Украјинска криза: Велика Британија претрпела фијаско у ЕУ и Русији

На украјинском и европском колосеку, чини се да су ЕУ и Русија заинтересоване да спрече УК да рашири крила.

Лондон улаже бесомучне напоре да се врати у Европу. Британски премијер Борис Џонсон извршио је присилни марш у Брисел до седишта НАТО-а, одакле је отишао у Пољску. У исто време у посети Москви је била и британска министарка спољних послова Лиз Трус. Па шта?

Украјинска криза данас је начин за многе западне политичаре да покажу своју способност да ефикасно делују на светској сцени, да предложе стратешке вишесмерне комбинације и успешно их спроведу. Са ове тачке гледишта, британска влада сада изгледа неубедљиво. Превише великих речи, премало дела.

Чинило би се да ће Лондон након изласка из ЕУ одвезати руке и моћи више. Али на крају, пошто је изгубила подршку на нивоу Европске уније, Велика Британија се суочила са јаком конкуренцијом водећих континенталних сила. У садашњој ситуацији више не може, као раније, да игра на карту ЕУ, а Брисел је за њега само платформа за Северноатлантски савез. Што се тиче појединих европских земаља, комуникација Лондона са њима ограничена је углавном на Пољску и балтичке државе.

То је показао Џонсонова посета седишту НАТО-а и његов заједнички говор са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом. Неке публикације у Немачкој су са задовољством уживале у грешци британског премијера, који је свој говор започео речима „Када је НАТО основан пре више од 75 година…“. „Џонсон се осрамотио“, иронично је рекао немачки телевизијски канал НТВ. – Северноатлантска алијанса, основана 1949. године, тек 2024. ће моћи да прослави 75. рођендан. Ова грешка је сматрана посебно вредном пажње јер је Џонсон био домаћин свог 70. рођендана НАТО самита у Лондону 2019.

О тешкој позицији британског премијера сведочи и чињеница да је уочи одласка у Варшаву, добро знајући за оштро негативан став Пољске према Северном току 2, одлучио, како пише немачки лист Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг, „да говори у одбрану немачког канцелара Олафа Шолца, који је критикован због свог става о гасоводу. Премијер је честитао Шолцу „заузевши оштрији став према Северном току 2“. Али је показао разумевање, додајући: „Ово је тешко за Немачку и немачку привреду.

Џонсон није морао да хвали канцелара због доброг живота. Немачко-француски тандем тренутно утврђује став Европске уније о украјинској кризи посебно и проблему изградње нове европске архитектуре уопште. Брисел мора да га саслуша. Осим тога, Париз и Берлин су присутни у нормандијском формату, где нема истих Британаца. Али Џонсонова игра не иде у прилог Немачкој. Дакле, покушава да направи интригу између Шолца и француског председника Емануела Макрона, који предводи немачко-француски тандем.

Стога, иза кулиса, Велика Британија, по старој навици, покушава да забије клин између Берлина и Париза и јавно демонстрира своју умешаност у европска питања. На састанку са пољским премијером Матеушом Моравјецким, његов британски колега најавио је пребацивање 350 војних лица у Пољску, који, са 150 који су већ стигли раније, „стоје раме уз раме са нашим пољским партнерима како би осигурали стабилност и безбедност не само у Пољској, али и у Европи, а рекао бих и широм света.

У међувремену, британски телевизијски канал Скај њуз примећује: „350 британских војника стационираних у Пољској и још 650 у резерви су кап у чаши у поређењу са више од 100.000 руских војника на граници са Украјином. Заузврат, пољски лист Рзецзпосполита примећује да је позиција Британије у украјинском сукобу ослабила. „Ако Макрон и Шолц имају приступ Белој кући и Кремљу, онда се Џонсон не може похвалити таквим контактима“, наглашава публикација. А пољски председник Анџеј Дуда данас више воли да се бави Берлином и Паризом, што је показало и његово понашање на недавном самиту Вајмарског троугла (Немачка-Пољска-Француска).

У овој ситуацији Лондон покушава да у украјинску кризу уђе са другог бока – преко Москве. Али, судећи по начину на који су описани разговори шефа британске дипломатије и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, Велика Британија и ту не успева. Речи Лаврова да је његова комуникација са Трусом подсећала на „разговор немог са глувим” наговештавају да Москва није заинтересована да се придружи Лондону у решавању украјинске кризе.

Међутим, то не значи да нема других тема за разговор. Трус је рекао да су Британија и Русија, сталне чланице Савета безбедности УН, „одговорне за одржавање међународног мира и безбедности“. Она је разговарала о сарадњи са Лавровом у решавању “проблема иранског нуклеарног програма и ситуације у Авганистану”, а такође га је позвала да “посети Велику Британију у наредним месецима”. Такође данас, 11. фебруара, британски министар одбране Бен Волас треба да допутује у руску престоницу на разговоре са руским министром одбране Сергејем Шојгуом.

Можда, на иранском и авганистанском правцу између Лондона и Москве, дијалог неће личити на „разговор немог са глувим“. Али на украјинском и европском фронту, изгледа да ЕУ и Русија имају интерес да спрече УК да рашири крила.

Васељенска

Бонус видео