„Порфирије, Вучић и Ђилас би могли да окрену Србију Западу“

Медијски извештаји о наводима Европске обавештајне службе које су израдиле анализу у којој се оцењује да председник Србије Александар Вучић покушава да предузме кораке на домаћој и међународној сцени како би одложио свој раскид са Русијом, а у међувремену наставио да придобије уступке Запада су реалне, сматра саговорница Данаса Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права.

Драгољуб Анђелковић, политички аналитичар, истиче за Данас да ако било која од западних обавештајних служби – које су наводно израдиле анализу понашања Србије и њених власти у контексту траженог увођења санкција Русији – свој посао раде иоле професионално, не могу да дођу до другачијег закључка. У питању су, додаје он, како то англосаксонци кажу, бруталне чињенице.

Наиме, овај документ, који има класификацију „тајно“, је, преноси Радио Слободна Европа, израђен од стране више европских обавештајних служби, за потребе Европске службе за спољну акцију, на чијем је челу шеф европске дипломатије Жозеп Борељ.

У документу, где се анализирају наредни кораци који ће предузети председник Вучић с циљем наставка политике балансирања, истиче се да је руска инвазија на Украјину, сматрају европски обавештајци, представила проблем односа снага за председника Вучиц́а, смањујуц́и маневарски простор Србије у области спољне и безбедносне политике.

„Kако би ублажио снажан притисак Запада у вези са санкцијама, председник Вучиц́ планира да предузме различите потезе, на међународном и унутрашњем плану како би спречио негативне импликације по Србију, али највише да сачува сопствену политичку моц́“, наглашава се у интерном документу.

Између осталог се наводи да је велика вероватноћа да ће он одлагати формирање нове владе што је дуже могуц́е, користец́и то као изговор за одлагање увођења санкција Русији. Избори у Србији одржани су 3. априла. На њима су Вучићеви напредњаци освојили 120 мандата у Скупштини Србије, док је у Парламенту од 250 посланичких места потребно најмање 126 гласова за формирање владе.

– Реални су наводи из ове анализе. Та анализа описује председника Србије који покушава да балансира измежу две стране и да што је дуже могуће одуговлачи одлуку о увођењу санкција. Истовремено имамо и покушај Русије да се Србија добија на њихову страну. Покушај посете Сергеја Лаврова и евентуална посета Николе Селаковића, шефа српске дипломатије Москви. Маневарски простор за Вучићеву политику се сужава и он је за Србију објективно губитак времена. За Србију је много већи губитак да изгуби подршку Европске уније и све оно што уз то иде. Још је већи губитак за друштво које би у том случају да оде на другу страну изгубило перспективу неког уређеног друштва и свих тих вредности на којима ЕУ почива. Тако да је велики улог у питању – сматра Соња Бисерко.

Према речима Драгољуба Анђелковића, Србији се не нуде никакви уступци по питањима која су њој битна како би се удаљила од Москве, већ се напротив у исту равну са таквим захтевом ставља одустајање од витални српских интереса.

– Тако се појачава представа у великом делу грађанства Србије да Запад од нас, под плаштом окретања од Русије, тражи да издамо себе, односно прихватимо тоталну капитулацију. У таквим околностима власти Србије, ако неће да уводе санкције Москви, ништа друго не морају да раде осим да пред јавношћу не скривају захтеве водећих западних средишта моћи. Тако се најуспешније одржава огромна народна енергија усмерена против окретања од Русије – истиче наш саговорник.

Плаћање СПЦ за подршку санкцијама Русији

Иначе, у документу се спомиње да би Српска Православна Црква одиграла кључну улогу у случају да Србија одлучи да се креће према Западу.

Наводи се да је патријарх Порфирије, веома близак са српским председником, и да би он одиграо важну улогу у томе да становништво прихвати про-западну политику Србије.

„Издашне државне донације СПЦ-у помоц́и ц́е Профирију да увери свештенство у том погледу“, стоји у интерном документу.

Додаје се да је првобитни „неутрални“ избор цркве да не стане ни на једну страну у рату у Украјини олакшао ситуацију за Вучиц́а, стварајуц́и одређени простор да се удаљи од Русије.

– Имамо Русију која има утицаја на многе сегменте нашег друштва, од Српске православне цркве, одређених политичких групација… То све може да компликује јер Русија неће одустати од своје намере да спречи Срббију да се суштински окрене ЕУ и НАТО. Спекулација око улоге патријарха је јако интересантна и надам се да је истинита. Црква може да да велику подршку у смилсу лобирања у друштву – коментарише Соња Бисерко.

Драгољуб Анђелковић, с друге стране, сматра да да власт којим случајем и жели да уведе санкције Русији, најснажнији чинилац који делује против заузимања таквог геополитичког курса Србије је Запад.

– Немачка, САД, Лондон, непрекидно од Србије траже три ствари: прихватање косовске сецесије и однос према Kосову као да је права држава, пружање подршке централизацији БиХ на уштрб државности РС потврђене Дејтонским миром и увођење санкција Русији. С друге стране, ако би власт намеравала дугорочно да уведе санкције Русији и ради тога сада припрема јавност – а неретко делује да је тако – сваки њен потез је осуђен на неуспех јер деловање ЕУ и САД у односу на Србију и Србе непрекидно револтира већину грађана. У таквим околностима нема тих манипулација којима би наш естблишмент могао да прибегне, а да може да убеди јавност да је у српском интересу да Србија ради против себе. Опет, ако званични Београд хоће Западу да пошаље поруку да ако би увео санкције Русији, Србију би преплавио талас озбиљних немира са регионалним негативним последицама, ништа друго не треба да ради осим да им понуди резултате истраживања ставова грађана која се лако могу проверити – истиче Анђелковић.

Анализа европских обавештајних служби се бави и улогом председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа на политчкој сцени у Србији.

Обавештајне информације, како стоји у документу, показују да постоје индиције о „закулисној сарадњи са Вучиц́ем и његовој улози ‘тројанског коња’ који изазива раздор међу опозиционим странкама и вец́ неко време их слаби“.
Спомиње се да је Драган Ђилас неколико пута пред изборе одбацио сарадњу са СНС-ом, али да је сарадња између њега и Александра Вучића постала изгледнија после личног састанка средином априла и најаве могуц́их превремених градских избора у Београду на јесен 2022. или пролец́е 2023.

– Улога Драгана Ђилас је од изузетне важности да подржи ту европску опцију зато што декларативно он то исто подржава. Улога Драгана Ђиласа би била историјска у смислу тога да подржи европску опцију уколико се председник Вучић за то стварно определи, не само у смислу тога да уведе санкције Русији него и да прати оне смернице које су неопходне за европске интеграција Србији – сматра Бисерко.

Анђелковић, међутим, указује да истраживања јавног мњења показују да је огроман број грађана недвосмислено против окретања од Русије.

– При томе, истраживања која је радила агенција Демостат, говоре да тако мисле не само гласачи наглашеније национално оријентисаних опозиционих странака, већ у још већој мери владајућег СНС. Што је такође битно, и око половине гласача оних који важе као прозападни фактори, не подржава увођење санкција Русији. Стога, препрека за тако нешто нису ни тзв. десничарске стране, нити СПЦ, нису то ни појединци у СНС који важе као снажно наклоњени Русији, ни закулисне игре највишег врха власти – већ доминантно расположење становника Србије – закиључује наш саговорник.

У документу у који је имала увид РСЕ, наводи се да ће састав будуће владе бити јасан показатељ спољнополитичког правца Србије, а према наводима у документу Александар Вучиц́ ц́е врло вероватно наставити да држи прозападне и проруске министре у будуц́ој влади како би наставио балансирајуц́у политику. С тим у вези, анализа поредвиђа да ће будући премијер бити из редова СНС-а. Kао могући кандидати се спомињу Синиша Мали, Никола Селаковић, а да мање шансе има, иако и даље је кандидаткиња, актуелна премијерка Ана Брнабић за коју се мисли и да ће бити или председница Скупштине или ће добити важну амбасадорску позицију.

Посебан параграф се посвећује каријери Николе Селаковића за којег се у документу подвлачи да ако не постане премијер, онда ће имати важно министарско место.

Данас

БОНУС ВИДЕО: