Слово о Димитрију Љотићу

На данашњи дан 1945.године у Ајдовшчини словеначкој, погинуо је Димитрије Мита Љотић.

Рођен је 12.августа 1891.године у Смедереву, преци Димитрија Љотића су пореклом из Блаца, Беломорска Македонија. Његов отац Владимир био је народни посланик у србском парламенту и први који је превео Марксов “Капитал” на србски језик.

Љотић је од најранијег детињства био привржен Православљу, па је тако желео да постане свештеник, али и астроном, сматрајући да се науком о звездама може доказати постојање Бога. У младости, Љотић је био пацифиста, сматрао је да се злу не треба противити сили. Како му је отац био близак са породицом Карађорђевић, Љотић је добио стипендију и отишао у Париз на студије, тамо је дошао у додир са реакционарним идејама Француске Акције и Шарла Мораса, одбацује демократију и либерализам и окреће се монархији као свом светоназору. Током Балканских ратова био је болничар добровољац, да би у Великом рату узео оружје, његови ратни другови сведочили су да је Љотић поседовао изузетну храброст у рату.

Демобилисан је после рата, када улази у политику. После разлаза са радикалима, Љотић оснива Здружену борбену организацију рада или ЈНП “Збор”. Био је министар у влади и тада је Краљу Александру представио свој програм сталешке монархије, Краљ није био одушевљен тиме, па је Љотић напустио министарско место, међутим Краљ му је поручио да настави са радом и да га о својим идејама редовно извештава.

На изборима, Збор, због своје специфичне политике, није имао много успеха, али је привлачио омладину национално освешћену. Љотић је долазио у сукоб и са Миланом Стојадиновићем због његове про-осовинске политике. Стајао је на становишту да Збор није ни фашистички ни нацистички покрет, и оштро је одбацивао комунизам као идеју. За разлику од других мислилаца са деснице у међуратној Европи, Љотићев антисемитизам није имао расну. већ религиозну основу. Често је у својим говорима напомињао да јевреје не треба убијати, али да им треба разбијати идеје.

Након Априлског рата и успоставе Војне команде у Србији, Љотић је постао идејни вођа Србског добровољачког корпуса, а по избијању експлозије у Смедереву, бива постављен за изванредног комесара за обнову града. Током целог рата Љотић се трудио да помири националне снаге СДК и ЈВуО. У пролеће 1945.године, добија позив од војводе Момчила Ђујића да дође у Словенију на састанак са патријархом Гаврилом Дожићем и епископом Николајем Велимировићем.

Пут је био несигуран због опасности од партизанске заседе, али Љотић је био изричит у испуњењу свог задатка. У ноћи између 22. и 23.априла 1945.године, Љотић је страдао у саобраћајној несрећи када се аутомобил којим је управљао возач са великом диоптријом сурвао у провалију. Сахрањен је уз чинодејство патријарха Гаврила и владике Николаја који му је том пригодом одржао и чувену беседу. Сахрањен је у Ајдовшини где и данас почива.

“Нама нису потребни гласачи већ борци, јер само борци остају верни до краја.”

76 ГОДИНА У НЕБЕСКОЈ СРБИЈИ, ВЕЧНО У НАШИМ СРЦИМА.
Мртав ниси, учитељу бесмртни!

Искра Србије