Битка за Београд: зашто је српска опозиција изашла на улице

Битка за Београд: зашто је српска опозиција изашла на улице.

Изгубивши парламентарне изборе, прозападна српска коалиција и даље може да се нада већини гласова у Скупштини Београда. Губитак контроле над главним градом, сматра политиколог Алексеј Макаркин, могао би да закомпликује позицију председника Србије Александра Вучића, који је до сада успешно маневрисао између Русије и Запада.

У Србији су 17. децембра одржани парламентарни и општински избори . На парламентарним изборима са дуплом разликом победила је коалиција „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, коју је подржао председник Вучић и директно асоцирало на његово име. Добила је 48 одсто гласова. Проевропска коалиција „Србија против насиља“, која је заузела друго место, добила је 24,3 одсто гласова. Ако узмемо у обзир да су треће место са 6,7 одсто заузели Вучићеви савезници – социјалисти – онда победа присталица председника изгледа још импресивније, пружајући им контролу над парламентом. Теоретски је могуће, наравно, оспорити такву победу, али је у пракси потпуно бесмислено.

Упркос томе, опозиција је почела уличне протесте у Београду – али не превише радикалне. Међутим, прошла је недеља, а они су 24. децембра покушали да упадну у зграду београдске општине. Полиција је без проблема растерала демонстранте, а онда је председник Вучић рекао : „Држава је довољно јака да заштити, и заштитиће демократију и изборну вољу грађана… Изгредници и хулигани ће бити приведени, а онда одговориће надлежни државни органи“.

Општински протест

Чињеница је да се опозиција није фокусирала на безнадежни задатак оспоравања резултата парламентарних избора, већ на протест против резултата општинских избора у Београду. Зато су упали у зграду престоничке општине.

У низу централноевропских земаља постоји изборна подела између главног града и покрајине. Најупечатљивији пример је Мађарска, где партија Виктора Орбана доминира парламентом, а градоначелник Будимпеште је представник проевропске опозиције. Када се Милош Земан два пута успешно кандидовао за председника Чешке, Праг (и у другом кругу још два велика града – Брно и Плзен) гласали су против њега, али је победа обезбеђена гласовима становника периферије. Образовани, друштвено активни становници престоница су обично више модернистички и проевропски оријентисани од традиционалистичког становништва залеђа.

Исти тренд се сада примећује и у Србији. Према званичним подацима , Вучићева коалиција је на општинским изборима у Београду добила нешто мање од 40 одсто гласова (49 од 110 места у Скупштини града), а опозициона 35,5 одсто (43 места). Преостале мандате добили су социјалисти (пет мандата), национални конзервативци (седам мандата) и популисти (шест мандата). Контраст са националним резултатима је очигледан – Вучићеве присталице, заједно са социјалистима, имају скоро половину мандата (54). Да би већина изабрала новог градоначелника, потребно је „добити“ још два мандата.

„Златна акција“ у Београду је сада у рукама популиста, јер национални конзервативци могу да постигну договор на локалном нивоу са Србијом против насиља. Популисти су првобитно изјавили да нису спремни да сарађују са Србијом против насиља и јасно ставили до знања да не искључују преговоре са Вучићевом коалицијом. Тада су најавили да никог неће подржати и спремају се за ново гласање у престоници. Нико не зна шта ће рећи у будућности. У сваком случају, опозиција по резултатима избора нема већину у градској скупштини.

Коалиција Србија против насиља тврди да су избори у Београду намештени. Њени представници кажу да је пре избора издато око 40.000 потврда бирачима ван града којима је омогућено да гласају у престоници. На изборима је учествовало укупно 915.000 бирача, тако да је реч о значајном броју. Због тога опозиција тражи нове изборе у Београду на којима би могли да гласају само регистровани становници града. Протестна активност и промоција оптужби за фалсификовање већ су довела до тога да су популисти, који у условима растуће напетости отежано преговарају са властима, почели да нагињу истом ставу, као што је већ наведено.

Велики маневри

Сукоб између Вучића и опозиције преклапа се са проблемом Вучићевих сложених политичких маневара. Тајна његовог успеха је његова способност да се истовремено појави и као проевропски политичар и као пријатељ Русије. Он изјављује да намерава да уведе Србију у Европску унију, а да истовремено не призна независност Косова и не дозволи Косоварима да буду заступљени у УН. Србија с времена на време јасно ставља до знања да може да употреби оружану силу да заштити сународнике који живе на северу Косова, али сваки пут се повлачи , јер би такав корак пореметио европске интеграције.

Србија се демонстративно не придружује западним санкцијама Русији. Вучић је својим „проруским” имиџом гурнуо странке које подржавају пријатељство са Русијом на идеолошким основама, укључујући некада моћне радикале Војислава Шешеља, и покрет „Двери”, који се недавно сматрао перспективним, у дубоке политичке периферији. А истовремено је председник Србије одлазеће 2023. године дозволио да се у земљи одрже заједничке војне вежбе „Платинасти вук” са НАТО, а пре избора сменио шефа Безбедносно-информативне агенције (БИА) Александра Вулин, који је раније обављао функције министра унутрашњих послова и одбране и налази се под америчким санкцијама. Вулин се сматра не само блиским Вучићевим савезником, већ и симпатизером Русије – и као таква фигура неприхватљива за САД и Европску унију.

Истовремено, после покушаја јуриша на београдску општину, Вучић је поново почео да показује симпатије према Русији. „Хвала оним страним службама које су јавиле да знају шта се спрема и дале податке нашим службама да знају шта тачно спремају хулигани“, рекао је он у свом хитном говору непосредно после покушаја напада. Наговештај је био сасвим очигледан, али да нико није сумњао, премијерка Србије Ана Брнабић директно се захвалила руским обавештајним службама. Вучић је у понедељак, 25. децембра, примио руског амбасадора, који је после састанка изјавио да су протести у земљи планирани и изведени по принципу мајданских револуција.

Тиме Вучић јасно ставља до знања Западу да нема смисла да се меша, иначе ће се приближавање Русији наставити. Лавирање српског председника се наставља, и то у условима када је и Европа уморна од Вучића, а становништво Србије разочарано Европом у условима потпуне неизвесности у погледу изгледа интеграције. Социолошко истраживање које је у октобру спровела агенција Фактор плус показало је да је 41 одсто испитаника против чланства у ЕУ, а 38 одсто за, односно да је земља подељена скоро на пола. Али колико ће се моћи маневрисати у контексту глобалне конфронтације Русије и Запада, велико је питање.

Алексеј Макарин/Васељенска

Бонус видео