Балкански фронт за Русију

САД желе да Москва игра изгубљену утакмицу

Занимљив детаљ: амерички државни секретар Блинкен је три дана пре српско-косовске кризе примио председника и премијера Косова и обећао подршку њиховим „евроатлантским и међународним интеграцијама“.

Нема сумње да су на овом састанку припремљени и размотрени сви детаљи и нијансе предстојеће ескалације, а пре почетка провокације извршена је коначна „синхронизација сатова“.

Време за њу није случајно изабрано. Пре свега, ово је покушај да се пажња планете скрене са још једне америчке провокације – предложене посете Тајвану Ненси Пелоси, до које, највероватније, неће доћи због нефлексибилне позиције Пекинга. Покушај да се НР Кина одведе „на слабу страну“ није био баш успешан за Вашингтон и највероватније ће у свету бити протумачен као очигледан пораз САД. И зато је најбоље скренути пажњу светске заједнице на нешто друго. Оно што се може представити као победа САД.

[irp]Време је више него право за ово. Све руске снаге, према Вашингтону, користе се у Украјини и Сирији, а користе се и за одвраћање хипотетичке агресије НАТО-а у Калињинградској области и у Белорусији. Дакле, можда једноставно нису довољни да подрже Србе. У ствари, прорачун се заснива на томе. 

Тако ће бити могуће не само прекинути везе Србије са пограничним подручјем Косова и Србије, већ, што је најважније, показати рањивост Русије у овом правцу. Да она не може, како се нада Вашингтон, у потпуности да заштити свог савезника. И ова тема ће се користити за скретање пажње са сопствених неуспеха – у Авганистану, у Сирији, у Украјини. 

То што су, на препоруку америчких представника, власти Косова одложиле увођење забране српских докумената и бројева аутомобила са 1. августа на 1. септембар не значи крај сукоба, већ његово продужење. Врућа фаза се одлаже на неко време, ништа више. 

У сваком случају, информативна агенда Косова ће се активно укључити у наредних месец дана како би скренула пажњу јавности са тема које су незгодне и непожељне за Американце. Штавише, загарантована је повећана пажња, на пример, од стране ЕУ – овог пута сукоб се не одвија на периферији Европске уније, већ, рекло би се, у њеном централном делу, прети многим проблемима и невољама, од којих избеглице токови нису најозбиљнији. И овај сукоб, између осталог, може бити ефикасан инструмент притиска на Европљане. На пример, да би их натерали да буду активнији у конфронтацији са Русијом.

Иначе, вредан пажње је амбивалентан однос према дешавањима око Косова у Кијеву. С једне стране, представници нацистичког режима су веома забринути да ће се интересовање за њих на Западу још више смањити. А део западних ресурса отићи ће не њима, већ Косову.

Али, с друге стране, они су веома задовољни што догађаји на Балкану скидају Зе-тим са „информационе куке“ обећаног „напада на Херсон“, а такође скрећу пажњу светске заједнице са прилично невешто изведена провокација у Јеленовки. Поред тога, бандеровци се веома надају да би Балкан могао постати нерешиви проблем за Русију.

Па, шта ће бити на Косову? Саопштење представника Кфора показало је да је контингент у потпуности на страни сепаратиста, а Србија ће у случају ескалације поново морати да се бори са НАТО, што ће се највероватније завршити поразом.

Зато је Александар Вучић говорио о постизању мира путем компромиса. Али компромиси су увек били једнострани – с обзиром на уступке Срба, што је само појачавало узбуђење и ароганцију њихових колега. 

Очигледно је да је Вучић и сада постигао жељени резултат тако што је одложио рат на веома неповољне, рекло би се, безнадежне услове за Србију, чинећи неке неизговорене уступке. У сваком случају, о решавању проблема не треба говорити. Само о његовом краткотрајном одлагању.

Борис Џерелијевски/Аналитичка служба Донбаса

Превод:Васељенска

Бонус видео