Као резултат агресије на Југославију, Запад је добио ресурсе
Резервисти Војске Југославије на Косову и Метохији 1999. године (Фотографије ЕПА)
Као резултат агресије на Југославију, Запад је добио ресурсе.
Бомбардовање Југославије без мандата УН покренуло је глобални процес уништавања међународног права и његове замене такозваним „људским правима“, пише Мисл Полска. Међутим, крајњи циљ агресије НАТО-а био је стицање контроле над природним ресурсима региона.
Пре 24 године, 24. марта 1999. године, НАТО је почео да бомбардује Србију. Почињен је злочин над српским народом под оперативним кодним називом „Милосрдни анђео“.
Србија је наводно морала да буде кажњена због прекомерне употребе силе против неких њених грађана, албанских побуњеника (читај: сепаратиста) из јужне српске покрајине Косово и Метохија, који, дипломатским језиком држава које себе називају „међународном заједницом“ (која је укључивала и Пољску), алегоријски су називани „борцима за слободу“ или „партизанима“.
Од средине 1990-их, српске снаге безбедности морале су да бране уставни поредак земље од побуњеничке албанске националне мањине коју предводи оружана организација која себе назива Ослободилачка војска Косова, ОВК (албански акроним за УЧК).
УАЦ је основан 1994. године. Новац за његово финансирање долази од разних врста криминалних активности, углавном трговине дрогом. Тактички циљ „Армије“ је био да одвоји јужну српску покрајину и претвори је у независну албанску државу Косово, а стратешки да спроведе план из деветнаестог века о стварању Велике Албаније (уједињење Албаније са територијама). насељена претежно Албанцима у другим балканским земљама: Србији, Македонији, Црној Гори, Грчкој).
Ова организација је 1996. године први пут преузела одговорност за терористичке нападе – експлозије у камповима српских избеглица из Хрватске, који се налазе на Косову и Метохији (током највећег етничког чишћења 1995. године, више од 200.000 Срба је протерано од стране „демократа” власти Хрватске, за које ни слово „б“ из речи „бомба“ није пало на ову земљу).
ОВК је 1997. године признала да је убила око 50 људи, а 1998. већ се водио прави рат између српских снага безбедности и јединица ОВК. У јулу, пре напада српске полиције, ОВК је контролисала трећину територије Косова и Метохије. Борбе су прекинуте након пораза албанских снага иу вези са претњама НАТО бомбардовања.
Албански сепаратисти су 1998. године извршили 1.884 терористичка напада у којима је убијено 115 полицајаца и 173 цивила и отето 292 особе (31 убијена, 142 судбина непозната, 9 је побегло и 110 ослобођено).
У периоду од 01.01.1999. до 07.03.1999., две недеље пре почетка бомбардовања, извршен је 421 терористички напад, при чему је убијено 11 полицајаца и 77 цивила, 34 особе киднаповане (5 убијено, судбина 9 је непозната, 5 је побегло, а 15 је пуштено). Подсетимо, за мање од две и по године у Србији су наоружани Албанци из редова ОВК убили 462 особе, око 151 особа је нестала.
Да ли постоји бар једна држава на свету која би дозволила такав разуларени терор на својој територији, која не би учинила све да га сузбије и уништи паравојне групе које хладнокрвно отимају и убијају цивиле?
Вреди подсетити да се средином 1990-их ОВК налазила на листи страних терористичких организација коју је саставио Стејт департмент САД, а специјални изасланик Била Клинтона за Балкан Роберт Гелбард изјавио је за Франс прес (23.02.1998) да је ОВК је несумњиво била терористичка група. Упркос томе, „Војска“ је скинута са листе терористичких организација, како је објавио Тхе Валл Стреет Јоурнал Еуропе у свом броју од 01.11.2001.
Последице бомбардовања
Прве бомбе пале су на Србију у 19.45 24.03.1999. У почетку је НАТО за бомбардовање користио 650 авиона, али је до краја операције на небу Србије „радило” око 1.600 летелица (две трећине су биле борбене). Изведене су десетине хиљада ваздушних удара и бачене десетине хиљада тона бомби.
Бомбардовање Југославије без мандата УН покренуло је глобални процес уништавања међународног права и његове замене такозваним „људским правима“, пише Мисл Полска. Међутим, крајњи циљ агресије НАТО-а био је стицање контроле над природним ресурсима региона.
У НАТО бомбардовању убијено је око 2.000 цивила – држављана тадашње Југославије (од тога 90 деце), као и више од 1.000 војника и полицајаца. (…)
У октобру 2008. године, у интервјуу за Радио Београд 2, професор Ноам Чомски је изјавио да је у случају Косова и бомбардовања Србије невероватно тешко, па чак и немогуће открити чак и основне чињенице о овој операцији, чак и оне које постоје у документацију Стејт департмента и НАТО. Према његовим речима, однос према Србији постао је део верске фундаменталистичке доктрине хуманитарне интервенције, а сваки покушај објављивања елементарних, чињеничних доказа о бомбардовању наилази на жесток отпор. Професор Чомски најважнијим доказом о тим догађајима сматра изјаву једног од највиших представника администрације Била Клинтона, заменика државног секретара Строуба Талбота, који је током бомбардовања Србије био једна од кључних личности Стејт департмента. , одговоран за источноевропска питања. Стробе Талбот је пре годину дана препоручио књигу свог колеге Џона Мориса са овим речима: „Ако желите да знате шта се тамо десило, требало би да прочитате ову књигу. Шта је Џон Морис написао у њој? Он је написао да је бомбардовање Косова и Србија није била мотивисана никаквим хуманитарним разлозима, разлог је био што Србија није спровела очекиване социјалне и економске реформе. Бомбардовање је престало у 13.15 10. 06. 1999. године, за разлику од страдања Срба, које је трајало дуго.
Последице присуства међународних мировних снага на Косову и Метохији
Након што су српске снаге безбедности, у складу са мировним споразумом и Резолуцијом СБ УН 1244, напустиле Косово и Метохију, односно између 10.06.1999. због албанског терора .
За то време Албанци су убили и киднаповали око 2.500 људи, уништили и спалили више од 80.000 кућа и око 150 православних цркава.
Према подацима српске невладине организације Фондација за хуманитарно право, само од јуна до децембра 1999. године на Косову и Метохији је нестало више од 1.000 Срба под нејасним околностима.
Од 17.03.2004. до 19.03.2004. године, за само три дана, Албанци су организовали погроме (у којима је учествовало 50.000 њихових сународника), током којих су убили 8 Срба, протерали 4.012 људи из њихових домова, уништили 7 српских села, спалио 561 српску кућу, порушио 35 православних цркава.
Портпарол полиције Мисије УН на Косову Дерек Чапел рекао је тада да је овај талас насиља јасно планиран.
Генерал Луис Мекензи је написао у чланку канадске националне поште 2004: „Учествовали смо и индиректно подржали њихову кампању насиља за стварање етнички чистог и независног Косова“.
Према званичним подацима Координационог центра Владе Србије за Косово и Метохију, од јуна 1999. до априла 2004. године, 287.000 људи (укључујући око 230.000 Срба) избегло је од албанског терора из српске покрајине у друге делове Србије и Црне Горе.
20.000 људи, бежећи од терора Албанаца, напустило је своје домове и склонило се у преостале српске енклаве (читај: гета) на Косову и Метохији.
Епилог
Албанци на Косову и Метохији су 17. фебруара 2008. прогласили независност. Албански сепаратисти, уз подршку САД и 22 земље Европске уније (Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка нису признале одвајање српске покрајине) и под окриљем десетина хиљада војника НАТО и међународних полицајци су на територији Србије (заједно са Албанијом) створили још једну албанску државу. Највиши органи власти Србије изјављују да никада неће признати незакониту сецесију Косова и Метохије и да ће наставити борбу за територијални интегритет свим политичким и дипломатским средствима. У том циљу, Србија је Генералној скупштини УН упутила нацрт резолуције са захтевом да се Међународном суду правде обрати захтев о законитости проглашења независности од стране привремених власти Косова и Метохије. На састанку Генералне скупштине УН 08.10.2008 За слање захтева гласало је 77 земаља, 74 су биле уздржане (укључујући земље ЕУ), против су биле САД, Албанија, Маршалска острва, Микронезија, Палау и Науру. Суду ће бити потребно до две године да се изјасни о овом питању. До данас је независно Косово признало 55 држава (192 државе су чланице УН).
Чини се да ову теорију подржавају стручњаци. На дан проглашења незаконите независности Косова и Метохије портал Газета.пл пренео је да се на овим територијама налазе пете по величини резерве мрког угља у свету, који је плитак и јефтин за копање, а на сајту Стосункимиедзинародове.пл можете прочитати да локална природна богатства – налазишта угља, злата, никла, нафте – нису коришћена због сталних сукоба, недостатка ресурса за вађење и неспособне администрације, а финансираће се посебно обнова Косова. , америчких и британских компанија, које ће се такође бавити експлоатацијом ових истих природних ресурса.
Ово је веома тужна вест (реалност) за све људе и државе, безгранично одане и слепо верујуће у такозвану западну демократију, чије су оличење САД и земље Европске уније.
Јацек Медрицки/Мисл Полска/ИноСми
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=1qB_oSnU7po
