Европа је збуњена, Макрон изненађен – зашто велики део света одбија да осуди Русију

Француски председник Емануел Макрон поверио се да је био веома изненађен великим неповерењем према Западу, на које је наишао током недавне посете неким важним земљама у свету, пренео је новинарима шеф европске дипломатије Жозеп Борел. То је, поред старог рефлекса и „историјског сећања” на доба колонизације, али и недавне ратове Запада у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији и бомбардовање Југославије, било посебно уочљиво кад су у питању гледања и ставови према рату у Украјини.

Земље изван западне сфере утицаја, које у ЕУ и САД називају „Глобалним југом”, нису вољне да оштро и изричито осуде руску војну интервенцију у Украјини, и штавише, стављају до знања да су САД, НАТО и ЕУ такође били уплетени у догађаје који су довели до ратног сукоба у Украјини.

„Глобални југ” тражи да тај рат у Европи буде заустављен, јер је опасно пореметио светску привреду, трговину и безбедност, и предочава да за сада ни Русија, али ни Запад, будући да шаље све више модерног наоружања Кијеву, очигледно не желе ни да се оружани сукоб прекине, ако не може баш одмах да дође до мировних преговора.

Макрон, Борел и други челници ЕУ и САД кренули су да обилазе Азију, Африку и Латинску Америку у настојању да тамошње политичке елите и јавност увере у то да је Русија искључиви кривац за рат у Европи, светску инфлацију, скок цена хране и енергије и поремећај светске стабилности.

За сада нема доказа да су се уверења на „Глобалном југу” померила ка виђењима Запада, а француски лист „Монд” у редакцијском осврту „Украјина: један рат, два виђења света”, најпре каже да Вашингтон и Москва сваљују кривицу искључиво један на другог.

Лист упозорава да је то „Европу гурнуло пола века уназад, у хладни рат, док су западне земље уједињене, а сучељене с веома подељеним светом, што никако нису предвиђале кад је престао хладни рат”.

У анализама у ЕУ се наводи да су за Кину, Индију, Јужну Африку, Бразил и друге земље „Глобалног југа” прави циљеви рата у Украјини доста замагљени, уз велико подозрење да је ту реч о покушају Запада, првенствено Америке, да поврати колико може превласт у мултиполарном свету, док Русија настоји да очува своје геостратешке интересе и по цену рата.

У освртима стручњака и медија, попут немачког Дојче велеа, закључено је да се велико неповерење „Глобалног југа” према Западу уочљиво испољило на недавном састанку шефова дипломатија држава Групе 20 највећих светских економија (Г20).

Не само зато што није усвојен никакав став о рату у Украјини и осуди Русије, већ и зато што је, према виђењу земаља у развоју и неких у видном успону на светској позорници, Запад све своје напоре на заседању Г20 усредсредио на руско-украјински сукоб.

А то је одвукло међународну пажњу од великог светског поремећаја у економији и трговини, од раста инфлације, посебно оштре кризе око ђубрива и житарица (чији су кључни светски извозници Русија и Украјина), скока цена хране и енергије коју су изазвали и пандемија корона вируса и рат, указује Дојче веле.

Извештачи медија из ЕУ са заседања Г20 су скренули пажњу на чињеницу да Индија, Јужна Африка и Бразил снажно позивају да се обустави рат у Европи, који виде само као „украјинску кризу”.

Намера Индије, председавајуће Г20, била је да се најмоћније земље планете посвете горућим светским изазовима попут снабдевања храном, смањења сиромаштва, поновног успостављања разбијених ланаца снабдевања и заштите климе.

Светски поредак који је настао пре осам деценија очигледно је пропао, оценио је индијски премијер Нарендра Моди, указујући да није ни спречио ратове, ни уврежио постојану међународну сарадњу.

Моди је нагласио да се мора покренути темељита реформа система Уједињених нација, а став Њу Делхија, који деле многе земље „Глобалног југа”, јесте да само мултилатерални, демократизовани светски поредак, а не превласт великих сила, може свет спасти од још тежих невоља и искушења.

На другачије погледе земаља Азије, Африке и Латинске Америке на „украјинску кризу” у ЕУ и САД се гледа с крајњим изненађењем и подозрењем да је за то крива и „руска пропаганда”.

Шефица Јужноафричког института за међународне послове Елизабет Сидиропулос објашњава, међутим, да је „ствар у томе што постоје различити погледи на то зашто је дошло до рата”.

„За власти Јужноафричке Републике, ово је рат преко посредника”, каже Сидиропулос, не кријући да се тиме мисли да је Украјина само истурени пион Запада.

Париски дневник Монд наводи да је „Русија, агресор у Европи, успела да се у Африци прикаже као бранилац жртава империјализма, ослањајући се на историју совјетске подршке биткама Африканаца за независност”.

Монд указује на то да су „Западњаци, као да им је тешко било да прихвате независност мишљења Африканаца, били наново затечени када је више од половине афричких земаља недавно у УН одбило да осуди Русију за инвазију на Украјину”.

Бета

БОНУС ВИДЕО: