиционални систем вредности. Нисам неко ко са симпатијама гледа на тековине западне културе, али не могу рећи да на западу нема и добрих ствари. Зато је важно да пре него што нешто присвојимо и уградимо у сопствену свакодневницу, треба размислите шта нам то нешто доноси, како нас обогаћује и да ли уствари то нешто треба уопште да буде део нашег интересовања. Многе ствари које смо „увезли“, нису нам донеле ништа, осим разградње здравог система вредности. Дакле, одговор на ваше питање је – ја сам за традиционално у модерном руху.

Тренутно припремамо трибину на тему вршњачког насиља. Kакво је ваше искуство из праксе и став о овом проблему данас?

Хвала Богу, за ове три године рада школе нисмо имали никакве проблеме по питању насиља у школи. То је данас веома деликатна тема, јер је насиље постало учестало, као последица медијске промоције истог, путем ријалити емисија, али и због негативне селекције вести које се пласирају. Свуда око нас насиље окупира највише пажње, и кад се осуђује и кад се неспретно пласира, па се и афирмише. Тема насиља у школама је веома важна, али мислим да је за решавање овог проблема ипак потребно подићи ту важност на ниво државе, како би се системски решила. Од обуке наставног кадра који би умео да препозна мале сигнале који указују да се насиље дешава и да га још у почетној фази сасеку. Превентива је кључ, а она се постиже кроз константну едукацију младих. Надам се да ће и то доћи на дневни ред највиших органа.

Чему вас је родитељско искуство научило и шта сматрате најважнијим у односу родитеља и детета?

У односу родитеља и детета је најважнија љубав. Безусловна љубав. Детету морате да покажете да ћете увек и апсолутно увек бити ту за њих, чак и када погреше, када веома погреше. Уколико дете има апсолутно поверење у родитеља, онда међу њима неће бити тајни, а то је кључ. Не бисте веровали колики проценат родитеља мисли да познаје живот и мисли свог детета, а да реално има само површна сазнања… Ово је баш комплесна тема за само једно питање, па сам рад да о овоме разговарамо темељније када се укаже прилика.

Шта вас нисмо питали а желели бисте још да кажете?

Можда је још важно истаћи да је Русија обезбеддила преко 120 стипендија за студирање на руским универзитетима, што је идеална прилика за све који размишљају о високом образовању, па нека нам се слободно и обрате за више информација. У току је и упис у први разред за наредну школску годину, па позивам све родитеље предшколаца да нас позову или посете, да се упознају са нама и да у доношењу одлука о образовању свог детета имају и опцију руске школе у Београду. Посебно због тога што иако је приватна, није баснословно скупа, а пружа највиши стандард у образовању. Треба само да изгуглају „руска школа Валентина Терешкова“ и на корак су од нас.

Разговарале: Мира Игњатовић и Јована Папан
Извор: Детињарије.цом