Олга Четверикова: Ватикан и „инклузивни капитализам“ – пут у кастинско друштво

Што се тиче Ватикана, његова улога у такозваном „великом ресету“ одавно је одређена: Ватикан обезбеђује религиозну заснованост система глобалног управљања чија је изградња у току, прибављајући му поштовање својим духовним ауторитетом. При томе, Ватикан ставља под своје старатељство онај слој становништва који у највећој мери страда од глобализације: сиромашне, младе и мигранте – управо највећи прекаријат.1

Занимљиво је да се у децембру 2016. године, у Риму, на Глобалном форуму «Fortune Time» папа Франциско срео са представницима најкрупнијих компаније са списка Fortune 500 (IBM, Johnson & Johnson, Monsanto, McKinsey, Siemens Virgin Group). Такође, на састанак су позвани и руководиоци Рокфелерових, Фордових и других фондова. Они су предали папи извештај „Изазов 21. века: формирање новог друштвеног уговора“ у којем се говори како приватни сектор може постати покретачка снага у искорењивању сиромаштва.

Тамо је и прихваћено решење о стварању Савета2 за инклузивни капитализам3 од стране најбогатијих људи света, и представљено као одговор бизниса на папин позив да се ослушне „крик земље и вапај бедних“.

А у новембру 2020. године, папа Франциско, у сусрету са истим светским лидерима из сфере бизниса и инвестиција, поставио је темељ партнерству – Савета за инклузивни капитализам и Ватикана, чији је циљ постао поменути „преображај“ капитализма у снагу „за добро човечанства“. Карактеристично је да су вође Савета, назване још Чуварима инклузивног капитализма, истовремено представници активе од 10.5 трилиона долара и компанија са тржишним капиталом од више од 2.1 трилион долара.

Управо са њима Ватикан покушава да оствари моралне и тржишне императиве за достизање инклузивности и стабилности капитализма.

Треба приметити да папа Франциско, као типичан језуит који прилагођава религију духу времена, активно разара католички морал и моралност, да би католичку цркву потпуно уградио у дигиталну цивилизацију, у којој реална човекова личност ништа неће значити. Човек ће једноставно постати биолошки објекат којим управљају.
Папа води активну борбу за дигиталне технологије, вештачки интелект и експерименте у области генетике. Он је, наиме, позвао католике у целом свету да се моле да роботи и вештачка интелигенција „увек служе човечанству.“ То је апсурдна тврдња, пошто су роботи и вештачки интелект већ толико пута потиснули и заменили човека.

И више од тога, Франциско је чак постао учесник рекламних кампањи. Тако, почетком јануара, када се појавила лажна информација о томе да су га ухапсили због сумње за преваре и трговину децом, званично је објављено да је вакцинисан вакцином против корона вируса заједно са „пензионисаним папом“ Бенедиктом ХVI. А тада је у Италији почела вакцинациона кампања.

Извините, али Бенедикт XVI сада има 93 године, и ако би га вакцинисали, а у Италији се вакцинише Фајзеровим вакцинама, питање да ли би могао да сачува своје здравље.

Говорећи о језуитима желела бих да се вратим на пројекат „Срећно дете.“ Он је повезан са пројектом „Великог Инквизитора“, о којем је писао Фјодор Михаилович Достојевски у роману „Браћа Карамазови“4 и који је, како сматрају неки истраживачи, реализован у Парагвају, где су језуити, крајем ХVII века изградили своју државу чије су становништво чинили Индијанци.

Иако су ту државу савременици описивали као идеалну хришћанску републику, у којој су Индијанци пронашли истинску срећу под руководством њихових несебичних духовних учитеља, дубље изучавање ове појаве доводи до другачијих закључака.

Фактички, то је било друштво у коме је феудална аристократија, у условима апсолутне духовне монархије, експлоатисала неуку већину, коју су, како је писао наш историчар Р. Григулевич, посматрали као „вечну децу“ којој је потребно старатељство. Језуити су се односили према Индијанцима као према људима друге класе, које је могуће контролисати само помоћу управљања њиховим потребама.

Као и у инклузивном капитализму – нивелисање и одржавање на ниском нивоу општег развоја.

02. фебруар 2021.

Превео: Александар Мирковић

Извор: https://www.osnmedia.ru/

Преузето са: https://srodstvopoizboru.wordpress.com/

НАПОМЕНЕ:

1 Прекаријат – неологизам настао од латинске речи precarius – несигуран, и наставка -ијат из речи пролетеријат, а који означава људе који немају сталан посао, који раде повремене и привремене послове, који раде на одређено време, немају социјалну и здравствену заштиту, незаштићени су радним правом, као што су слободњаци, сезонски радници, радници „на црно“, радници који раде преко различитих агенција итд. (Прим. прев.)

2 Савет за инклузивни капитализам – Саветом, по папином благослову управља, Лин Форестер де Ротшилд. Савет има 27 чланова који представљају компаније чија је тржишна вредност 2.1 трилион долара са око 200 милиона радника. У Савету се, рецимо, налазе: извршни директори Бенк оф Америка и „Џонсон енд Џонсона” Брајан Мојнихан и Алекс Горски, оснивач „Сejлсфорса” Марк Бениоф, затим из „Мастеркарда” Аџај Банга, председник „Рокфелер фондације” Раџив Шах… “Чувари инклузивног капитализма” ће се сваке године састајати са папом Фрањом и кардиналом Петером Тарксоном, у Римској курији задуженим за промоцију хуманог развоја, како би разменили искуства и наставили остварење визије одрживог развоја (Прим. прев.)

3 Инклузивни капитализам – Званично, представља светски покрет који треба да обједини напоре грађанског друштва, државе и бизниса и усмери их ка стварању праведнијег и равноправнијег система расподеле вредности у економији и решењу проблема растуће неравномерности дохотка и благостања. Термин „инклузивни капитализам“, први је употребио професор корпоративне стратегије међународног бизниса на Мичигенском универзитету, Коимбатуру Кришнарао, у својој књизи „Срећа на дну пирамиде“ године 2005. У децембру 2020. створен је савез између Савета за инклузивни капитализам и Ватикана. Суштински „инклузивни капитализам“ представља „димну завесу“ над плановима глобалне елите за будућност, коју можемо назвати посткапитализмом или новим феудализмом. Глобална елита је спремна да се одрекне потере за максималним профитом, али ни под каквим околностима се неће одрећи власти. „Велики ресет“ је замишљен да би се очувала и ојачала власт постојеће глобалне елите. (Прим. прев.)

4 Велики инквизитор у роману Браћа Карамазови говори Христу: “…Јер се брига тих јадних створења не састоји само у томе да нађу то пред чиме ћу се ја или неко други поклонити, већ да нађу нешто тако y шта би сви поверовали и поклонили се пред њим, и то обавезно сви заједно. Ето, та потреба колективног клањања и јесте одувек главна мука сваког човека појединачно и целог човечанства. Због свепштег клањања они су уништавали мачем једни друге. Стварали су богове и позивали једни друге: ,Оставите ваше богове и дођите да се поклоните нашим, иначе смрт вама и вашим боговима?ʼ И тако ће бити до краја света, чак и онда кад нестану у свету богови: свеједно, клекнуће пред идолима. Ти си знао, ти ниси могао да не знаш ову основну тајну природе људске, али ти си одбацио једину апсолутну заставу, коју су ти нудили, да примораш све да се обавезно поклоне пред тобом – заставу хлеба земаљског, и одбацио си је у име слободе и хлеба небеског. Погледај, шта си урадио даље. И све то опет у име слободе! Кажем ти да човек нема веће бриге него да нађе оног коме ће што пре предати дар слободе, са којим се рађа то несрећно створење. Али слободом људском овладаће само онај ко ће умирити њихову савест. Са хлебом ти се давала неоспорна застава, даш хлеб – и човек ти се поклони, јер нема ништа неоспорније од хлеба; али ако неко истовремено мимо тебе завлада њиховом савешћу – е, тада ће он чак бацити твој хлеб и поћи за оним који је премамио његову савест. У томе си ти био y праву. Јер тајна постојања човековог није само у томе да живи, већ у томе због чега живи. Без поузданог сазнања због чега живи, човек неће пристати да живи и пре ће уништити себе него што ће остати на земљи, па макар око њега били све сами хлебови. To је тако, али шта се десило: уместо да си овладао слободом људском, ти си им је још увећао! Зар си заборавио да су спокојство и чак смрт човеку дражи од слободног избора у познавању добра и зла? Нема за човека ништа привлачније од слободе његове савести, али нема ништа ни мучније.“ Фјодор Михаилович Достојевски, Браћа Карамазови

[table id=1 /]