ШТЕДЊА ЗБОГ ИНФЛАЦИЈЕ Срби престали да купују станове и аута,многи се одрекли меса

Стручњаци кажу да су многи одустали од куповине због поскупљења, али да од структуре потрошачке корпе и животних навика сваке породице зависи и колико је заправо погођена актуелном кризом.

Економска криза, поскупљења и мале плате, већину грађана Србије приморале су да промене животне и куповне навике. Прве на удару кризе нашле су се велике инвестиције попут куповине стана или аутомобила, о чему сведоче и подаци званичне статистике о паду куповине некретнина на кредит и пад продаје и нових и половних возила од почетка године.

Неки су се одрекли путовања или су их одложили, али најозбиљнији удар ипак су осетили они са најнижим примањима, из чијих новчаника највише новца одлази на куповину хране, која уз енергенте има и највећи удео у инфлацији. Они сада размишљају како да уштеде на сваком ручку.

Стручњаци кажу да су многи одустали од куповине због поскупљења, али да од структуре потрошачке корпе и животних навика сваке породице зависи и колико је заправо погођена актуелном кризом.

Истраживачица организације Ири је, поводом истраживања о променама навика потрошача у Европи услед нове кризе, рекла да озбиљан „умор од инфлације“ с којим се суочава просечан европски потрошач присиљава купце на низ прилагођавања понашања која нису виђена од седамдесетих година прошлог века. Извештај Ирија је открио да 58 одсто потрошача већ наводи да су смањили набавку основних ствари, а 35 одсто њих је ушло у личну штедњу и узимало кредите за плаћање рачуна.

Економска криза, поскупљења и мале плате, већину грађана Србије приморале су да промене животне и куповне навике. Прве на удару кризе нашле су се велике инвестиције попут куповине стана или аутомобила, о чему сведоче и подаци званичне статистике о паду куповине некретнина на кредит и пад продаје и нових и половних возила од почетка године. Неки су се одрекли путовања или су их одложили, али најозбиљнији удар ипак су осетили они са најнижим примањима, из чијих новчаника највише новца одлази на куповину хране, која уз енергенте има и највећи удео у инфлацији. Они сада размишљају како да уштеде на сваком ручку.

„Куповаћемо мање квалитетне намирнице“

Економиста Данило Шуковић каже за Еуронеwс Србија да ће се инфлација на више начина одразити на буџете потрошача, тако што ће постати штедљивији, у настојању да сачувају буџет којим располажу и мање ће трошити.

– Мењаће се структура потрошње. Грађани ће се одрећи неких луксузних добара, која им нису потребна у кратком року, а више ће трошити за оно што је егзистенцијално. Посебно ће се структура мењати код сиромашног становништва. Када човек има мање пара, не може да купује квалитетније месо, млеко или сир, него ће ићи на све мање квалитетне намирнице, што ће се наравно лоше одразити не само на стандард већ и на здравље становништва – каже Шуковић.

Према подацима Репубичког завода за статистику, у првих девет месеци промет у малопродаји је због поскупљења био 22 одсто виши у односу на 2021. годину, али почиње да пада. Шуковић прогнозира да ће, уколико инфлација буде даље расла, те тенденције бити све веће.

– Ми смо нажалост земља где је проценат сиромашног становништва висок и овај проблем промене структуре потрошње биће јако присутан и то је нешто што се не може избећи – сматра Шуковић.

Недостатак конкуренције утиче на цене

Душан Протић из Центра за европске политике каже за Еуронеwс Србија каже да су проблеми у потрошача у нашој земљи везани за структуру тржишта и да су старији од постојећих прилика. Он напомиње да се може рећи да имамо неки микс – неки проблеми су слични као на тржиштима развијенијих земаља, док су неки специфични и у највећој мери су везани за недовољан степен конкуренције на домаћем тржишту у појединим секторима.

– Као потрошачи осећамо и те проблеме који се јављају и са повредама конкуренције. Можда недостатак конкуренције није увек повреда по себи, већ последица економских прилика. Повреду која подразумева злоупотребу тог положаја, неоправдане цене, нереаговање на потребе потрошача, неадекватан квалитет плаћа потрошач или кроз неадекватну робу или цену – објашњава Протић.

Он напомиње да се инфлација у Србији не осећа толико на ценама енергије, колико на ценама робе широке потрошње у чије је цене урачунато и поскупљење енергената.

– Чим је криза смањује се текућа потрошња и људи покушавају да сачувају новац за црне дане. Трговци су склонији неким повредама пословне праксе или уобичајених услова пружања услуга који су резултат њихових покушаја да одговоре на ту кризу. На тај начин праве неки, што би се рекло, фаул и онда то изазива више одговора на страни потрошача – каже Протић.

Економиста Данило Шуковић указује да је, када инфлација узме маха, врло тешко борити се са њом. Указује да би држава морала да максимизира цене неких кључних производа максимизира, али да то мора да ради пажљиво да не би нарушила равнотежу на тржишту.

– Мора имати јаке робне резерве и неке друге инструменте, да не дође до несташице. У том случају, замрзавање цена може бити оправдано, али само за један кратки рок, јер на дужи рок то нема никакве резултате и те су мере контрапродуктивне. Ту држава мора бити јако обазрива и мора да рачуна на то да тржишна утакмица мора да се одвија несметано – сматра Шуковић.

Чега се прво одричу потрошачи?

Истраживање које је агенција Промоција спровела за РТЛ показало је да поскупљења у Хрватској највише утичу на смањену потрошњу одеће, обуће и накита. Чак 52,2 посто испитаних рекло да је значајно смањило потрошњу, што значи да мање купује чак сваки други становник. Ипак, 40,9 посто грађана је задржало исте навике и у том аспекту инфлација на њих није утицала.

Штеди се и на путовањима, готово сваки други испитаник, њих 47,8 посто, смањио је издатке за одлазак на одмор, што значи да бирају јефтиније дестинације или не путују. Више од трећине, 38,4 одсто, изјаснило се да троши исто као и пре кризе, а има и оних који су повећали трошкове.

Подаци показују да ће терет кризе поднети и друштвени живот, јер је готово 45 посто грађана одлучило да мање троши на изласке и дружења. Готово исти је проценат оних који су задржали старе навике, 44,9 посто. Култура куповања поклона породици и пријатељима за рођендане, празнике или чак без повода, широко је распрострањена у Хрватској, као и у Србији, али криза је, како пише РТЛ, очигледно и ту умешала своје прсте. Да се мање купује и поклања, каже 44,3 одсто анкетираних. Више цене алкохола утицале су на то да је 43,7 посто смањило потрошњу вина, пива и жестине.

– Свакодневно сведочимо поскупљењима хране и тешко с просечним примањима напунити потрошачку корпу, а камоли с мање од тога или пензијом, али се јести мора, па готово 60 посто купује исте намирнице као и пре 59,6 посто, иако их плаћа више. Анкета је показала и да су грађани смањили бављење спортом и хобијима. Каже тако готово трећина испитаних 30,0 посто, али више од половине испитаних се ипак рекреира исто као и пре – пише РТЛ.

Истраживање је показало да су се потрошачке навике најмање промениле када је у питању плаћање осигурања, личне хигијене и куповине електричних уређаја, попут мобилних телефона и кућних апарата који су неопходни и који се морају заменити када се покваре. На храни не штеди 59,6 одсто испитаника, а издатке за цигарете није смањило 48,9 одсто испитаника.

Еуроњуз

Бонус видео

https://www.youtube.com/watch?v=EJFvtvN5K-s