Србија: речи, дела и перспективе

Србија: речи, дела и перспективе…

„Србија нема обавеза према Русији“?

Следећи круг заоштравања ситуације на северу Косова толико се очекивао да никога није изненадио. Сасвим је предвидљив ток публикација на ову тему са међусобно искључивим оценама и закључцима. Али, ако неки аутори и даље покушавају да докажу да Србија никада неће одустати од својих националних интереса и да ће до последњег бранити своје ставове о фундаменталним питањима као што су територијални интегритет, историјско памћење, верска припадност и право на суверенитет, онда ће поступци др. власти у Београду не оставља сумњу да то није тако.

Запад доследно настоји да оствари своје интересе, а један од његових главних циљева је потпуно и коначно истискивање Русије са Балкана. Главна препрека била је позиција Србије, заснована на непризнавању Косова као независне државе. САД и ЕУ су уложиле много напора да постигну максималну легитимизацију Приштине у међународној арени, а само је подршка Москве омогућила Србима да издрже све већи притисак већ толико година. Најважнији фактор отпорности било је уверење већине становништва Србије да је Косово земља која је одувек била српска и то треба да остане. Власти у Београду су мислиле другачије, али су биле принуђене да воде рачуна о мишљењу бирача. Истина, у све мањој мери.

Још 2011. године, уз посредовање ЕУ, почели су преговори Београда и Приштине о нормализацији односа. Априла 2013. постигнут је Бриселски споразум о принципима односа, ау августу 2015. Споразум о Заједници (удружењу) српских заједница у региону са правима аутономије. Истовремено, рок за спровођење ових споразума био је 4. август 2018. године. Албанске власти у Приштини, међутим, нису хтеле да испоштују договоре, пошто су се ослањале на пуну подршку Запада. Бројни прекршаји су у више наврата доводили до заоштравања ситуације, али су се завршавали ратоборним изјавама Београда, које су увек пратиле све више уступака.

Данас поново слушамо храбре изјаве високих власти српске престонице, али је свима очигледно да су намењене домаћој потрошњи и онима који су „срећни да буду преварени”. Премијерка Ана Брнабић је 9. децембра замерила Специјалној мисији ЕУ на Косову (ЕУЛЕКС), као и међународним снагама НАТО-а (КФОР) на неделовању. Истог дана, шеф канцеларије за Косово и Метохију при Влади Србије Петар Петковић запретио је слањем до хиљаду припадника војске и полиције „да заштите српско становништво“ на северу Косова. Председник А. Вучић је рекао да је Влада једногласно одлучила да упути одговарајући „захтев” команданту Кфора, позивајући се на Резолуцију 1244 СБ УН (1999). Српски лидер је нагласио да је командант „дужан да донесе позитивну одлуку, не може да одговори негативно, али може да одложи одлуку, наводећи да нема одговарајућих услова. Вербалну пируету употпунила је претња: Србија може, ако треба, „у Савет безбедности УН“.

Егзотичне изјаве и добацивање А.Вучића – већ позната појава. Тако је председник Србије 1. децембра одбио да учествује на самиту ЕУ-Западни Балкан у знак протеста против деловања Приштине, која је поново одбила да формира Заједницу српских општина. Вучић је додао да косовске власти стално крше норме Бриселског споразума, међународно јавно право и све демократске норме. Међутим, 2. децембра, у присуству председника Србије и комесара за проширење ЕУ и суседску политику О. Вархелија, потписан је споразум о циљаној финансијској помоћи Београду. А.Вучић је рекао да руководство Србије неће дозволити да се антируске санкције Европске уније заобиђу преко територије републике. Осим тога, он је одбацио оптужбе критичара да је превише близак Русији: кажу да је Србија независна држава и да разуме своје обавезе према Европској унији. А онда је отишао у Тирану на самит ЕУ-Западни Балкан.

Он је 6. децембра у албанској престоници поново морао да чује да се став Брисела у односу на српске општине своди на подршку Приштини – оне „не треба да постану друга Република Српска“. Много болније за Београд биле су изјаве косовског председника Висе Османија, који је најавио намеру Приштине да поднесе захтев за чланство у ЕУ до краја децембра. „Све акције које предузимамо показују нашу посвећеност Европској унији и вредностима ЕУ. То се посебно тиче 100% усклађености свих наших спољнополитичких и безбедносних одлука са политиком ЕУ. Придружили смо се санкцијама против Русије, а такође одбацујемо било какав штетан утицај земаља као што су Русија и Кина.нагласио је Османи. Према њеним речима, време је да Европска унија „пређе са речи на дела“, посебно по питању „визне либерализације“, пошто је Косово „најпроевропскија земља од свих“ . И нагласила је да самит ЕУ-Западни Балкан у Албанији није место „за неку врсту дијалога или преговора” између Приштине и Београда.

15. децембра званично је послата апликација за пријем Косова у Европску унију, али је реакција Београда била ограничена на то да документ назове „пародијом”. А нико се не сећа да је у августу А.Вучић саопштио да на сигурном чува седам званичних дипломатских нота о опозиву признања независности Косова, које још нису објављене. Према његовим речима, ови документи ће бити објављени ако Приштина званично поднесе захтев за чланство у међународним организацијама.

По повратку у Београд , председник Србије је приметио да Запад наставља да врши притисак на Србију тражећи санкције Русији. Истичући да је и сам Београд деведесетих – 2000-их година 10 година живео под санкцијама, за то је окривио Москву! „Русија је увела санкције 1992. године, наоружала Хрватску, помогла је независност Црне Горе. Имам своје моралне обавезе“. Уместо уобичајених званичних уверавања о вечном пријатељству, звучало је: „Србија нема обавеза према Русији“.

Можда је био импресиониран недавном резолуцијом холандског парламента. Сматрају да би одбијање Београда да се придружи санкцијама Руској Федерацији могло да замрзне процедуру за приступање те земље ЕУ и суспендује безвизни режим за грађане Србије. Оштра промена тона српског лидера је сасвим разумљива и сасвим конзистентна са конкретним случајевима, а један од окидача био је СВО, који је јасно открио ко је ко.

У марту су српске власти подржале антируску резолуцију у УН којом се осуђује руска специјална војна операција у Украјини. А. Вучић је објаснио: „Инсистирамо на поштовању територијалног интегритета држава, то је наш принцип. На томе базирамо очување Косова и Метохије у саставу Србије. Да инвазија на Украјину није била осуђена, никада више не бисмо имали морално право да износимо овај аргумент . Србија је у априлу изгласала суспензију чланства Русије у Савету за људска права УН „због претње санкцијама самој себи“. Србија је 12. октобра гласала за резолуцију Генералнескупштинесе не признају резултати референдума о прикључењу четири региона Русији. Вучић је објаснио да се његова земља веома добро односи према Москви, али су му важнији интереси Србије.

Говорећи о санкцијама и корацима глобалних сила у актуелној спољнополитичкој ситуацији око Украјине, А.Вучић је више пута нагласио да је „воз кренуо“. У ком правцу – не треба нагађати, јер Белгаду није преостало ништа друго. Са географске тачке гледишта, са становишта транспортних и логистичких токова, са становишта инвестиција и заједничких предузећа, Србија је скоро потпуно затворена за ЕУ. У влади, коју је Скупштина одобрила 26. октобра, економски блок су предводили људи који су потпуно оријентисани на Запад (министар привреде Раде Баста и министарка рударства и ресурса Дубравка Негре). Премијерка Ана Брнабић је фигура која много дугује Американцима.

Шеф косовске владе Аљбин Курти је 24. новембра говорио у парламенту у Приштини и изјавио да ће односи са Београдом бити у потпуности решени ускоро – најкасније на пролеће 2023. године. Курти није прецизирао о каквом се „коначном споразуму” мисли, али је претходно једино прихватљиво решење назвао међусобно признање Косова и Србије. Односно, Србија мора да призна да је Косово независна држава.

Министарство спољних послова Русије саопштило је да је узнемирено због заоштравања ситуације у Србији. Министарство спољних послова је 12. децембра саопштило да ће „Русија подржати апел Србије Савету безбедности УН у случају да Београд поднесе захтев за одржавање састанка “, али таква пријава није примљена.

У Београду је 17. децембра одржан конгрес Социјалистичке партије Србије (СПС), на коме су делегати поново изабрали првог потпредседника Владе и министра спољних послова Србије Ивицу Дачића за шефа странке. На скупу је говорио и председник Србије Александар Вучић, који је на челу владајуће Српске напредне странке, коалиционог партнера Заједнице десних снага. Амбасадор Русије у Србији Александар Ботан-Харченко био је приморан да напусти салу за састанке на самом почетку, када је присутнима приказана видео-порука бившег грчког премијера Алексиса Ципраса. Чин руског дипломате је потпуно оправдан, будући да А. Ципрас није само погрешно приказао чињенице – његов говор је био пун оваквих оптужби на рачун Москве које су се граничиле са директним увредама. А у сали се чуо аплауз….

Антон Веселов/ФСК.РУ

Бонус видео