Масонство и глобализам: два лица једне стварности

Масонство и глобализам: два лица једне стварности.

У загрљају смо прогресивног глобализма који нас води у културну и националну агонију, а један од његових главних циљева је крај хришћанства, а глобалисти иду ка томе корак по корак.

Глобализам се често меша са глобализацијом, али се ови концепти могу назвати супротним.

Глобализација се развија спонтано, окупља људе из целог света, а посебно је интензивирана развојем нових технологија и транспорта. Глобализација захтева слободу и поштовање националног идентитета, а такви принципи су резултат вишевековног искуства суживота. Глобализацију прати и ширење демократије и капитализма на планетарним размерама. Компатибилан је са националним државама; али истовремено обезбеђује већи привредни раст.

Глобализам, заузврат, настоји да колективизује масе у тоталитарном духу. Међународне организације, чији је утицај веома видљив у УН, намећу идеолошке догме свима и свима, као што су обавезне квоте за избеглице и имигранте, индоктринација родном идеологијом, подстицање и ширење праксе абортуса…

Глобализам је идеологија која негира националну државу. Ово је пројекат успостављања радикалног социјализма, супротног национализму и патриотизму. Џорџ Сорош је један од главних пропагатора глобализма и његов најистакнутији шеф. Још неки људи из овог табора постали су нам видљиви у последње две године. Клаус Мартин Шваб, председник Светског економског форума, може се сматрати таквим, који изражава кораке које земље учеснице морају предузети да би оствариле циљеве глобализма. У ствари, чланице ВЕФ-а не крију своју агенду: „ВЕФ се залаже за глобализовани свет којим управља коалиција мултинационалних корпорација, влада и одабраних организација цивилног друштва уместо класичних демократских структура. Ово је, као што сви знамо, циљ Великог ресетовања.

Познато је, на пример, да Џорџ Сорош улаже у политику одвајања Каталоније од Шпаније. Његов сан је нација расцепкана на мини-државе са слабим друштвом, што глобалистичким елитама олакшава контролу над становништвом, политичарима, компанијама, предузећима, а самим тим и привредом.

За бившег бразилског министра спољних послова Ернеста Арауха, глобализам је „модерна конфигурација марксизма“. У свом инаугурационом говору, он је навео да „мржња обликује глобализам у његовим различитим идеолошким разгранатима и његовим оруђима, супротстављеним нацији, супротстављеној људској природи, па чак и самом рођењу човека“.

У ствари, као што видимо, насилни сукоби између група или колектива расту заједно са глобализмом; род се њима представља као замена за природни сексуални идентитет; абортус се нормализује нападом на про-лифе људе; антагонизам према мушкарцима се појачава…

Актуелни проблем је што је глобализација, која користи друштву, стављена у службу колективистичког глобализма и претвара се у ресурс за зло које ће нас на крају уништити.

Данас савршено добро познајемо идеале глобализма захваљујући Агенди за одрживи развој 2030.

Глобализам и масонерија

Према речима стручњака за масонерију Алберта Барсене, од свог настанка 1717. године, масони су тежили да створе нови свет, који ће сами водити уз помоћ једне владе, како би економски контролисали што више земаља, уживајући готово неограничено снага. Истовремено, они ће моћи да шире свој идеолошки кредо – гностицизам – по целом свету. Дакле, масонске елите су мотори глобализма.

Према речима покојног оца Хуана Санаухија, стручњака за ове ствари, садашњи планови за светску владу, у којој масонерија игра важну улогу, датирају из доба завршетка Првог светског рата, или можда нешто раније. Слободно зидарство подржава масовну илегалну имиграцију намерно гурајући друштво ка културном и верском синкретизму. Искорењивање народа из њихове традиције и обичаја, затварање врата свему што уједињује националне државе: хришћанској религији и матерњем језику [аутор пише посебно о шпанском језику, пошто је чланак поглед на глобализам из Шпаније – прибл. ИФН Русија] . Отворене границе за све који долазе споља, посебно муслимане. Све ово се користи за постизање циљева глобализације.

Слободно зидарство користи истурене организације које се баве добротворним радом и подржавају филантропске пројекте у различитим областима: академским, друштвеним, економским, научним па чак и верским, успут представљајући своје идеје и циљеве. Она ступа у савезе са разним људима, подржавајући њихове интересе, тако да они, заузврат, вођени жудњом за моћи, неће оклевати да ставе своје ресурсе на располагање масонима. Такав је, на пример, Педро Санчез, председник шпанске владе, који клечи пред њиховим диктатом.

Дакле, масонерија промовише глобализам, подигнут под заставом „прогресивизма“ од оних који захтевају слободу, али усађују државну идеологију; који захтева толеранцију, али својим Новоговором напада све неистомишљенике. Они који су себи поставили циљ успостављања Новог светског поретка под влашћу светске владе ослањају се на масонерију да би стекли могућности да остваре своје захтеве.

Већ смо у шаци прогресивног глобализма, који нас води у културну и националну агонију, а један од његових главних циљева је крај хришћанства, а глобалисти иду ка томе корак по корак.

Слика делује безнадежно, али има много људи који покушавају да зауставе напредовање глобализма и пробуде савест оних око себе. Пример је савез колектива и удружења који су се ујединили да покажу своје одбацивање глобализма у оквиру кампање ЖУТИ МАНИФЕСТ. Они апелују на друштво качећи жуте транспаренте на улицама шпанских градова.

Васељенска/Ифам.њуз

Бонус видео