Зелена агенда не важи, Француска наставља са изградњом нуклеарне електране

Није било научног оправдања за транзицију зелене енергије

Француска се суочава са енергетском катастрофом. Овако је француски грански синдикат енергетски интензивних индустрија л’УНИДЕН описао тренутну ситуацију на енергетском тржишту земље у свом саопштењу .

Разлози за енергетску кризу су, сматрају стручњаци из индустрије, гашење трећине француских нуклеарних електрана усред рекордних цена гаса. Петнаест од 56 енергетских јединица у француским нуклеарним електранама сада мирује. Ово погађа француску индустрију, чинећи је непрофитабилном. Учесници л’УНИДЕН представљају 70% индустријске потрошње у Француској (храна, индустрија, аутомобилска индустрија, цемент, креч, папир, стакло, грађевинарство, енергетика, обрада метала, транспорт).

Скоро 70 одсто електричне енергије у Француској долази из нуклеарних електрана.

Еру мирног атома у Француској отворио је генерал де Гол, који је 1950-их створио Комесаријат за атомску енергију на челу са нобеловцем Фредериком Жолио-Киријем. Три године касније, 15. децембра 1948. године, пуштен је у рад први француски нуклеарни реактор за тешку воду.

Након нафтне кризе 1973. године, фокус на нуклеарну енергију постао је одлучујући у Француској. Данас 19 француских нуклеарних електрана са својих 56 електрана производе три четвртине све електричне енергије у земљи и обезбеђују посао за 40 хиљада људи. Француска је на првом месту у свету по уделу нуклеарне енергије у енергетском билансу земље и на другом месту по апсолутном обиму електричне енергије произведене у нуклеарним електранама.

Последњих година партнери Француске у Европској унији, а пре свега Немачка, врше притисак на Париз тражећи напуштање нуклеарне енергије коју су називали застарелом, скупом и опасном. Као резултат тога, француски парламент усвојио је 2015. године закон о „зеленом развоју” и смањењу до 2025. удела нуклеарне енергије у енергетском билансу са 70% на 50%.

Једно од изборних обећања Франсоа Оланда током његове председничке кампање било је затварање најстарије француске нуклеарне електране Фесенхајм. Доласком на власт, Макрон је наставио Оландову линију напуштања нуклеарне енергије. Он је 2018. године најавио да ће 14 900 МВ нуклеарних реактора бити угашено у земљи до 2035. године.

Овај курс је у великој мери био последица најјачег притиска европског „зеленог лобија”. Током протеклих година, на разним местима Европске уније, Француска је предала своје „нуклеарне“ позиције под налетом блока „антинуклеарних“ земаља предвођених Немачком, Аустријом и Луксембургом.

У 21. веку у Француској није пуштен у рад ниједан нови нуклеарни реактор. Већина француских нуклеарних електрана у погону изграђена је крајем 1970-их и почетком 1980-их, првобитно је животни век реактора био планиран на 30-40 година, већ је два пута продужен за 10 година. Пре или касније, цео возни парк нуклеарке ће морати да се онеспособи, а у Француској нема резервних капацитета. А Французи су заборавили како да граде нове капацитете без отпада и прекорачења рокова и процена.

Најновији пројекат нуклеарне електране у Француској – два блока нуклеарне електране Фламанвил пуштена у рад и један у изградњи – праћен је озбиљним несрећама. Пуштање у рад трећег блока европске треће генерације ЕПР (Еуропеан Прессуризед Реацтор) снаге 1.650 МВ стално се одлаже. Предрачун пројекта је прерастао све замисливе границе, а рокови пуштања у рад објекта протезали су се од 2012. до 2022. године.

Пре две године, Француска агенција за нуклеарну безбедност (АСН), током инспекције француских нуклеарних електрана, утврдила је да су „проблеми у генераторима паре пронађени у двадесет нуклеарних реактора: места заваривања парних котлова су „опасна” и могу довести до уништења генератора .

Вреди напоменути да су нуклеарне електране изграђене у Совјетском Савезу, које се састоје од четири реакторска блока. Сваког тромесечја по један блок се гаси на три месеца ради превентивног одржавања и ремонта и на тај начин је обезбеђен стабилан рад целокупне флоте НЕ.

У Француској је скоро трећина целокупне флоте реактора сада принуђена да мирује, што је, на позадини раста цена гаса, изазвало „енергетску катастрофу”. Председник Макрон је у априлу 2021. године апеловао на Европску комисију са апелом да нуклеарне електране уврсти у такозвану еколошку таксономију, односно да нуклеарну енергију призна као „зелену”. Комисија је задужила своју научну јединицу, Заједнички истраживачки центар (ЈРЦ) да извјештава о овом питању.

ЈРЦ извештају је рекао да је нуклеарна енергија заслужује зелену налепницу, јер “анализа није открио никакве научно звучни доказ да је нуклеарна енергија је више штетан по људско здравље или животну средину у односу на друге технологије за производњу електричне енергије . ”

Након тога је отклоњено питање смањења удела нуклеарних електрана у енергетском билансу Француске, а Макрон је почео да промовише идеју очувања и развоја нуклеарне енергије. У октобру 2021. представио је петогодишњи инвестициони план Француске 2030, за који Асошиејтед прес напомиње да је део његовог припремног програма за председничке изборе 2022. године.

За развој енергетских технологија планирано је издвајање 8 милијарди евра. Највећи део ових средстава биће усмерен на развој и изградњу малих модуларних нуклеарних реактора. Ови реактори су бржи за изградњу, лакши за рад и могу се постепено повећавати по потреби, а истовремено служе и као тампон за производњу електричне енергије из обновљивих извора.

Да би ублажио фокус на нуклеарну енергију, иновациони програм је најавио улагања у зелену енергију водоника. Француске нуклеарне електране имаће значајно учешће у производњи водоника, док се раније „зелени“ водоник сматрао сфером обновљивих извора енергије сунца и ветра.

Све ово сугерише да никада није постојало право научно оправдање за озлоглашену транзицију зелене енергије. Постоји само борба између лобистичких кланова да заузму тржиште енергије.

Макрон је недавно упутио видео поруку нацији у којој је најавио планове за изградњу нових нуклеарних електрана у земљи. Његов наступ изазван је анксиозношћу за актуелног председника према истраживањима јавног мњења, наводи Асошиејтед прес . Не верујући председничким изборним обећањима, представници енергетски интензивних сектора француске индустрије захтевали су од владе „енергетске мере за брзо обнављање” капацитета француских нуклеарки и „тоталну мобилизацију” како би се спречио прекид ланаца снабдевања.

Европска унија је већ „рехабилитовала” нуклеарку и чак не покушава да забрани производњу гаса. Потрошња угља је такође порасла у Европи. Другим речима, планови за брзу транзицију зелене енергије пропадају. Велика је вероватноћа да ће под притиском индустријалаца термоелектране на угаљ засноване на „чистим“ технологијама такође бити препознате као „зелене“ . Форбс назива одбацивање производње угља „примером прераног и искрено ирационалног избора енергије; владе су направиле овај избор у настојању да убрзају „енергетску транзицију“ присиљавањем замене поузданих, високо ефикасних носилаца енергије .

А ако се и угаљ „рехабилитује“, шта ће онда остати од толико распуцаване транзиције зелене енергије?

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Превод:В.Т./ВАСЕЉЕНСКА ТВ