Курти на мукама због дисклајмера

Није тешко претпоставити шта би се ових дана дешавало на Косову и Метохији да се, уместо на челу владе, Албин Курти налази у редовима опозиције. Вероватно би он и радикални активисти његовог Самоопредељења прво насрнули на дисклајмере постављене на прелазима као део договора с Београдом, у којима се наглашава да омогућавање коришћења личних докумената које издаје Приштина не значи признавање једнострано проглашене независности Косова и инсистира се на Резолуцији 1244. Потом би „страдала” седишта институција у Приштини зато што су њихови представници пристали на договор о одустајању од улазно-излазних докумената уместо личних карата које издаје Србија.

Да ли је пре само неколико година неко могао да замисли како Курти, који је због дијалога својевремено активирао сузавац у скупштини, сада слави „победе” извојеване у Бриселу? Или како се жестоко обрачунава са синдикатима и да га у томе подржава имам, а „његови” левичари називају издајником? Данас истраживања јавног мњења на КиМ показују да је оваква Куртијева „трансформација” разочарала многе Албанце, упркос томе што се и даље труди да покаже да није одустао од екстремизма. С друге стране, рејтинг му опада и на појединим међународним адресама, будући да не одустаје од својих радикалних поступака према Србима, упада на север, кршења ранијих споразума и претњи да ће дестабилизовати ситуацију.

Подршку екстремних албанских кругова Курти покушава да сачува и тиме што свакодневно говори о томе да неће одустати од укидања српских регистарских таблица на КиМ, пре свега оних са ознакама КМ (Косовска Митровица), чиме би се обрачунао са севером. То би могло да се протумачи као покушај да се скрене пажња са све гласнијих позива да поднесе оставку, што захтева део опозиције у Приштини. Да се на косовској политичкој сцени нешто „кува”, назире се у речима бивше посланице Демократског савеза Косова Алме Ламе.

Она је рекла да опозиција у овом тренутку није заинтересована да изађе на изборе, који се иначе све чешће помињу као опција, али да је то део стратегије. Демократски савез Косова и Демократска партија Косова, како је навела, имају нове лидере који још треба да утврде своје позиције унутар партија. Истакла је да водеће опозиционе партије чекају да виде шта ће Курти урадити у дијалогу с Београдом, подсећајући да је он био највећи противник преговора у Бриселу. Објаснила је да опозиција не жели да узме „тај врућ кромпир у своје руке”. Последњи разлог је вероватно и кључан.

Из ДСК чују се и гласови који уверавају да Куртијева влада пада на јесен. Током недавне посете Приштини специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и изасланик америчке администрације за западни Балкан Габријел Ескобар састали су се и са представницима опозиције, односно лидерима Демократског савеза Косова, Демократске партије Косова и Алијансе за будућност Косова. Коментаришући овај састанак, Курти је изјавио да опозицију није срео откако је скупштина на одмору, да му недостаје и да види да недостаје и Габријелу Ескобару. Ова изјава је у делу албанске јавности протумачена као „врло двосмислена”.

Курти је након тога позвао лидере ове три опозиционе странке на састанак како би их информисао о детаљима састанка у Бриселу. Његовом позиву су се одазвали председник ДСК Љумир Абдиџику и председник АБК Рамуш Харадинај. Из ДПК су одбили позив. Спекулисало се да се на састанку разговарало о изборима и широј коалицији. А потпредседница ДПК и бивша амбасадорка Приштине у САД Вљора Читаку, говорећи о Куртијевом позиву, рекла је да нема сврхе ићи на састанак на коме ће се разговарати о споразуму који је пре деценију потписао Хашим Тачи. Навела је и да ДПК не жели да рециклира опозициони модел Куртијевог Самоопредељења. Она је међу првима на косовској политичкој сцени указала на Куртијев недоследан однос према дијалогу. Када је крајем јуна потписан споразум о енергетици, што је он поздравио, назвала га је „бележником прелиминарних споразума” и оценила да је својим гласачима остао дужан објашњење: да ли је погрешио тада или сада.

Међутим, ни Курти не седи скрштених руку. Док се унутар његовог покрета Самоопредељење нижу оптужбе на његов рачун због недоследности према дијалогу, он је посредством појединих медија покушао да споразум, постигнут 27. августа у Бриселу, представи као своју „велику победу”. „Курти добио битку реципроцитета”, „Опозициони камелеони на коленима пред султаном Куртијем”, само су неки од наслова који су последњих дана преплавили медије на албанском језику. Овакви бучни написи, како се заоштрава и енергетска криза на КиМ, али и штрајк просветних радника, тешко да ће моћи да скрену пажњу грађана са, за Куртија нерешивих, социјално-економских питања.

Мина Ћурчић/Политика

Бонус видео