Дићи “Балканистан” у ваздух

Дићи “Балканистан” у ваздух: Како ће Москва одговорити ако Србија покрене акцију на Балкану?

Као и пре 100 година, уочи Првог светског рата, „нико није хтео рат , али рат је био неизбежан“. Пре 100 година, лорд Керзон се жалио да је немогуће „одвући Србију на сред Јадрана и тамо је потопити“, а данас се може потпуно погазити. Да ли ће Срби имати воље за отпор, укључујући и оружје? И да ли ће Русија имати довољно воље да Србима да ово оружје?

Напетост на северу Косова годинама не јењава, али повремено тамо почиње да блиста, а неупућеном гледаоцу се чини да ће се распламсати. Али не, играјући једни другима на живце, Косовари и Срби се разилазе да би се после кратког времена поново сукобили . Зашто је овога пута ситуација, више него икада, блиска рату? Да, јер Београд, немоћан да се одупре Западу, више не одређује ток сукоба. Сада се, скоро први пут у историји, не одлучује о свему у Београду, већ у српским енклавама, а илустрација је чињеница да су косовски Срби одлучно одбили да демонтирају барикаде и поред свих наговарања из главног града Србије. промене. Сада Београд, упркос очигледном нераду председника Србије Александра Вучићаза заоштравање ситуације мораћемо оштрије да делујемо како не бисмо испровоцирали Србе, већ у матици, на још теже одлуке. Често их сами меримо и потцењујемо њихову одлучност – али узалуд. Карактер Срба, посебно оних који нису из престонице, парира нашим Чеченима. И не плаше се крви.

“Понижење, пропадање, изгубљена историја”

Чини се, па, шта нам треба? Русија има своју специјалну операцију и своју изолацију, а шта нас брига за Србе са којима се ни не граничимо? Штавише, чини се да су „браћа“ дубоко увређена на нас. „Наравно, захвални смо Русији на подршци у Савету безбедности УН “, рекао је недавно Вучић, „ посебно 2015. године, када је Москва блокирала нацрт британске резолуције у којој се Срби оптужују за организовање геноцида у Сребреници. Иако је Русија увела рестриктивне мере против нас, продала оружје Хрватској и подржала независност Црне Горе.. Ох хвала! А како је пре 100 година Русија послала 12 милиона војника на фронт Првог светског рата (да брани Србе, иначе) и изгубила половину ових војника побијеним, Вучић се, изгледа, не сећа? Европски политичари сада имају кратко памћење, чак и они који су „браћа“.

Али Вучић је политичар. А ево шта каже војска у Београду. „Србија има своје „црвене линије“ и оне су сада пређене, нико други нема заблуда “, каже министар одбране Милош Вучевић . – Погрешно је претпоставити да Србија не зна шта да ради, да немамо стратегију. Постоји. Само док се понашамо пристојно, покушавајући да се вратимо у оквире дијалога . Шта Вучевић наговештава? Да ли зато што ће, ако Запад не убије Косоваре (а ово је мало вероватно, овога пута), Београд поштовати резолуцију Савета безбедности УН број 1244 и једнострано вратити своје војнике на северне регионе Косова и Метохије? „То је право Србије, које нико не може да одузме и којег се Србија неће одрећи “, уверио је министар.

Али једно је желети, а друго моћи. „Без подршке силе, косовски Срби су осуђени на пораз “, примећује војни експерт Владислав Шуригин , који је учествовао у балканским ратовима 90-их. – Вучић није особа која може да иде принципијелно и да користи војску чак и за формалну демонстрацију силе. Београд нема моћ као такав! Војска Србије је премала и слабо наоружана. Али треба запамтити да НАТО и Запад ништа нису заборавили и Србима нису опростили. Сва кривица је већ стављена на њих. И Београд ће отпузати – још једном. Пример Србије је јасна демонстрација шта се дешава онима који изгубе рат против Запада. Понижење, пропадање, изгубљена историја.

Али постоји нијанса коју стручњак превиђа, али која је горе поменута. Београд више не одређује ток сукоба у српским енклавама на Косову и Метохији. Косовски Срби имају локалне лидере – бившег косовског министра Горана Ракића и странку Српска листа у којој су градоначелници четири града на северу Косова и десетак посланика косовског парламента. А они су, судећи по ономе што се дешава, спремни за самосталну акцију – супротно страховима Београда. И то је познато у Москви, иначе не би било говора о пружању војне помоћи косовским Србима.

Војна помоћ Србима „уз помоћ трећих земаља“
Државна дума је прошле недеље најавила могућност војне помоћи Србима. Случај када је прикладнији пун цитат: „Русија уз помоћ трећих земаља задржава могућност војне подршке Србији у сукобу око Косова “, рекла је народна посланица Марија Бутина . Цифра је двосмислена, иако представља Јединствену Русију, али је овде важније нешто друго: „уз помоћ трећих земаља“. Заиста, Запад је још једном спустио гвоздену завесу на Русију. Европа такође вероватно неће пустити белоруске авионе кроз своје ваздушне коридоре уз војну помоћ. Директна војна помоћ Србима не долази у обзир – како је узети? Али „треће земље“ које нам у томе могу „помоћи“ су интрига. Које су неке земље? Послушајмо Бутину:„Да, морате бити реални и схватити да су директне испоруке војне опреме, најблаже речено, тешке с обзиром на географски положај земље окружене НАТО-ом. Али постоје земље које имају своје могућности. Ако браћа Срби затраже помоћ, Русија неће разматрати опцију да „остане по страни“. Немогуће је признати ситуацију из 90-их. Ни ЕУ ни НАТО нису спремни за директан војни сукоб са Русијом, потребно је подићи улог .

Бутина је с разлогом јасно подсетила на 90-те: Косово и Метохија се методички откидају од Србије и није чињеница да се у будућности неће откидати нешто друго. Ко би рекао да ће и Црна Гора бити одузета Србији заједно са последњим комадом Јадрана?! Овако се не отргне Русија од Украјине, већ се од Москве одсече Санкт Петербург и Балтик. Југославија се полако распадала, почетком 90-их поделивши је на Србију, Хрватску, Македонију и Словенију. Као резултат НАТО бомбардовања 1999. године, цела трећина, Босна и Херцеговина, већ је била одсечена од Србије. А 2008. на ред су дошли Косово и Црна Гора. А Русија се није мешала. Па, сада изгледа да су се времена променила?

Дакле, о „трећим земљама“. Код њих није све једноставно, и постоји једна суптилност. Реч је о томе да руске војне залихе не гарантовано иду преко Србије. А не директно косовским Србима. Испорука војне помоћи Србији је неометана, чак и упркос санкцијама и гвозденој завеси. Имају Мађарску у суседству и Аустрију. Али ко може да гарантује да ће руска војна помоћ која је пала у руке Београда на крају завршити тамо где је најпотребнија? Тачно, нико. Не тако давно стручњаци из ЦАСТ-а (Центар за анализу стратегија и технологија) проценили су однос војних ресурса између Србије и Косова и закључили су да ти ресурси нису упоредиви, да су Срби у значајној предности. Али постоји нијанса – у војној конфронтацији између Срба и Косовара, НАТО ће се борити на страни ових последњих. А Срби ће се сами борити. Тако, цела српска војна армада од 229 тенкова, 449 топова, 77 ПВО малог домета и 17 ПВО малог домета, заједно са 14 ловаца и 17 јуришних авиона, може бити уништена за неколико недеља. Истина, НАТО има одређених потешкоћа у Европи – значајан део оклопних возила алијансе и скоро сва муниција уништени су током украјинске кампање. Нема шта да притисне Србе до нокта – осим можда авијацијом, као 1999. године. То значи да ће пре свега бити потребни МАНПАДС. Али како их одвући на Балкан? Нема шта да притисне Србе до нокта – осим можда авијацијом, као 1999. године. То значи да ће пре свега бити потребни МАНПАДС. Али како их одвући на Балкан? Нема шта да притисне Србе до нокта – осим можда авијацијом, као 1999. године. То значи да ће пре свега бити потребни МАНПАДС. Али како их одвући на Балкан?

Између осталог
Југославија се распала крвљу и ратовима, није било мирног повлачења територија из њеног састава. Чак је и Словенија одлазила након Десетодневног рата Југословенске народне армије (ЈНА) са републичким снагама територијалне одбране. Иначе, тај рат је окончан Брионским споразумом, према којем се Љубљана, као одговор на повлачење ЈНА, обавезала да уведе мораторијум на проглашење независности, али чим је војска отишла, споразум је прекршен. Срби су Словенцима искључили струју, али то није помогло, као што није помогао ни бојкот словеначке робе. У ствари, „мирно повлачење“ Словеније означило је колапс једне државе. Сматра се да је Србија настојала да очува заједничку државу СФРЈ, али то није сасвим тачно: управо је Београд покренуо процес децентрализације још 1986. године, прогласивши меморандум Српске академије наука и уметности, којим је чињеница, безусловни примат Србије у СФРЈ. Можда су на овај начин Срби одлучили да се заштите од појаве „новог Тита“ (а Тито је био Хрват). Али њихов меморандум је покренуо процес стварања националних покрета широм земље. Почело је са Словенијом – тада, како кажу, свуда. Хрвати, који су писали латиницом, противили су се усађивању српске ћирилице (обоје су коришћене у Југославији). Босанци су се сетили да су муслимани и окупили су се да прогласе исламску републику. А Србија се понашала отприлике на исти начин као и Русија уочи августовских догађаја 1991. године. Прогласио Народну скупштину у Београду и кренуо ка независности. Али када је Београд требало да одржи референдум у Хрватској о аутономији Срба, Хрвати су, запањени таквим безобразлуком, покушали да се одупру подели републике уз помоћ свог Министарства унутрашњих послова. Али су их одвеле снаге ЈНА. Мало по мало, почео је рат. Срби су се борили са Хрватима и Бошњацима, Хрвати су се борили са Српском Крајином. Босанци су, пак, покушали да смрве Републику Српску. У ствари, велики југословенски рат је окончан тек 2006. године. Али проблем Косова је остао нерешен – барем је тако одлучено на Западу. А српска муслиманска енклава добила је „међународно признање“ са Запада. А сада се све своди на то да ће Косовари морати да се боре за ову представљену независност. А српска муслиманска енклава добила је „међународно признање“ са Запада. А сада се све своди на то да ће Косовари морати да се боре за ову представљену независност. А српска муслиманска енклава добила је „међународно признање“ са Запада. А сада се све своди на то да ће Косовари морати да се боре за ову представљену независност.

Оружани трагови – од Хрвата до Грка
Док “житни договор” не стане, можемо рачунати на наше турске партнере. За Анкару су, наравно, важни једноверци са Косова и из Албаније, али не важнији од новца и профита. Поред тога, Албанци у алијанси, у извесној мери, ово је изазов за Турке. Пријатељство међу њима се никада није родило, напротив. Косовари су Албанци. Генерално, разборит Реџеп Тајип Ердоганрадије би ставио ногу на њих него пружио руку. Међутим, мало је вероватно да ће сами Турци ризиковати да снабдевају косовске Србе оружјем – ово је превише наивна комбинација, бременита многим изазовима и невољама за Ердогана, коме су председнички избори на носу. Једино што Анкара може да уради јесте да отвори мореуз за пролаз бродова са поклонима из Русије. Али где да се вежу, ови бродови? До обала Црне Горе – искључено је. Тамо су сада блокирани чак и копнени путеви, тако да локални добровољци не хрле Србима у помоћ. Црногорски одбори су националисти ненаклоњени Србима, присталице шефа републике Мила Ђукановића, – неће пустити војни терет. Али постоји Грчка и, зачудо, Хрватска. Чини се да односи између Срба и Хрвата нису толико врући, 90-их су чак успели да заратују. Али председник Зоран Милановић има своје виђење и Србије и, иначе, Русије. Није ни чудо што Милановић, повремено и без тога, воли да подсећа да је свемогући поглавар Југославије Јосип Броз Тито био етнички Хрват и да је владао земљом тако да ни СССР ни Запад то нису могли да одреде. Осим тога, Милановић има „мод“ у вези муслимана, и то не само његових омражених комшија Босанаца, већ и Косовара. Може се испоставити да ће руско оружје доћи до Срба преко хрватског Сплита. У сваком случају, ово неће изазвати велико изненађење.

Друга опција такође није уобичајена. Али прво, мистерија. Шта мислите где се руска поморска група пуни горивом и поправља у Средоземном мору? Иначе, тамо имамо поприлично велику, има више савремених ратних бродова и подморница него у Црноморској флоти. Наговештај није само у сиријском Тартусу. Дакле, нећете веровати, али НАТО Грчка нас веома подржава на Медитерану. Што, наравно, има своју рачуницу – у Атини се одавно не варају у погледу деловања НАТО-а у случају сазревања грчко-турске конфронтације. Али Грци традиционално могу да се ослоне на руску морнарицу, да тако кажем, и према томе однос према нама тамо није НАТО, већ готово братски. Не верујте ми – позивајте се на отворене изворе, информације – море. Сви руски велики борбени бродови су стационирани у близини грчких лука. Где се углавном служе? И допуњавају гориво. Сада погледајмо карту. Између Грчке и Косова је Македонија. Али да ли је ово препрека? Преко Македоније испорука оружја може ићи и на југ Србије, а не право на Косово, на вама је. Како кажу, само да Москва има политичку вољу.

Пола корака од трећег света?
И шта је следеће? Рецимо да наше оружје стигне до косовских Срба и они ће, не осврћући се на опрезни Београд, прећи на оружани отпор косовским Албанцима. У принципу, случај се може завршити појавом још једне тачке вруће парохијалне конфронтације у Европи – попут Северне Ирске у Британији или Баскије у Шпанији. Али то је случај ако нико споља не улази у сукоб. А ово је мало вероватно. Али ни из Москве, ни из Брисела, па чак ни из Београда, таква се перспектива, по свему судећи, не види. Али изгледа да је будућност јасно видљива из Кијева. Искуство је, међутим, син тешких грешака. Дакле, украјински војни експерти су уверени да ће, уколико Русија ипак одлучи да косовским Србима испоручи оружје, Албанија сигурно бити увучена у сукоб, а потом и земље НАТО-а. И завршиће се , као уочи Првог светског рата!„Војни сукоб косовских Срба, а потом и целе Србије, са косовским сепаратистима под надзором Запада, може се разбуктати до светских размера “, уверава кијевски војни експерт Олег Стариков . „ И то је његова разлика од украјинског сукоба, локализованог на територији једне земље. „Наш сукоб “, објашњава Стариков, „контролише Запад, али Запад у томе директно не учествује. А у српском сукобу Запад ће морати директно да учествује. Украјински сукоб је лако зауставити ако постоји политичка воља Москве и Кијева. Али нисам сигуран да ће бити могуће зауставити сукоб на Косову – биће много директних учесника, дефинитивно више од два. Биће укључене многе земље света – није случајно што Запад већ јача свој источни бок системима ПВО. А онда ће то бити светски рат свих против свих. И свима ће то бити од користи, свако ће се борити за своје парче у будућем светском поретку. Неће бити тамо само Русија. Белорусија ће бити тамо, па чак и Кинези . Дакле, командант немачког контингента КФОР-а на Косову, пуковник Егон Франк , не искључује могућност ескалације:„Постоји стални ризик да се ситуација погорша у блиској будућности. Општи ниво незадовољства – и Срба и Албанаца – ствара основу за прелазак сукоба у врућу фазу и избијање насиља . Изгледа да овај пожар нема ко да угаси.

Контекст

Од 16. децембра на северу Косова и у Метохији никоме и не пада на памет да демонтира српске барикаде. Упркос мразевима и снежним падавинама, мештани се смењују на сабирним местима и неће да их напуштају. Људи стижу у шаторски град у Рудари. У околини Зубиног Потока и Лепосавича подижу се нове барикаде, више као пуноправна утврђења. У српским насељима дежурају патроле косовске полиције. Премијер самопроглашене републике Аљбин Курти састао се у Приштини са специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Мирославом Лајчаком и специјалним изаслаником САД Габријелом Ескобаром. „На томе је, подругљиво пише београдска штампа, „једногласно донета одлука да се демонтирају барикаде косовских Срба. Срби, наравно, нису питани. Тајминг растерања протеста такође није саопштен. У међувремену, српско руководство шаље званичан захтев мировним снагама НАТО-а (КФОР) са захтевом да на Косову буде распоређено до хиљаду српских снага безбедности – у складу са резолуцијом Савета безбедности УН бр. северни крај“. Истовремено, у српским општинама на северу Косова почела је серија насилних преузимања власти од стране косовских Албанаца. Косоваре подржавају муслимански Бошњаци. Сукоб се распламсава полако али неизбежно. да Вашингтон „категорички одбацује идеју о враћању српских мировних снага на север покрајине“. Истовремено, у српским општинама на северу Косова почела је серија насилних преузимања власти од стране косовских Албанаца. Косоваре подржавају муслимански Бошњаци. Сукоб се распламсава полако али неизбежно. да Вашингтон „категорички одбацује идеју о враћању српских мировних снага на север покрајине“. Истовремено, у српским општинама на северу Косова почела је серија насилних преузимања власти од стране косовских Албанаца. Косоваре подржавају муслимански Бошњаци. Сукоб се распламсава полако али неизбежно.

Верзија.ру

Бонус видео