Патријарх се следио када је видео како краљ Александар вуче конопац МРТВАЧКОГ ЗВОНА: Било му је јасно шта следи

Писац Влада Арсић описао је како је на своје последње путовање краљ Александар Карађорђевић, жртва атентата у Марсеју, кренуо са железничке станице у Топчидеру. У пратњи, која је пошла да га испрати на брод који је чекао у Зеленици, били су краљица Марија, кнез Павле и књегиња Олга, министар иностраних послова др Богољуб Јевтић и многи други.

Пре доласка на јадранску обалу, Александар је желео да сврати и на Цетиње, место где је рођен и где је провео најлепше дане детињства. Пре него што се укрцао на разарач „Дубровник“, хтео је да својим пратиоцима покаже и Душанов крст из 1354, који се налазио у ризници манастира Савина код Херцег Новог. Како су пред закључана манастирска врата стигли у рано јутро, њихов долазак остао је непримећен.

Када је краљ позвао кнеза Павла до звонаре сви су се следили од страха…
Позвао је кнеза Павла до звонаре, како би се звуком звона најавили братству. Када је будући намесник повукао уже, чула се уобичајено литургијско звоњење.

За разлику од њега, краљево звоно дало је неки чудан, туп звук. Од присутних је само митрополит, касније патријарх српски Гаврило Дожић, знао о чему је реч. Не знајући, краљ је случајно ухватио конопац такозваног „мртвачког“ звона, које се користи само да би се огласила нечија смрт. Гори знак пред полазак на пут није се могао замислити.

– Ова чудна појава целу је пратњу следила и на све присутне оставила тежак утисак, забележио је у мемоарима митрополит Дожић и наставља:

– Ми смо то наше узбуђење сакрили од краља да га не бисмо онерасположили на његовом путовању пише Дожић.- Пошто смо га испратили до ‘Дубровника’, где се укрцао, ја сам се са баном вратио и успут смо у колима рђаво предвиђали краљево путовање, нарочито овај судбоносни случај са мртвачким звоњењем.

Никола Узуновић је 10 дана пре атентата добио писмо из Беча у којем је до најситнијих детаља описано шта ће се догодити!

Било је и других бизарности. Непосредно по сахрани краља Александра на Опленцу, на столу Николе Узуновића, председника тадашње југословенске Владе, нашла се гомила писама са изразима саучешћа из целог света. Једно је изазвало посебну пажњу. Послато је из Беча, десетак дана пре атентата. Било је неотворено и непотписано. У њему је до најситнијих детаља описано убиство које је тек требало да се догоди. Никада се није сазнало ко га је писао, а још мање зашто је стигло толико касно…

Несрећну судбину која се касније обистинила прорекла је краљевском пару на Бледу и грофица Нађа, старица – врачара, рекавши: „Краља вреба смрт на точковима, а краљица никако не треба да путује водом“. Уочи поласка за Марсељ, када је стигла метеоролошка прогноза која је наговештавала узбуркано море и велике таласе, краљица је одустала од путовања бродом, а краља је, ипак, задесила смрт на точковима аутомобила…

Магазин новости