СТУДЕНТ У НИШУ 400, У БЕОГРАДУ 800 ЕВРА: Колико кошта школовање и како се просечна породица носи са тим

Иако на плаћање студија за своје дете, родитељи гледају као на најбољу инвестицију којом осигуравају његову будућност, трошкови студирања толико су велики да би за већину породица то могла да буде недостижна инвестиција.

Рачуница показује да студент из унутрашњости Србије који је одлучио да студира у Београду, а није “упао” на буџет па сам плаћа школарину, смештај и храну, уз пратеће трошкове породицу “кошта” око 800 евра месечно, а та цена подразумева врло скроман студентски живот. Ако је дете мало захтевније трошкови скачу и на више од 1.000 евра.

У издатак од 800 евра урачуната је школарина која износи просечно 100 евра месечно, кирија у скромнијем стану са рачунима износи око 500 евра који обично деле два цимера, па на једног “отпада” 250. Храна је трећа велика ставка и на њу оде бар 250 евра. Важан трошак су и књиге на које се потроши у просеку 70 евра месечно, плус сви други “ситнији” трошкови који зависе и од прохтева детета. Али и на најскромнијег студента треба издвојити још од 100 до 150 евра за месец дана.

Студије у Новом Саду, јефтиније су, па ће породица за студента у Српској Атини издвојити месечно минимално 600 евра.Тако каже будућа академска сликарка, Јана Панајотовић студент четврте године Академије уметности у Новом Саду, која је на студије дошла из Ниша. Она за станарину и рачуне месечно издваја 450 евра. Школује из буџета Војвоцине, али, због удаљености Академије, која је на Петроварадинској тврђави, није у прилици да се храни у студентској мензи.

– Месечно за живот ми је потребно око 600 евра – прича студенткиња Јана. – Мама ми месечно остави целу њену плату која је 42.000 динара, и то ми је за кирију и рачуне, а примам стипендију од 12.000 динара. Кући одлазим једном у два месеца, а поваратна карта од Новог Сада до Ниша је 4.500 динара. Од бака и дека тада донесем хране која може дуже да стоји.

Иако ова студенткиња не дели трошкове станарине, већина њених колега то ради, па их стан и рачуни коштају око 200 евра. Они који нису на буџету студије у Новом Саду плаћају месечно просечно око 80 евра, а они који храну не носе од куће плаћају је минимално 150 евра. На књиге иде око 60 евра месечно плус остали трошкови. Тако се, у сваком случају, дође до цифре око 600 евра за 30 дана.

У Нишу школарине на факултетима годинама нису мењене, и износе од 45.000 до 120.000 динара, али то је само једна од ставки која утиче на студентски стандард.

Студент у овом граду на југу Србије школарину плаћа просечно 70 евра месечно, а стан и рачуне око 150 евра. Како нам кажу у Нишу, студенти се хране или у мензи, или им родитељи шаљу, па тако на ову ставку не троше много новца, али да би повремено нешто појели “са стране” треба им бар 50 евра месечно. Плаћају и књиге и скрипте, које су, као истичу, прилично поскупеле, и то их дође око 50 евра месечно. Ту и други трошкови, па без 400 евра нема студија у Нишу.

Ђорђе Димитријевић из Врања студира фармацију овом граду, не плаћа школарину и хране га родитељи шаљући “студентске торбе”, каже нам да је кирија за стан 200 евра и дели је са цимером. Ту су и трошкови за струју, интернет и “обједињену наплату” који износе од 12 до 13 хиљада динара, које такође деле њих двојица.

Међутим, трошкови школовања у сва три ова универзитетска центра јефтинији су и до два пута уколико дете не плаћа школарину и ако је има смештаји храну у студентском дому.

Ако се узме у обзир да је просечна плата у Врању 55.000 динара, то значи да једна и по просечна плата мора да се издвоји на студије у Београду, једна на студије у Новом Саду и мало мање од једне на студије у Нишу.

Нешто лакше је породицама из Колубарског округа где је, према подацима Завода за статистику, просечна плата 70.153 динара. Па ће једна породица из Ваљева за студента у престоници издвојити петнаестак хиљада динара више од једне просечне плате, а ако дете студра у Новом Саду “покриће” се и са једном платом, а мало ће и остати, док ће студнет у Ниш “коштати” око пола плате.

Када је реч о Војводини, просечна примања у, на пример, Сомбору су 66.580 динара, што значи да је за ову породицу трошак студија у Новом Саду, у висини једне просечне плате, за Београд је већ потребно издвијити једну и по, а за Ниш око пола једне плате.

Породица у Србији која има студента на страни, има најчешће још једно дете, па по рачуници испада да за тату, маму и брата или сестру који имају академца у Београду, од две просечне плате остане – мање од једне. Такође, треба напоменути да многи родитељи у Србији имају плату мању од просечне.

Опште је познато да је Београдски универзитет и најпопуларниији и најтраженији, међутим за њега треба и најдубљи џеп, најмање 800 евра месечно. Уколико је дете вредно па заврши факултет у року, родитељи ће да издвије 36.000 евра за укупне студије. Али ако се зна да ретко који студент заврши у року и да је једна година мимо рока скоро уобичајена, онда рачун “скаче” на 44.000 евра.

– Мање од 1.000 евра не може – каже нам Винка К. мајка студнета из Прибоја који је на другој години Економског факултета.

– Трошкови су реални, огромна су посупљења, храна, станарина, књиге… много је све поскупело. Лане смо издвајали мање. Много муке је данас потребно да се ишколује дете. Довијамо се какао знамо и умемо, много радимо и свега се одричемо.

Родитељи, ипак, истичу да на ове издатке не гледају као на трошак већ као на најважнију инвестицију у животу.

Неки студенти, да би помогли родитељима и допунили кућни буџет, раде. Послове налазе преко студентске задруге, неки се, пак определе, за конобарисање у кафићима или неке друге послове. Преко омладинске задруге сат се плаћа од 300 динара за чишћење пословних простора до 450 динара за подучавање језика или рад на рачунару.

Новости

БОНУС ВИДЕО: