Зашто Турска има војну базу у Сомалији?

Управо се навршило 10 година, откако је Република Турска појачала присуство на Рогу Африке, тачније у Сомалији. Та 2011. година је била изузетно тешка за Сомалију, јер се након две деценије патње и грађанског рата у борби за контролу кланова, политичких групација и милитаната Ал Шабаба, појавила разорна глад, која је тешко погодила неке делове Сомалије. Изнад свега, невини цивили су платили крајњу цену безакоња и изостанка хитне акције за хуманитарну помоћ.

У августу 2011. турски председник Ердоган посетио је Сомалију. Та посета је изазвала највећу хуманитарну кампању у историји Турске, где су у року од два месеца, Турци за Сомалију прикупили 300 милиона долара. Мимо тога, Анкара је такође организовала хитан састанак Организације исламске сарадњеи убедила земље чланице да прикупе још 350 милиона долара за пакет помоћи гладнима. Након неколико година интензивне сарадње, Анкара је септембра 2017. отворила војну базу Camp TURKSOM (у оригиналу Somali Türk Görev Kuvveti Komutanlığı) чији капацитети и инфраструктура су премашивали цифру од 50 милиона долара званично. Таква војна база дала је снажан подстрек неоосманским тежњама и данас представља незаобилазну ставку у турском буџету. Турска је покушала да се наметне и као одлучујући фактор у разореној Либији по сомалијском моделу, али није успела засада. У сваком случају развој војне базе у Могадишу показује регионалну амбицију Турске,која је највеће успехе у смислу утицаја остварила у Централној Азији и Азербејџану, а знатно скромније домете је Анкара постигла и на Балкану и у Сирији, па и у Африци у целини гледано, где Сомалија, ипак делује као изузетак.
[table id=1 /]

Турско присуство на Рогу Африке улази у другу деценију и иако постоје малобројни турски критичари војне базе у Сомалији, може се очекивати даље јачање турског присуства у Сомалији, разореној конфликтима и земљи у којој де факто постоји још једна међународно непризната држава Сомалиленд, а статус Пунта је, такође, предмет спорова. О геополитичком значају Сомалије и борби Великих сила за простор у том делу света неком другом приликом.

Важно је да је Турска у овом случају искористила једну повољну прилику да се угњезди, што показује да је Турска спремна да такав сценарио понови и на другим местима, где је традиционално заинтересована за обнављање утицаја. Закључак јесте да се, судећи по помпезном обележавању десетодишње турске акције у Сомалији, Анкара није одрекла ни великих амбиција, ни утицаја у Африци, иако се чују гласови да би од 2023. године Турска морала да се окрене пре свега јачању утицаја на Балкану, а то нас се итекако тиче.

Горан Игић/Васељенска ТВ

[table id=1 /]