Да ли северу Космета прете несташице

Да ли северу Космета прете несташице?

Ограничавамо продају уља, шећера, брашна на три килограма по особи – наглашава Радош Петровић, председник Удружења привредника на северу Космета

„Свакодневно пресретање српских достављача животних намирница од стране специјалних јединица косовске полиције Росу у делу општина Зубин Поток и Лепосавић, вишегодишње малтретирање на административним прелазима Јариње и Брњак од косовске царине, где нам траже документацију са ’РКС’ налепницом, довешће до тога да за десет дана у продавницама на северу Космета неће бити основних намирница. На то се надовезују албански дистрибутери овлашћени од појединих великих фирми из централне Србије са ’лиценцираним’ правом на ’увоз’ српске робе. Власници појединих мањих продавница већ планирају да ставе катанац, иако им је то једини извор прихода. Уколико се нешто не предузме, бојим се да ће више од 50.000 житеља четири општине на северу да остане без довољно основних потрепштина”, каже за „Политику” Радош Петровић, председник Удружења привредника на северу Космета. Он је упутио апел Привредној комори Србије да са привредницима и приватницима што је пре могуће организује састанак како би се спречиле теже последице.

У разговору за наш лист, Петровић наводи да у рафовима продавница у Косовској Митровици, Лепосавићу, Зубином Потоку и Звечану, већ „поодавно нема ’Имлековог’ млека, а количине  животних намирница: уља, шећера и соли су довољне „за највише десет дана, брашна за сада има, али је „питање до када ће залихе да трају”.

„У продавницама има хрватског, македонског млека, али су људи навикли на ’Имлеково’. Муштерије само прођу, погледају млеко из увоза и не пазаре га. Тако је и са бројном другом робом, па роби истекне рок. Поново ограничавамо продају уља, шећера, брашна на три килограма по особи, али је евидентно да се у неким продавницама продаје само по килограм ових производа”, наглашава Петровић, који каже да му се људи свакодневно жале на „малтретирање Росу у делу пута код Хајдучког конака, на путу који води ка Зубином Потоку, као и код Бистричког моста у општини Звечан”.

Како наводи Петровић, Росу „претражује аутомобиле до најситније рупе”. Он подсећа да је до скоро на територији севера било око 400 мањих дућана, од којих су живеле породице, а „судећи по ситуацији на терену, многи ће затворити радње”.

И власници многих угоститељских објеката, како наводи Петровић, на рубу су егзистенције и пред затварањем су локала.

„Немогућност допремања робе условила је раст цена и до 30 одсто, све то утиче и на пословање локала, кафића, хотела, сала за славља. Многи радници угоститељских објеката су остали без посла, а многи су на минималцу”, наводи Петровић.

„Због  осетљиве безбедносне ситуације скоро да нико не залази не само у Бошњачку махалу већ ретко ко крене ка југу. Нама на северу представља проблем и то што велики дистрибутери са југа, Албанци, имају лиценцирано право да из фабрика у централној Србији увозе робу. Тако је Албанац с југа дистрибутер за воду ’Роса’, за ’Кока-колу’, као и за ’Плазму’, а када смо ми са севера тражили да допремамо исту робу на север, одговорено нам је да смо мало тржиште и да се то њима не исплати”, огорчено каже за „Политику” Петровић, уз напомену да у апотекама „за сада има довољно лекова”, али ће се „по свој прилици ускоро осетити несташица”.

Биљана Радомировић/Политика

Бонус видео