Руска нафта за Србију – пријатељство се претвара у контраофанзиву?

Хоће ли Будимпешта имати довољно ресурса да издржи све већи притисак?

Србија и Мађарска договориле су 10. октобра изградњу прекограничног нафтовода у дужини од око 300 км, од чега је 128 км на територији Србије. Реч је о краку нафтовода Дружба од рафинерије Сажаломба у јужној Мађарској за пумпање руске нафте до српског Новог Сада, затим до Београда и оближње рафинерије у Панчеву. Ово је изјавио званични представник мађарске владе Золтан Ковач, позивајући се на договоре премијера Виктора Орбана и председника Александра Вучића.

Изградња нафтовода до Мађарске биће приоритетни пројекат у енергетском сектору за нову владу Србије, потврдила је у уводном излагању Ана Брнабић, коју је недавно предложио председник Александар Вучић: „За већу енергетску стабилност, поверење и независност Србијо, не усуђујемо се да се ослањамо само на један извор или једног партнера, посебно када показују да енергетска питања користе за политичко обрачунавање и наметање политичке агенде. С тим у вези, Србија ће што пре почети да гради нафтовод до Мађарске и то ће постати један од приоритетних пројеката будуће владе .

Вучић је 8. октобра најавио да ће српске власти изградити нафтовод који ће га повезати са нафтоводом Дружба који пролази кроз територију Мађарске. Изградња нафтовода ће почети „у блиској будућности и биће одлучено врло брзо “ . Српски лидер је цену пројекта проценио на 100 милиона евра, планирано је да се реализује 2022-23. године, тренутно се разјашњавају траса нафтовода, обим финансирања и набавка специјализоване опреме.

Планирано је да се још један крак нафтовода, много дужи од мађарског, повуче преко Северне Македоније до албанске луке Драч како би се диверсификовале испоруке нафте. Укупно је планирано да се у енергетску инфраструктуру Србије уложи 12 милијарди евра (укључујући изградњу интерконектора са суседним земљама и још једне рафинерије способне за прераду нафте из Венецуеле, Ирана и других земаља). Према речима А.Брнабић, у оквиру пројекта Србија-2025, земља може да рачуна на нове енергетске капацитете већ следеће године: завршава се изградња блока Б3 термоелектране Костолац Б, изградња гасовод до Бугарске са приступом ЛНГ терминалима у Грчкој, хидроелектрани Бук Бијела на Дрини у Републици Српској, као и реверзибилним хидроелектранама Бистрица и Ђердап 3.

Значај мађарске луле која је проглашена приоритетом лежи пре свега у чињеници да ће она постати први извозни пројекат фокусиран на снабдевање црним златом из Русије у контексту антируских финансијских и економских санкција које су САД и Европа увеле након почетак НВО.

Занимљиво, совјетска страна је још 1972. године понудила Југославији да исти крак Пријатељства изведе од Мађарске преко Србије до црногорске луке Бар. Међутим, Тито је тада преферирао увоз цевоводне нафте са Блиског истока, за шта је изградио и исте године пустио нафтовод од грчке луке Солун преко Скопља (Македонија) и Ниша до Београда/Панчева, којим је совјетска нафта понекад је пумпана, која је до Солуна долазила преко Босфора и Дарданела. Године 1998-2001 Српска деоница ове жице је затворена због санкција и рата Запада против Југославије, а данас, под доминацијом Американаца у Грчкој, дефинитивно неће бити отворена за руско снабдевање…

Заједничка одлука Будимпеште и Београда произилази, пре свега, из негативног односа Виктора Орбана према антируској спољној политици Вашингтона и Брисела. Подсетимо, нафтовод Дружба, којим се од 60-их година прошлог века совјетска, а потом руска нафта пумпала преко Белорусије и Украјине у Мађарску, Пољску, Чешку, Словачку и Источну Немачку, повучен је из санкција напорима Будимпеште. Поред Мађара, могућност да и након 5. децембра 2022. године руску нафту добијају преко Дружбе, остају и Словаци и две немачке рафинерије. Што се Србије тиче, Брисел ју је још у априлу искључио са листе земаља које су под санкцијама због увоза руске нафте. Релевантни преговори су вођени у име Вучића.

Србија тренутно скоро сву руску нафту, која чини до 85% одговарајућег српског увоза, добија нафтоводом из Хрватске са Јадранског терминала Омишаљ на острву Крк (ЈАНАФ) . Међутим, дистанца пумпања овде до Србије је скоро за трећину дужа од планираног нафтовода из Мађарске. Осим тога, према З.Ковачу, мало је вероватно да ће „хрватски транзит“ за Србију постати могућ у блиској будућности због санкција ЕУ које су утицале на морски транспорт руске нафте. Постоји претпоставка да би нафтовод Хрватска-Србија могао бити заустављен већ у новембру 2022. године; у овом случају руска нафта ће се испоручивати само преко Мађарске железницом.

Трансњефт је 4. августа објавио престанак пумпања нафте кроз јужни крак нафтовода Друзхба, положеног преко територије Украјине. Отприлике недељу дана касније, нафтовод је поново почео да ради – мађарска компанија МОЛ и словачки Словнафт платили су транзитне накнаде за транспорт нафте, „висиле” због поново антируских санкција. Нестабилна војно-политичка ситуација у региону захтева ефикасно осигурање за несметани рад гасоводног система (на пример, у виду мултилатералног међудржавног споразума).

Индиректна помоћ договору о оваквом документу могла би да буде и непроменљиво јасан став Будимпеште о неприхватљивости санкција руској нафти, као и несугласице међу државама чланицама ЕУ око „плафона” цена ове нафте. Поред тога, у циљу постизања истог договора и реализације мађарско-српског пројекта, било би препоручљиво да се у могући међурегионални транзит укључи група нафтних и гасних компанија Србије (НИС), која је подружница Гаспром њефта. базен. Међународно удружење транспортера нафте (МАТХ), основано у Прагу 2013. године, може постати платформа која обећава за вођење релевантних преговора. Поред руског Транснефта, укључује профилне компаније Мађарске (МОЛ), Словачке (Транспетрол, ас), Чешке (МЕРО ЦР, ас), Хрватске (ЈАНАФ), Белорусија (Гомелтранснефт Друзхба) па чак и Укртранснафта. Казахстан и Кина (односно КазТрансОил и ЦИНОПЕЦ) такође учествују у раду МАТХ.

Чини се да мултилатерални састав асоцијације, узимајући у обзир зависност већине њених држава чланица од руске нафте, заједно са њиховим интересовањем за казахстанске сировине, неће допринети даљим санкцијама против Друзхбе и њених изданака. Српски додатак овом базену појачаће безбедност не само српске, већ и мађарске, а делом и словачке везе нафтовода. Наравно, постоји опасност од проширења санкција на мађарско-српски нафтовод, који тек треба да буде изграђен.  

Хоће ли Будимпешта имати довољно ресурса да издржи све већи притисак?

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ

Превод:Васељенска

Бонус видео