Шта ће бити са београдским сплавовима

План се не разликује много од прошлогодишњег, али је спроводљив због чега је и предложен. – Опозиција сматра да је ово начин да се одложи решење и постојеће стање легализује.

„Добро јутро”, изговорила је једна од одборница Скупштине града поздрављајући сат времена после поноћи своје колеге које су у градском парламенту заседале пре недељу дана такорећи до зоре. Јер, управо тада на ред је дошла једна важна тачка „дневног реда” – Одлука о постављању плутајућих објеката на водном земљишту донесена је упркос томе што је сличан акт изгласан прошле године у овој истој скупштини, али у различитом саставу. Марко Стојчић, главни градски урбаниста, рекао је да је нова одлука мало другачија у односу на прошлу, представници опозиције сматрају да је то само начин да се решавање проблема на рекама одложи и да се постојеће лоше стање легализује.

– Оно што је било усвојено прошле године и оно што је усвојено сада у графичком смислу се врло мало разликује. У оквиру овог плана поједине локације су забрањене за постављање плутајућих објеката. Сада комунална предузећа неће давати дозволу за постављање плутајућих објеката у зони рени бунара. Изостављени су раздаљина, висина и остали урбанистички елементи. То значи да ће свака зона у којој ће бити плутајући објекти бити дефинисана кроз посебан конкурс који спроводи Секретаријат за привреду и да ће се разликовати по нечему с обзиром на то да су неке у склопу одређеног културно-историјског наслеђа. А потребно је неке делове обале оставити без сплавова да би грађани имали поглед на реке – рекао је Стојчић.

Посебно је важно, с обзиром на то да се паралелно раде фабрике за пречишћавање отпадних вода, да ће сваки од власника плутајућих објеката морати да реши питање отпадних вода, како се канализација не би директно изливала у Саву и Дунав.

Анђела Рувидић, из одборничке групе „Морамо”, истакла је да ништа од плана из прошле године није урађено.

– Прошлим планом дефинисане су врсте сплавова, њихови габарити, дужине, спратност, површина на води коју покривају, растојање између сплавова… Новим изменама су све те карактеристике избрисане. Наводи се да ће се сваки сплав одређивати на основу тендера, да ће нека фирма одлучити како ће неки сплав изгледати. То нам говори да ћемо имати ругло на рекама – рекла је Рувидићева и напоменула да сви житељи града немају иста права.

Јер док су сплавови испред „Београда на води” уклоњени, суграђани који живе на Новом Београду због њих муку муче.

И Владимир Обрадовић из одборничке групе „Уједињени” упитао је зашто није спроведена постојећа уредба, већ се доносе нови планови.

– У овој одлуци немамо висине сплавова, размак, габарите па је могуће да неко направи вишеспратницу на води. Сматрам да ни казне нису примерене објектима који се постављају. Њихова вредност износи више десетина хиљада евра, а казна је око 1.000 евра, колико поједини сплавови зараде за вече. Сматрам да су износи требали да буду такви да никоме не падне на памет да прекрши уредбу – казао је Обрадовић.

Весна Петковић из Демократске странке сматра да предложене измене не решавају хаос на рекама, већ покушавају да постојеће стање против воље грађана легализују.

– Насипи који штите око 150.000 Новобеограђана и Земунаца избушени су на више од 50 места управо због сплавова и довода воде. По шеталишту су развучени каблови од струје, што угрожава безбедност шетача и љубимаца, а бука са сплавова прави проблем житељима ове две општине… – рекла је Петковићева и подсетила да је план за решавање овог проблема постојао још 2007. године, али да од тада до данас ништа није решено.

Стојчић је, одговарајући на питања, рекао да је овај план спроводљив и да је због тога и усвојен.

– Евидентно је да на рекама има доста сплавова, али биће их онолико колико је примерено како из угла суграђана тако и онога што је оправдано у смислу комерцијализације обале. Они који не прођу на конкурсу биће уклоњени – истакао је он. Уколико то не уради власник урадиће град. У случају да власник не плати лежарину сплава, град ће продати сплав и тако наплатити трошкове.

Како сазнајемо, сплавови који не задовоље критеријуме биће привремено измештени код Луке Београд, а затим у Јаково када тај простор буде уређен.

Градоначелник Александар Шапић, рекао је јуче гостујући у медијима, да Одлука о плутајућим објектима представља правни основ за коначно сређивање приобаља и најавио да ће знатан број сплавова остати, али да ће бити стандардизовани.

– Јасно ће бити одређено где сплавови могу да се налазе, колика ће бити удаљеност између њих, мораће да имају пречишћиваче како се фекалије не би директно испуштале у реку, прикључак на струју и воду, као и плаћен закуп. Посебно ће они који добију дозволу за својеврсне ноћне клубове морати да имају изолацију како не би угрожавали живот људи у околини. Први пут ћемо имати уређено приобаље, а Савско шеталиште, где сплавова има највише, биће прво у низу – рекао је Шапић.

На плану и скицама за локације сплавова управо се ради, након чега ће бити дати јавности на увид, а потом и на лицитацију, прецизирао је он.

Идеја је да Савско шеталиште, које је мање туристичко, а више резиденцијално, буде једно од најлепших у овом делу Европе, и да се сличан систем примењује дуж свих обала у граду, истакао је Шапић.

Бранка Васиљевић/Политика

Бонус видео