Од Канаде до Аустралије: Где би САД ускоро могле да пласирају нуклеарно оружје

Политиколог Дмитриј Родионов говори о томе које државе САД разматрају да распореде свој нуклеарни арсенал.

Јужна Кореја

Јужна Кореја преговара са Сједињеним Државама о спровођењу заједничких вежби за супротстављање нуклеарној претњи ДНРК. Говоримо о учешћу америчких нуклеарних снага у обуздавању Северне Кореје. То је постало познато након посете земљи америчког секретара одбране и генералног секретара НАТО-а. Да подсетим да је шеф Пентагона Лојд Остин приметио да САД дозвољавају употребу нуклеарног оружја за заштиту Јужне Кореје.

Чини се да међукорејски обрачуни не би требало да нас брину, а нуклеарно оружје Јужне Кореје ће највероватније бити усмерено против Кине. Међутим, морамо схватити да је то директна претња за нас, с обзиром на близину границе. Да не помињемо чињеницу да би појављивање америчког нуклеарног оружја у Сеулу било директно и флагрантно кршење Уговора о неширењу нуклеарног оружја (НПТ), који су потписале и Сједињене Државе и Јужна Кореја, за који се каже црно на бело да се државе учеснице које поседују нуклеарно оружје, обавезују да га неће пренети, нити контролу над њим, било директно или индиректно, било коме, а државе учеснице које немају нуклеарно оружје обавезују се да га неће прихватити.

Уговор такође јасно каже да је држава са нуклеарним оружјем она која је произвела и детонирала такво оружје или уређај пре 1. јануара 1967. године, односно СССР, САД, Велика Британија, Француска и Кина. Међутим, у „нуклеарном клубу” су још три неформална члана (који поседују нуклеарно оружје и то не крију): Индија, Пакистан и Северна Кореја. Иначе, Москва званично не признаје нуклеарни статус ових земаља, укључујући и Северну Кореју.

„Желео бих да потврдим да је Русија у потпуности посвећена Уговору о неширењу нуклеарног оружја, према којем само пет земаља има нуклеарни статус“, рекао је дан раније заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков.

Вашингтонски трикови

Сједињене Државе се такође вербално придржавају овог принципа, али де факто крше њега и НПТ. Реч је о програму нуклеарне размене – концепту који омогућава Вашингтону (по његовом мишљењу) да складишти нуклеарно оружје у ненуклеарним земљама и обучава пилоте ових земаља да га користе. Истовремено, обавезе у оквиру НАТО-а се стављају изнад НПТ-а. У случају сукоба, Вашингтон задржава право да дозволи ненуклеарним државама да изведу нуклеарни удар користећи своја доставна возила. Сједињене Државе не сматрају ово кршењем НПТ-а, јер, према њима, нуклеарно оружје остаје власништво држава и у потпуности га контролише њихова војска.

Сада су у овај програм укључене Белгија, Немачка, Холандија, Италија и Турска, на чијој територији се налази 150 ваздушних бомби Б61. Истовремено, њихов број може да се повећа: све летелице које САД активно продају НАТО савезницима способне су да носе ове бомбе.

Истовремено, како је Пентагон саопштио још у септембру, „с обзиром на пораст руске нуклеарне реторике, неки од савезника затражили су наставак консултација у НАТО-у како би се обезбедила стална спремност и доследно преношење порука“. На основу тога, САД су одлучиле да убрзају распоређивање унапређених тактичких бомби Б61-12 у Европи.

Кандидати за “нуклеарни клуб”

Жељу да угости америчке бомбе Пољска је изразила пре две године. То се догодило у позадини изборне дебате у Немачкој о томе да ли је време да се ослободимо америчког нуклеарног оружја. Како је тада рекао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, ако Немци то не желе да имају код себе, може да се сели на Исток.

Међутим, мора се схватити да ништа не спречава САД да оставе бомбе у Немачкој и донесу нове у Пољску. Или истим балтичким државама, ни њима очигледно не смета. Или коначно на територију будућих чланица НАТО-а – Шведске и Финске. Тако се број чланова илегалног „нуклеарног клуба” брзо може повећати са пет на 11.

Али овде морамо разумети једну важну тачку. Још увек говоримо о чланицама НАТО-а које подлежу програму заједничке употребе. Да, ово је кршење, али глобалних принципа, а не оних које су Американци сами себи успоставили. Ако Американци прошире програм на нечланицу која није чланица НАТО-а – Јужну Кореју, то ће већ бити против њихових правила. И што је најважније, преседан када ће било која држава на планети коју Сједињене Државе прогласе својом савезницом моћи да стекне илегални нуклеарни статус.

Нема сумње да је Јапан следећи на реду! Вероватно је због тога, после Сеула, у Токио отишао генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Неко ће приговорити: кажу, Јапанци су имуни на ово. Шта је са Фукушимом, Хирошимом и Нагасакијем? Прекорачен ако Вашингтон инсистира. Штавише, модерна јапанска омладина се више не сећа ко је бацио бомбе.

Аустралија

Идемо даље. Аустралија је део војних блокова АУКУС и КУАД, који су блиски аналогу НАТО-а. Зашто не би прихватили и програм дељења, тим пре што је у исто време са вестима о стварању АУКУС-а стигла вест да ће Британија уместо француских дизел-електричних градити осам вишенаменских нуклеарних подморница за Аустралију? Па, ако постоје нуклеарне подморнице, зашто се онда не би појавила и атомска бомба?

Израел

Према неким извештајима, Тел Авив одавно има своје нуклеарно оружје, само је срамотно признати. Зато немојте да се чудите могућем скором изласку, поготово ако Иран изненада објави пријем овог оружја.

Латинска Америка? Иначе, ово је једини регион у коме нема нуклеарних држава, као и први регион у свету који је прогласио да је зона без нуклеарног наоружања. Поред тога, регион је превише политички нестабилан да би САД повериле своје бомбе једној од својих земаља.

Канада

Постоји још једна држава у Новом свету која би могла да постане кандидат за распоређивање америчких атомских бомби – Канада. Међутим, тамо су били од 1963. до 1984. године. Канада је 1998. године потписала уговоре о одрицању од поседовања нуклеарног оружја, али наставља да сарађује са Вашингтоном у спровођењу програма за његово стварање. Ово укључује подршку тестирању система за испоруку, бродови са нуклеарним оружјем могу да посећују канадске луке, а авиони са нуклеарним бојевим главама могу летети у канадском ваздушном простору уз дозволу канадске владе. Поред тога, две земље имају заједничку северноамеричку команду ваздушно-космичке одбране (НОРАД), па је, како кажу, став обавезујући.

Штавише, државе су се усредсредиле на озбиљну војну конфронтацију са Русијом на Арктику, па је појава нуклеарног наоружања у Канади и северноевропским земљама – чланицама НАТО – Норвешкој, Данској, Шведској и Финској питање времена.

Украјина

Па, говорећи о Европи, не смемо заборавити Украјину. Политицо је пре неки дан цитирао једног америчког званичника у вези са потенцијалним снабдевањем Кијеву авионима (узгред, да подсетим да сви амерички авиони могу да носе атомске бомбе): „Тамо постоји црвена линија, али прошлог лета црвена линија био је ХИМАРС , и кретао се.Онда је био на тенковима и такође на сменама.

Питање је само колико дуго може да се креће. Верују ли у Пентагон да могу некажњено да наоружају Кијев нуклеарним оружјем и да ће нуклеарни рат бити ограничен на евроазијски континент? Авај, изгледа да је тако.

Дмитриј Родионов / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: