Притисци и страх за безбеднoст сведока

Притисци и страх за безбеднoст сведока.

Српске жртве ратних злочина ОВК на Косову и Метохији са великом пажњом чекају суђење Хашиму Тачију и његовим сарадницима из команде некадашње терористичке организације, које 1. марта треба да почне пред Специјализованим већем косовског суда у Хагу. Процес ће показати какав је кредибилитет ове правосудне институције, основане са циљем да се истраже наводи о трговини људским органима и другим злочинима Албанаца.

Нови суд је основала скупштина такозваног Косова у складу са законима које је донео парламент непризнате државе. У њему раде судије и тужиоци из читавог света, али је то косовски суд који је у Холандију измештен због безбедности.

Од злочина је прошло већ готово четвртина века, годинама се чекало на оптужнице, а нема сумње да ће проћи још много времена до пресуде.

Жртве желе непристрасно и правично суђење. Званичници суда и тужилаштва обећавају правду и безбедност. Тврде да је суд независан од политике, да нико није изнад њих, ниједна влада нити појединац. Ипак, због болних искустава из прошлости жртве али читава српска јавност немају поверења у предстојећи поступак, ни у институцију која га спроводи.

Суд је одобрио статус жртве за 53 особе, док још 84 чека да се размотре њихове пријаве. Многе је веома изненадила одлука суда да за њиховог заступника одреди Британца Сајмона Лоза, иако су се за тај посао пријавили и многобројни српски адвокати. Радна група из Србије која је уско сарађивала са хашким тужиоцем и знатно допринела подизању оптужнице против Тачија нема никакав утицај нити је консултована у вези са избором адвоката који ће у поступку заступати оштећене.

Правила овог суда предвиђају далеко бољи процесни положај за жртве него пред Међународним трибуналом за бившу Југославију. Оштећени ће сада имати функцију паралелног тужиоца и контролора суда, па је јасно колико ће бити значајна улога њиховог заступника.

Не може се заборавити да је трибунал за бившу Југославију својевремено дозволио да више од 20 сведока злочина над Србима не доживе да о ономе што знају говоре пред судом, па су тако у недостатку доказа ослобођени Рамуш Харадинај и други припадници ОВК. Нови суд, основан са циљем да истражи наводе европског известиоца Дика Мартија о злочинима косовских Албанаца, као и случај трговине људским органима, посебну пажњу посветио је безбедности оних који се одлуче да открију своја сазнања о догађајима од 1998. до краја 2000. године на КиМ у којима су жртве били Срби. Сведоцима је поручено да им је безбедност загарантована и да овај суд неће поновити кобне грешке бившег трибунала.

Па ипак, још није утврђено како су поверљиви списи хашког тужилаштва са подацима о заштићеним сведоцима у септембру 2020. завршили у канцеларији вођа Удружења ветерана ОВК, који су сазвали конференцију за новинаре и јавно све објавили, називајући сведоке издајицама и поручујући им да нису безбедни.

Након што је недавно у Паризу из стана једног судије за злочине ОВК украден лаптоп са поверљивим подацима из поступака, за безбедност сведока још се више страхује. Судска полиција и тајна служба истражују мотиве ове крађе, али се многи прибојавају да је ово јасна порука сведоцима да нису безбедни и начин да се на њих појача притисак уочи суђења. Судбина неких од сведока злочина ОВК била је страшна, али оне који чекају правду мање брине безбедност, а више да правду и истину неће дочекати.

Српско тужилаштво радило је годинама на случају познатом као „Жута кућа” трагом књиге хашке тужитељке Карле дел Понте, која је, током истраге о злочинима ОВК над неалбанцима, дошла до сазнања да су особе нестале у сукобима на Косову коришћене у операцији кријумчарења органа из Албаније на клинике у иностранству, где су коришћени за пресађивање клијентима који би то плаћали.

Владимир Вукчевић, бивши тужилац за ратне злочине Србије, каже да је бивши албански премијер Сали Бериша спречио ексхумације на 12 места у Албанији на којима су, према подацима српских безбедносних служби, закопани посмртни остаци људи који су убијени како би им били одузети органи.

– У истрази против Рамуша Харадинаја због сумњи у случај „Жута кућа” наишли смо и на доказе о умешаности Хашима Тачија. Амерички тужилац Сем Назаро био је запањен, питао ме је шта мислим да предузмем. Предложио сам да заједно са албанским тужилаштвом обавимо ексхумацију на 12 места у Албанији. Тужитељку Ину Раму обавестио сам о локацијама гробница, а по нашем одласку, премијер Бериша дао је изјаву да српски тужилац за ратне злочине има патолошки мозак ако мисли да тражи тела у Албанији. Знао сам да ће ексхумација која би доказала да су тим људима одузимани органи бити одбијена. Беришина изјава ме, међутим, није изненадила јер је једна од локација на којима смо желели да ексхумирамо пет километара од његове куће – наводи Владимир Вукчевић.

Говорећи о доказима трговине људским органима до којих је дошло наше тужилаштво, бивши тужилац каже да је до важних сазнања дошла и једна српска истражитељка у медицинском центру на Косову.

– Када је чула да говори на српском, нашој истражитељки обратила се једна жена и питала је да ли ради за тужиоца Вукчевића. Затим јој је испричала да је у том центру пружана медицинска помоћ Србима који су касније одведени да би им били одузети органи – каже бивши тужилац.

Додаје да је европски известилац Дик Марти у својој истрази потврдио информације српског тужилаштва, а до истог закључка је дошао и амерички тужилац Клинт Вилијамсон, који је саслушао више од 100 сведока.

– Специјализовани суд и тужилаштво које сада процесуира ратне злочине припадника ОВК основани су због сазнања до којих се дошло на овај начин, радом нашег тужилаштва. Подигнута је оптужница против Хашима Тачија и других људи који до тада нису могли да се дотакну. Немам увид у рад тог тужилаштва, али они су основани на темељима доказа које смо ми прикупили. Сматрам да је велики успех што тај суд постоји – оцењује Вукчевић.

Процес против Тачија и осталих биће трећи у историји овог суда, а први на којем ће се оптуженима судити за кривична дела над Србима. Претходно су Хисни Гуцати и Насим Харадинај осуђени на по четири и по године због ометања правде, након што су објавили поверљива документа хашког тужилаштва. Друга пресуда изречена је Салиху Мустафи, који је осуђен на 26 година затвора због злочина над албанским политичким неистомишљеницима у логору ОВК у Злашу. У фази истраге је поступак против Петера Шаље, коме се приписују злочини у логору у Кукешу, на северу Албаније.

Из Тачијеве оптужнице, која је доступна јавности, изостављена су имена жртава, места, датуми и сви подаци на основу којих би се сведоци могли идентификовати. Због тога се још не зна који су тачно злочини стављени на терет команди ОВК. Познато је да им се приписују убиства око 100 и рањавање око 400 људи, за шта им може бити изречена казна доживотног затвора. Званично, нерасветљена је судбина око 420 људи са Косова.

Сва четворица оптужених пребачени су у притворски објекат у Хагу 5. новембра 2020. Иза решетака су и данас јер је суд прихватао аргументе тужилаштва да би угрозили поступак и безбедност сведока, а можда и побегли, уколико би им било дозвољено да почетак суђења сачекају на слободи.

Амерички судија Чарлс Смит, који ће руководити процесом, поменуо је да ће првостепени поступак трајати пет година и најавио да ће суд учинити све да буде што ефикаснији.

Тачија бране адвокати Готовине и бивши тужилац за Сребреницу

Седмочлани бранилачки тим Тачија предводи Американац Грегори Кихо, својевремено један од адвоката хрватског генерала Анте Готовине. У тиму је и његов сународник Дастид Паласка, који је по договору са Тачијем својевремено добровољно радио на уставним амандманима и систему за избор председника самопроглашене државе. Бране га и Пјер Ришар Проспер, некадашњи изасланик америчког председника за сарадњу с трибуналом за бившу СФРЈ, Лука Мишетић, који је такође заступао Готовину, Францускиња Софи Менегон, стручњак за поступке ратних злочина, Алберт Московиц, бивши тужилац Хашког трибунала и министар правде у мисији УН за Косово, као и Питер Меклоски, некадашњи хашки тужилац у свим поступцима где се судило за геноцид у Сребреници.

Сајмон Лоз – кривичар са искуством

Заступник Тачијевих жртава, британски адвокат Сајмон Лоз се, према доступним подацима, 29 година бави кривичним правом, а током каријере био је ангажован као тужилац или бранилац у предметима ратних злочина, убистава, превара, сексуалних преступа, поступака за трговину дрогом, као и случајева у којима су оптужени полицајци. Од 2008. до 2010. био је запослен у тужилаштву трибунала за бившу Југославију, где је поступао у предмету познатом као „Прлић”, у коме се судило хрватским официрима за етничко чишћење над муслиманима.

Доротеа Чарнић/Политика

Бонус видео