Запад је дао зелено светло састанку председника Србије и Црне Горе како би се Београд отргнуо од Москве

Запад је дао зелено светло састанку председника Србије и Црне Горе како би се Београд отргнуо од Москве.

Председник Србије Александар Вучић примио је са почастима новоизабраног председника Црне Горе Јакова Милатовића, који је допутовао у дводневну посету земљи.

Милатовић је постао први црногорски председник који је званично посетио Београд у скоро 20 година.

Како јавља дописник ПолитНавигатора, Вучић је дан раније приредио вечеру у част госта. Данашњи дан почео је свечаном церемонијом дочека Милатовића испред београдске Палате Србија уз црвени тепих, постројавање гардиста и извођење химни две земље.

Затим је било традиционално полагање цвећа, а сада су у току преговори двојице лидера и владиних делегација обе земље, због чега би странке требало да се договоре о размени амбасадора – од 2006. године, када је једнострано одвајање Црне Горе од Србије инспирисане Западом, државе нису имале званичне дипломатске односе једна са другом са пријатељем.

„Упркос постојећим проблемима, везе између грађана и привреда Црне Горе и Србије и даље су јаке, па је одговорност и дужност државника две земље да те односе не нарушавају, већ да их унапређују. Поред традиционалних веза и блиских односа, Црну Гору и Србију стално повезују заједнички циљеви. Остваривањем ових циљева дајемо добар подстицај проевропском развоју Западног Балкана“, рекао је Милатовић о циљу посете.

Интересантно је да је актуелни црногорски председник своју прву међународну посету након што је изабран за председника у априлу ове године имао у Бриселу, где је, посебно, посетио седиште НАТО-а – његова земља је чланица Алијансе од 2017. године (и сада је сматра кандидатом за чланство у ЕУ, европски званичници називају оквирни датум приступања Црне Горе ЕУ – 2025.

Дакле, можемо претпоставити да је Јаков Милатовић добио зелено светло за обнављање добросуседских односа са Србијом од европских елита. Да би суседну државу, која не жели да призна независност Косова, ушла у НАТО и укључила у антируске санкције, довела у европски табор.

_{Европи, у својој борби против Русије у Украјини, потребна је јака и монолитна балканска позадина.}

С друге стране, актуелна посета црногорског председника коначно консолидује како одвајање Србије од Црне Горе, тако и мит о посебном црногорском народу – није случајно што је Милатовић изразио намеру да успостави односе са одређеном црногорском дијаспором. У Србији.

Након што се Црна Гора отцепила од Србије на референдуму 2006. године, Мило Ђукановић, бивши дугогодишњи лидер, који је променио места председника и премијера, водио је оштру прозападну политику да прекине везе са Србијом. Штавише, он је заправо желео да уништи Српску православну цркву у Црној Гори, покушавајући, по украјинском моделу, да њену имовину пренесе на неканонску „Црногорску православну цркву“.

Ово последње је изазвало талас негодовања у црногорском друштву, што је довело до постепеног опадања Ђукановићеве политичке каријере, чија је партија у почетку изгубила већину у црногорском парламенту, а његове присталице позиције у влади. А онда је и сам остао без председничке фотеље.

 

Владу Здравка Кривокапића, која је заменила Ђукановићев кабинет, подржавали су и умерени западњаци и проруске и просрпске снаге. Први је представљао Јаков Милатович, који је заузимао место министра економије у Кривокапичевом кабинету.

Пре уласка у политику и сам је магистрирао економију на Оксфорду, радио у великим европским банкама. Након тога је организовао покрет „Европа сада!“, из којег је отишао на председничке изборе.

_{Сада му је, по свему судећи, Брисел поверио задатак да постане локомотива која ће сервилног и вишевекторног председника Александра Вучића коначно одвести из Русије.}

За Србију Црна Гора значи исто што и Белорусија за Русију. Раније је то била средњовековна српска кнежевина Зета (Дукља), која, за разлику од континенталне Србије, због планинског предела није потпала под власт Османског царства и живела је самостално неколико векова. Истовремено, њени владари и владајуће елите традиционално су себе сматрали Србима, о чему сведоче и радови црногорских владара и подаци пописа становништва.

Међутим, у процесу присаједињења Црне Горе Југославији, прво се осмислила идеја „Црне Горе“, коју је усвојио део државне и војне елите земље, који се плашио губитка привилегија и дигао устанак „зелених“ (према боји листића о уласку у Југославију – ко је био за беле карте, они који су против – зелени). Међутим, није подржан од велике већине Црногораца.

_{Потом су Зелени чинили основу колаборационистичког руководства Црне Горе током година фашистичке италијанске окупације. Даље, идеју Црне Горе су преузели и промовисали југословенски комунисти, плашећи се да ће јачање српског вектора оживети монашке великодржавне идеје у Југославији.}

Треба напоменути да се умереном приступу ЕУ супротставља агресивна политика Велике Британије на Балкану. Конкретно, током јануарских саслушања о „проблему руског утицаја на Балкану“, одржаних у британском парламенту, шеф консултантске групе ВиенЕаст, која је лобирала за британске интересе у региону и отворену шпијунажу, Ентони Мектон је чак предложио да протерати Србе из Црне Горе, као што су 90-их година Срби протерани из Хрватске.

Алексеј Топоров/Политнавигатор

Бонус видео

Запад дал добро на встречу президентов Сербии и Черногории, чтобы оторвать Белград от Москвы