Власти Србије: све на продају!

Власти Србије: све на продају!

Све бржи занос српске политике одавно није ништа ново

Председник А. Вучић је 18. фебруара, у разговору са новинарима после Минхенске безбедносне конференције, рекао: „Изгледа да до мира неће доћи брзо, осим ако једна страна брзо не победи, а не изгледа да ће једна страна једноставно брзо победити . “ Тада је већ у Београду, на телевизијском каналу РТС , приметио да су у приватним разговорима лидери неких западних земаља признали своју умешаност у украјински сукоб. „У Европи се води рат, ми учествујемо, иако то не кажемо. А Србија ће изгубити много или све ако се не буде понашала како треба “ , наводиРИА Новости, речи А. Вучића. Представници западних земаља, нагласио је, признали су могућност заустављања инвестиција у Србији, повлачења већ уложеног капитала, затварања предузећа и обустављања њених европских интеграција уколико Београд не промени своју политику.

Нема ничег новог у Вучићевим речима да је због ескалације сукоба у Украјини заоштрен тон лидера западних земаља, укључујући и нагодбу на Косову, нема ништа ново. Као што у све бржем заносу српске политике нема ништа ново.

Мариника Тепић, заменица председника Странке слободе и правде, 2. фебруара је на састанку са Вучићем позвала шефа државе да уведе „бар један пакет санкција Русији, макар према доносиоцима одлука”. У одговору на њен захтев, председник је рекао да не зна колико дуго ће власти земље моћи да не уводе санкције против Руске Федерације. Вучић је на ТВ Прва предвидео повећање интензитета ратних дејстава у Украјини у наредних шест месеци. А притисак на нас биће дупло или три пута јачи, застрашујуће страшни притисак на Косово и Метохију“, рекао је он.

А 27. фебруара дипломата ЕУ Жозеп Борел је рекао: „Са задовољством могу да саопштим да су се председник Вучић и премијер Курти данас сложили да европски споразум о путу нормализације између Косова и Србије не треба даљу дискусију. Београд се сложио са планом ЕУ који предвиђа „слободно кретање између Косова и Србије са сопственим пасошима, локалним личним картама и локалним бројевима аутомобила“ . Поред тога, план ЕУ подразумева стварање представништава и интензивирање односа у различитим областима између Београда и Приштине, а ниједна страна не би требало да блокира деловање друге на путу придруживања ЕУ. Одобрени план дословно каже:„Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији “, а биће успостављена и заједничка комисија којом ће председавати Европска унија која ће надгледати спровођење тачака споразума.

Структурама власти Србије наложено је да мобилишу све снаге и средства за одговор на масовне протесте. Супротно страховима, до њих није дошло. Много већи ефекат произвела је информација о испоруци српског наоружања Украјини: реч је о ракетама 122 мм за МЛРС Град. Ту има много нијанси: поједини медији тврде да су испоруке обављене 4. и 6. фебруара ове године по уговору по којем је извесна фирма Софаг, по извозној дозволи коју су издале српске власти, отпремила 3.500 чаура Крушика ( Српска државна одбрамбена компанија) по наруџбини Канадска ЈЊ Екпорт Импорту Турску, затим су странке пререгистроване на америчку компанију Глобал Орднанце и послате у Словачку, а одатле у Украјину. Избио је скандал.

На скупштинским саслушањима, посланик Народне странке Србије Мирослав Алексић поставио је питање зашто је дозвољено снабдевање Турске муницијом 122 мм за МЛРС , упркос томе што турска страна испоручује оружје Украјини. Алексић је навео и да је у шему умешана и ћерка оружарског барона Слободана Тешића, која се налази у бази Интерпола . Ћерка се зове Елена Петровић, а она је, према регистру Цомпанивалл.рс, на челу поменуте компаније Софаг .

Министар одбране Милош Вучевић је одговорио: „Ми уопште не извозимо оружје ни у Украјину ни у Русију. Али имамо право да га извеземо свакоме ко је легитиман корисник. Наша специјализована (војна) индустрија мора да ради и да се развија, ми имамо право да продајемо своје производе, као и сви остали. Да ли приватне компаније купују (српско оружје) на трећим тржиштима и да ли га продају у другим земљама није ствар Србије. Нећемо продавати оружје никоме укљученом у рат и не желимо да се наше оружје користи ни против једне стране. Али не желимо да будемо лажни моралисти, ми производимо оружје и војну опрему која се користи у војним сукобима.

Код Крушиканавео да је цео „случај“ у медијима изграђен на коришћењу непотпуних и неповезаних информација, које на крајње злонамеран начин покушавају да ставе у негативан контекст, за шта делови документа на нашем меморандуму и крајњег корисника сертификат се објављује. Прва страница документа на нашем меморандуму не садржи датум”, наведено је у поруци као аргумент. Произвођачи таквих производа знају да сваки производ мора имати ознаку, по којој је лако одредити не само компанију, већ и датум производње, па чак и одређену радну смену. Главна разлика између ракетне муниције ЕР Град 2000 произвођача Крушик је максимални домет повећан на 40 км, што је двоструко више од домета совјетских ракета 9М21ОФ. Има укупну тежину од 69 кг, споља се разликује у облику млазнице и аеродинамичких кормила.

Министарство спољних послова Русије је 2. марта на свом сајту објавило поруку: „Помно пратимо ову причу, обратили смо пажњу на дискусију која се пре неки дан водила око ове теме у Народној скупштини (парламенту) Србије. Долазеће информације, наравно, изазивају најдубљу забринутост. Ово је исувише озбиљно питање, укључујући и са становишта руско-српских односа, да би се и сада реаговало мериторно – потребно је ослонити се на чињенице. Тада ће се донети одговарајући закључци, јер је ово изузетно важна тема за билатералне односе.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да та земља не испоручује оружје ни Русији ни Украјини, нити било којој другој земљи за коју сматра да је контроверзна са међународног становишта. Истовремено, министар је нагласио да је реч о легалним добављачима. Информацију је оповргнуло и Министарство одбране Србије. У ресору је саопштено да ниједан пројектил, мина или пројектил српске производње није испоручен на начин да је једна од страна у сукобу деловала као крајњи потрошач. Председник А. Вучић је током посете Катару био категоричан у оповргавању:„Ово је чиста лаж. Србија никоме није послала оружје. Србија производи и продаје муницију. Имамо много предузећа у одбрамбеној индустрији. Када производите муницију, она ће сигурно завршити у зони сукоба или кризном региону. Нисмо продали ни један комад оружја, оружја или муниције ни Русији ни Украјини. Српски лидер је такође појаснио да се сви производи домаће одбрамбене индустрије испоручују само у оне земље које немају међународна ограничења.

У међувремену, Србија је више пута слала оружје и муницију у различите земље света, укључујући и жаришта. Тако су 2019. године у Украјину испоручене минобацачке мине које производи иста компанија Крушик. Појаву српских мина у близини Оружаних снага Украјине на фронту Донбаса су тада српске власти објашњавале чињеницом да је у сертификату крајњег корисника наведена Пољска, а не Украјина. А.Вучић је 1. августа 2020. године изјавио да Србија продаје оружје и Азербејџану и Јерменији. Напомена – у јеку оружаног сукоба у Нагорно-Карабаху. Према речима српског лидера, „и Азербејџан и Јерменија су наши пријатељи. Последњих година смо продали десет пута више оружја Азербејџану него Јерменији“, рекао је он и објаснио: „Војна индустрија запошљава 17.000 људи који морају да задрже посао.

У јануару 2023. А. Вучић је поново потврдио: „Специјализована индустрија Србије имаће много нових инвестиција, али и много промена како би могла да зарађује и продаје своје оружје. Ми не продајемо оружје Русији или Украјини, али ћемо га продати свима осталима . ” Званичан став српских власти је очигледан и непромењен: у јулу 2022. тадашњи министар одбране Небојша Стефановић саопштио је да се производи српских одбрамбених предузећа у Украјину не испоручују од 2016. године. Он је појаснио: „Од 2016. године прати се сваки лет и свака дозвола за испоруку наоружања из Србије, од тада ниједна дозвола за превоз било које врсте робе ове врсте, наоружања и војне опреме из Србије у Украјину или Русија је издата.». Занимљиво је, међутим, да је у хору гласова разних врста српских званичника непроменљиво да су испоруке Украјини неизоставно повезане са испорукама Русији. Ове две државе се увек помињу у спрези и тако се наводно изједначавају. Добро позната техника, када се истина и лаж мешају да би се изјавама дала објективност.

Србија заиста није испоручивала оружје Руској Федерацији. Ово је Русија испоручила Србији, и то или по симболичним ценама или бесплатно, односно у бесцење. Тачније, о свом трошку: 2020. године пребачено је 30 тенкова Т-72МС, 30 тенкова БРДМ-2, шест ловаца МиГ-29 (још шест МиГ-ова 29 је донирала Белорусија 2017. године). Сва ова опрема је претходно унапређена, за шта је, према писању неких медија, потрошено око 4 милијарде рубаља. На кредит је испоручено шест ЗПРК Панцир-С, четири хеликоптера Ми-35М и Ми-17 нове конструкције.

Оклопна возила руске производње предата Војсци Србије

А.Вучић је 20. фебруара, на маргинама изложбе наоружања ИДЕКС 2023 у Абу Дабију, саопштио да одбија војно-техничку сарадњу са Руском Федерацијом због „немогућности добијања резервних делова или било какве војне опреме уопште од Руске Федерације у светлу познатих околности“. Истовремено је најавио да ће буџет за одбрану земље бити повећан са садашњих 1,5 милијарди долара на 2,248 милијарди долара. Међу плановима су модернизација и обнова оклопног возног парка, као и постепено повлачење производа руске производње из војску и заменивши их западним моделима. Као пример је навео намеру да се МиГ-29 замени авионима Рафал. Београд намерава да купи 12-14 авиона овог типа, посао је процењен на три милијарде евра. Цифра је гигантска за земљу у којој се месечна плата од 600 евра сматра веома добром, али тајна је једноставна: Београд ће уштедети око три милијарде евра због попуста на гас из Русије 2022-2023.

Посао с оружјем, као и сваки други посао, фокусиран је на остваривање профита. И поставља се питање каква је будућа судбина руске војне опреме испоручене Србији. Нема сумње: Запад га је већ уврстио у списак онога што ће ускоро добро доћи Оружаним снагама Украјине. Као што нема сумње да ће у Београду све демантовати и оповргнути. Међутим, не задуго, јер ЕУ има различите вредности, а појмови као што су суверенитет, достојанство и част не важе за њих. Ово је другачије.

А. Вучић је 28. фебруара потписао уговор са европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем о додели европског гранта Београду од 610 милиона евра за изградњу прве деонице нове пруге од Београда до града Ниша ( укупни трошкови пројекта су више од 2,7 милијарди евра). Дан раније, председник Србије је приметио: „Морамо размишљати о изградњи од Ваљева (100 км југозападно од Београда) до Врбнице, црногорске границе. Ово је веома важно и много, 208-209 километара. Видите како се Европљани смеју, јер смо о томе раније разговарали са Русима. Ми Срби морамо да видимо шта је најбоље за нас. Али мислим да нико не може да понуди боље услове од Европљана.” Премијерка Ана Брнабић је истог дана рекла да су приближавање ЕУ и регионална сарадња главни стратешки приоритети спољне политике Србије,

Истовремено, Руске железнице су у априлу 2021. године завршиле изградњу два велика пројекта у Србији – најдужег железничког вијадукта у земљи у плавној равници реке Дунав и првог тунела без баласта Чортановци. Објекти су део прве у Србији брзе пруге Стара Пазова – Нови Сад у дужини од 40,4 километра на прузи Београд – Будимпешта. Компанија је у пролеће 2022. године известила о завршетку модернизације деонице пруге Суботица-Хоргош до границе са Мађарском у дужини од 26 километара и планира изградњу Јединственог диспечерског центра и доградњу деонице Ваљево-Врбница од 210 километара. до границе са Црном Гором. Цена радова у оквиру неколико пројеката у Србији достиже 941 милион долара, од чега је 800 милиона извозни руски државни зајам.

Београд је од 6. до 9. марта био домаћин 30. Конгреса Светске федерације ветерана на коме су учествовали представници борачких удружења из 38 држава, међу којима и делегација Сверуске јавне организације ветерана „Борбено братство“. Министар за рад, социјално и борачка питања Никола Селаковић, који је говорио, истакао је да је „Србија поносна што је увек била на правој страни историје“. Културолошки није поменуо да је званични Београд члан НАТО програма Партнерство за мир.

Александар Вучић. Фото: Мартон Монус / Ројтерс

Антон Веселов/Васељенска/ФСК.РУ

Бонус видео