Хоће ли следеће године бити пензија?

Судећи према владиним пројекцијама, расходи за пензије би до краја 2024. требало да падну на 9,3 одсто БДП-а

Хоће ли следеће године бити пензија?

(Фото: pixabay)

Ревидираном фискалном стратегијом за 2022. са пројекцијама за 2023 и 2024, коју је недавно објавио Фискални савет (ФС) може се закључити да ће кретање расхода за пензије и убудуће одређивати „швајцарска формула”. Пројектовани издаци за исплату пензија за 2022. годину показују да долази до њиховог релативног пада (са 9,9 одсто учешћа у БДП на 9,7).

За остатак периода који стратегија предвиђа за 2023. и 2024. годину, пројектован је даљи релативни пад расхода за пензије (за око 0,2 процентна поена БДП-а годишње) што је динамика коју Фискални савет не може да сматра кредибилним из два разлога.

„Први је техничке природе. Наиме за 2023. стратегија предвиђа индексацију пензија од 5,6 одсто, а то је осетно ниже од процентуалног увећања које би се добило применом постојеће швајцарске формуле (она би резултирала повећањем од најмање седам одсто, узимајући у обзир актуелна кретања нето зарада и инфлације) – што не делује реалистично. „Швајцарска формула” генерише међугодишње увећање пензија од 5,5 одсто што је ниже од 7,7 процената колико ће расти привредна активност у тој години.



Други је економске природе. Судећи према владиним пројекцијама, расходи за пензије би до краја 2024. требало да падну на 9,3 одсто БДП-а, што би било испод границе коју је Фискални савет, на основу искуства упоредивих земаља и актуелних друштвено-економских прилика у Србији, идентификовао као доњи праг расхода јавног пензијског система”, наводи се у извештају Фискалног савета.

У плану је измена правила за достизање одрживог нивоа расхода за пензије, што је имплицитна потврда да они неће претрпети релативно смањење колико се предвиђа у трогодишњим пројекцијама. Формула за усклађивање пензија интегрални је део пензијских система у готово свим земљама ЕУ, укључујући и пензијски систем Србије од његових зачетака 1922. године.



У прошлости је било неколико епизода током којих је она стављана ван снаге – последњи пут 2018, да би две године касније почела поново да се примењује (пензије се почев од 2020. индексирају по „швајцарској формули”). Та формула доводи до постепеног смањења нивоа расхода за пензије у односу на БДП, што је додатно наглашено услед континуираног смањења броја пензионера током последњих неколико година након примене пензијске реформе из 2014.

Представници Фискалног савета сматрају да би требало додатно унапредити и ојачати механизме фискалних правила, укључујући „швајцарску формулу”, како би се омогућило да се пензијски расходи у дугом року крећу у интервалу који је друштвено и економски пожељан, што се чини да је и влада препознала најављујући могућности за унапређење и оснаживања „швајцарске формуле” у наредном периоду. За које год се техничко решење влада определи, важно је да се омогући стабилизација фонда пензија на економски одрживом и друштвено прихватљивом нивоу, наводи се у стратегији.


Прочитај још: 


 

[table id=1 /]



Политика

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета