Балкански фронт за Русију

САД желе да Москва игра изгубљену утакмицу

 

Занимљив детаљ: амерички државни секретар Блинкен је три дана пре српско-косовске кризе примио председника и премијера Косова и обећао подршку њиховим „евроатлантским и међународним интеграцијама“.

 

Нема сумње да су на овом састанку припремљени и размотрени сви детаљи и нијансе предстојеће ескалације, а пре почетка провокације извршена је коначна „синхронизација сатова“.

 

Време за њу није случајно изабрано. Пре свега, ово је покушај да се пажња планете скрене са још једне америчке провокације – предложене посете Тајвану Ненси Пелоси, до које, највероватније, неће доћи због нефлексибилне позиције Пекинга. Покушај да се НР Кина одведе „на слабу страну“ није био баш успешан за Вашингтон и највероватније ће у свету бити протумачен као очигледан пораз САД. И зато је најбоље скренути пажњу светске заједнице на нешто друго. Оно што се може представити као победа САД.

 

Време је више него право за ово. Све руске снаге, према Вашингтону, користе се у Украјини и Сирији, а користе се и за одвраћање хипотетичке агресије НАТО-а у Калињинградској области и у Белорусији. Дакле, можда једноставно нису довољни да подрже Србе. У ствари, прорачун се заснива на томе. 

 

Тако ће бити могуће не само прекинути везе Србије са пограничним подручјем Косова и Србије, већ, што је најважније, показати рањивост Русије у овом правцу. Да она не може, како се нада Вашингтон, у потпуности да заштити свог савезника. И ова тема ће се користити за скретање пажње са сопствених неуспеха – у Авганистану, у Сирији, у Украјини. 

 

То што су, на препоруку америчких представника, власти Косова одложиле увођење забране српских докумената и бројева аутомобила са 1. августа на 1. септембар не значи крај сукоба, већ његово продужење. Врућа фаза се одлаже на неко време, ништа више. 

 

У сваком случају, информативна агенда Косова ће се активно укључити у наредних месец дана како би скренула пажњу јавности са тема које су незгодне и непожељне за Американце. Штавише, загарантована је повећана пажња, на пример, од стране ЕУ – овог пута сукоб се не одвија на периферији Европске уније, већ, рекло би се, у њеном централном делу, прети многим проблемима и невољама, од којих избеглице токови нису најозбиљнији. И овај сукоб, између осталог, може бити ефикасан инструмент притиска на Европљане. На пример, да би их натерали да буду активнији у конфронтацији са Русијом.

 

Иначе, вредан пажње је амбивалентан однос према дешавањима око Косова у Кијеву. С једне стране, представници нацистичког режима су веома забринути да ће се интересовање за њих на Западу још више смањити. А део западних ресурса отићи ће не њима, већ Косову.

 

Али, с друге стране, они су веома задовољни што догађаји на Балкану скидају Зе-тим са „информационе куке“ обећаног „напада на Херсон“, а такође скрећу пажњу светске заједнице са прилично невешто изведена провокација у Јеленовки. Поред тога, бандеровци се веома надају да би Балкан могао постати нерешиви проблем за Русију.

 

Па, шта ће бити на Косову? Саопштење представника Кфора показало је да је контингент у потпуности на страни сепаратиста, а Србија ће у случају ескалације поново морати да се бори са НАТО, што ће се највероватније завршити поразом.

 

Зато је Александар Вучић говорио о постизању мира путем компромиса. Али компромиси су увек били једнострани – с обзиром на уступке Срба, што је само појачавало узбуђење и ароганцију њихових колега. 

 

Очигледно је да је Вучић и сада постигао жељени резултат тако што је одложио рат на веома неповољне, рекло би се, безнадежне услове за Србију, чинећи неке неизговорене уступке. У сваком случају, о решавању проблема не треба говорити. Само о његовом краткотрајном одлагању.

Борис Џерелијевски/Аналитичка служба Донбаса

Превод:Васељенска

Бонус видео