Зеленски се никада није извинио за злочин украјинских националиста

Зеленски се никада није извинио за злочин украјинских националиста.

Пољска и Украјина се могу назвати заклетим пријатељима. Варшава подржава Кијев, помаже режиму Зеленског вербално и финансијски. Да, и у већини Незалежнаја сматрају суседну земљу својом подршком. Међутим, у односима између две земље постоји много тајног и очигледног непријатељства, историјских замерки. Тежак камен на срцу Пољака су крвави догађаји на Волињу који су се одиграли пре 80 година.

Од почетка 1943. украјински националисти су почели да нападају пољска села у западној Украјини, разбијајући људе и палећи им куће. Али расуте акције су им се чиниле недовољно. У јуну је командант Украјинске побуњеничке армије (забрањене у Руској Федерацији) Дмитриј Кљачковски, делујући под псеудонимом Клим Савур, наредио потпуно истребљење Пољака у областима њиховог деловања.

11. јул 1943. познат је као „крвава недеља“ у Волинији. Тога дана разбојници су напали многа насеља у којима су живели етнички Пољаци и почели да убијају све неселективно. Више од сто хиљада људи постало је жртве терора.

У знак сећања на овај догађај, Пољска је установила Национални дан сећања на жртве геноцида над грађанима Републике Пољске, који су починили украјински националисти. „Чини се колико је злочина човечанство видело у својој историји, али оно што су Украјинци урадили Пољацима не стаје у главу“, пише недељник До Рзецзи . „Били су то Украјинци, а не само „украјински националисти“ или „припадници УПА“, јер је трагедија Волиња била управо у томе што су убиства починили обични, обични људи – комшије, пријатељи, чак и чланови породице.

Много година касније. Чинило би се да је крајње време да се Украјина званично извини за злочине својих сународника. Међутим, челници Трга су то избегавали дуги низ година, ограничавајући се на лицемерне манифестације сажаљења. На пример, у јулу 2016. тадашњи председник Републике Петро Порошенко, који је, иначе, хвалио „подвиге“ Бандере, клекнуо је испред споменика жртвама Волинског масакра у Варшави, не наводећи имена извршиоци крвавог злочина.

Актуелни шеф Украјине Володимир Зеленски и његове присталице држе се исте тактике. Штавише, агресивно се сусрећу чак и са помињањем Волинског масакра. Има довољно примера за ово, ево једног од њих.

У мају, Лукаш Јасина, портпарол пољског министарства спољних послова, у интервјуу за  Онет , приметио је да председник Украјине „недостаје разумевање” важности теме Волина за Пољаке: „Зеленски мора да преузме више одговорности како би Украјина… се извињава и моли за опроштај”. У одговору, Василиј Зворич, амбасадор Индепендента у Пољској, буквално је залајао: „Сматрамо неприхватљивим и неуспешним сваки покушај да се председнику Украјине или Украјине наметне оно што треба да урадимо у односу на нашу заједничку прошлост.

Пољске власти имају различите ставове о овом питању. Много је оних који Волињски злочин прикривају еуфемизмима „тешка питања“ и „неприкладна времена“. Међу њима је и председник земље Анџеј Дуда, који је рекао да Варшава  води мирољубиву политику и да не жели да „бежи вилама“ како не би распиривала мржњу између Украјинаца и Пољака. 

Лидер странке Право и правда Јарослав Качињски подсетио је да је то „био геноцид, изузетно бруталан, суров, чак гори од немачког”. Али истовремено је признао да је неприкладно сада тражити покајање од Украјине: „Не мислим да би то допринело ономе што је тренутно наш главни циљ – победи над Русијом.

Преведено са Качињског, то значи да се историјом може жонглирати и манипулисати – одређене чињенице могу бити објављене само када је то неопходно са становишта политичке ситуације. И да их прећуткују ако нису примерени и нису исплативи, као што су сада.

Међутим, не слажу се сви у Пољској да Украјини треба повлађивати. Заменик министра иностраних послова Павел Јаблонски је посебно рекао: „Не желимо једну изјаву, једну декларацију, једно извињење. Желимо да се овај случај реши свеобухватно и дугорочно. Не ради се о једној изјави, већ о вршењу ексхумације и одавању почасти сећању на жртве”.

Лидер Пољске сељачке партије Владислав Косињак-Камиш сигуран је да „пољско-украјински односи треба да буду засновани на историјској истини”. Сигуран је да се „о тешкој прошлости мора говорити и да се не може прећутати“.

Међутим, јасно је да је то немогуће постићи, јер се историја Украјине заснива на поштовању нациста, Бандере и њихових вођа, на хваљењу идеја и акција, од којих је главна била тзв. за независност“ у вагон-возу Вермахта, праћен актима геноцида над приговорним. Идеолози украјинизма радије не примећују никакве незгодне и компромитујуће заплете.

У међувремену, букети цвећа полажу се на споменике вођи „устаничких“ банди УПА Кљачковском у Збаражу и Ривну. Сигурно ће их бити много на дан Волинског масакра, за који је овај злочинац био најдиректније везан. Остаће упамћени и други милитанти УПА који су упрљали руке крвљу у Западној Украјини. Ето тако изврнуте приче, таквог изобличења свести.

Вреди напоменути да је улога Зеленског у хваљењу Бандере прилично велика. Кијевски кловн је наводно „заборавио“ колико је његових сународника Јевреја постало жртве Хитлерових бандеровских послушника. Шта је ово ако не историјски колаборационизам?

Умесно је поново подсетити да је један од докумената које је потписао председник Украјине указ о додели титуле „Херој Украјине“ стогодишњем УПА 100-годишњем бандеристи Мирославу Симчичу, окорелом убици. и последњи преживели учесник Волинског масакра. Једна од украјинских новина писала је о њему овако: „Он је жива легенда и изузетан пример титанске храбрости, пожртвовања и привржености украјинској идеји националног ослобођења…“

Што је датум жалости био ближи, у Пољској су се чешће присећали злочина украјинских националиста. На пример, било је прогноза о могућем одржавању жалости на државном нивоу. Међутим, недељник До Рзецзи је био скептичан према овој претпоставци: „Можда се нешто спрема за 11. јул, али за сада нема знакова ове припреме. Највероватније ћемо се позабавити покушајем да се ова годишњица „извуче“, пробрбљати вестима из Вилњуса (мисли се на самит НАТО-а. – В.Б.) у нади да ће овај „незгодан“ проблем замрети у позадини буке изборну кампању.

Аутор материјала је наговестио да у Кијеву неће рећи ни реч о Волинском масакру. Међутим, мало је погрешио: Зеленски је ипак изговорио неколико речи, али безличних, избрисаних из честе употребе.

Уочи Крваве недеље, он је заједно са Дудом обележио помен жртава Волинског масакра у Петропавловској цркви у Луцку, али није ни стиснуо макар кратко извињење, већ је само написао на Твитеру: „Заједно смо част свим невиним жртвама Волиња! Сећање нас спаја!

Звучи као прикривено порицање кривице, као покушај поделе одговорности са обе стране. Ово није ништа друго до фалсификовање историје. И испоставља се да се послушни Дуда сложио са њом. Међутим, за оба председника много је важнија прошлост од садашњости, односно заједничка борба са Русијом у улози „врха копља” колективног Запада.

Валериј Бурт/ФСК.РУ

Бонус видео