Не окрећите главу, препознајте на време да ли је ваше дете наркоман!

Ова ситуација се углавном дешава јер су родитељи у негацији и покушавају да рационализују ситуацију и оно што им је пред очима покушавају да пренебрегну или припишу нечему другом – пубертету, бунтовништву, летаргији или просто “тим годинама”.

Наркотици се према ефектима деле на две подгрупе: стимуланте и депресанте. Први изазивају налет енергије и еуфорије, праћен убрзаним пулсом и порастом телесне температуре, док депресанти имају потпуно другачије ефекте. Ове психоактивне супстанце су познате по смирујућем дејству на организам, јавља се налет пријатне топлоте и смирености, а успорава се и рад великог броја виталних органа.

У стимулативне дроге спадају кокаин, екстази, спид, метаамфетамини, док је најпознаија и најприсутнија из депресантног опуса – хероин.

У зависности од врсте наркотика коју особа конзумира, нежељени симптоми могу бити различити. Ипак, постоји неколико препознатљивих знакова који несумњиво указују на злоупотребу психоактивних супстанци.

Што се физичких симптома тиче присутне су јако проширене зенице, осетљивост на светлост и раздражљивост – у случају стимулативних дрога, док депресантне дроге дају осећај летаргије, отежаног говора (као да је особа пијана), успорености, а зенице су јако скупљене.

Живот човека/детета навученог на дрогу своди се на једу једину ствар – како да дође до нове дозе. У тој потрази неће презати ни за једним средством – лагаће, варати, манипулисати, красти ствари и новац из куће, али и прибећи криминалним рађама, када остали ресурси пресуше. Такође сви до једног почеће да запостављају дотадашње обавезе, а њихови односи са околином и породицом калираће и захладнети, почеће да се крију и шуњају по кући, закључаваће се у собу, спавати знатно дуже него иначе, а могу се десити и изненадни испади беса, без конкретног повода. Ниво емпатије код корисника наркотика пада на минимум и неће их дотицати ништа што се деђшава око њих, као ни последице које трпе њихови најближи.

У изузетним случајевима, може проћи и по неколико месеци, или чак година, пре него што најужи чланови породице схвате шта се дешава. Мали знакови који упућују на присуство наркоманије ипак увек постоје, али многи свесно или несвесно одлучују да их игноришу.

Kада су млади људи упитању, они често верују да им чланови породице нешто дугују, а да они сами нису дужни да на било који начин то узврате. Потез у коме родитељи најчешће греше јесте што мислећи да што више уступака и толеранције учине детету које се дрогира, оно ће схватити и уразумити се, а то потпуно супротно-додатно погоршава ситуацију.

На све сугестије, молбе и предлоге они реагују бурно и са негодовањем, а потребна је изразита воља, заједништво и истрајност и решеност свих чланова породице да се дете извучете из раља наркоманије и постигао дугорочан успех, без рецидивирања.

Дакле, ако можемо да сумирамо симптоме карактеристичне за злоупотребу наркотика, можемо рећи да су они најочигледнији – лагање, скривање и заташкавањелоших навика, губитак воље, склоност конфликту, промењиво расположење, успех у школи постаје лошији, дете има ново проблематично друштво, незаинтересованост за збивања око себе и потпуна индиферентност у односу на људе до којих им је било стало (мајка, отац, брат, сестра) и оно шта се са њима дешава

Такође, ако приметите склоност ка асоцијалном понашању где се дете затвара у себе и избегава контакт са члановима породице и вршњацима, то може представљати још један јасан знак упозорења.

Приликом конфликтних ситуација које се јављају са другим члановима домаћинства, наркомани увек сматрају да су у праву и нипошто неће одустати од свог става, ма колико бизарно звучао и ма кмолико га друга страна чињеницама демантовала,. Склони су егоцентричним облицима понашања – не прихватају савете својих најближих, а често чак и најдобронамерније сугестије схватају као лични напад.

Kада су физичке промене, настале услед наркоманије, у питању, можемо издвојити губитак на тежини, тремор (дрхтање) руку, појачано знојење, налети изненадне поспаности, хронични умор, тамни подочњаци око очију, крварење из носа (уколико се дрога узима ушмркивањем), свраб носа и регије лица и главе, кијање, благи проблеми са дисањем и кашаљ, који постају озбиљнији како толеранција организма на наркотике расте. Са прагом толеранције расте и количина дроге потребна да се добије жељено измењено стање ума, што са собом доноси велику опасност од предозирања, јер мозгу је потребно све више и више наркотика како би дошао у жељено стање, а тело, поготово срце, трпе огроман притисак и преоптерећење.

Kада су у питању наркотици који се уносе примарно убризгавањем у крвоток, није потребно дуго времена пре него што се примете знаци физичког пропадања. Појединци у почетку обично носе врећасту одећу и избегавају мајице кратких рукава како би сакрили трагове игле, али њихова зависност ретко када пролази неопажено.

Било да је у питању један или други тип наркотика, екстремна зависност се врло брзо развија, а са њом и резистентност, због чега наркомани узимају све веће дозе психоактивних супстанци, а ризици постају отказивање бубрега, тахикардија, слабљење срчаног мишића, отказивање функција јетре, слабљење можданих функција и коначно, у најгорим ситуацијама и ако се на време не реагује – смрт као коначан исход.

(Стил.курир.рс)