Побркани лончићи на Балкану: Шта је дозвољено Албанцима у С. Македонији, а није Србима у Црној Гори
Побркани лончићи на Балкану: Шта је дозвољено Албанцима у С. Македонији, а није Србима у Црној Гори.
Срби у Црној Гори деценијама живе без политичких представника у власти, а недалеко одатле – на брдовитом Балкану, други народ, иако мање бројан, има чак половину министарстава у влади.
Удаљеност Подгорице и Скопља копненим путем износи 466 километара, ваздушном линијом она је двоструко мања – 224 километара. Политички пак, Скопље је изгледа одмакло много даље од Подгорице, али у чему?
Према попису спроведеном 2021. године у Северној Македонији живи нешто мало више од 24 одсто Албанаца. Они су, након Македонаца, који чине 58 одсто становништва, друга по бројности нација у земљи.
Шеф македонске дипломатије је Албанац Буљар Османи, Кренар Лога је министар правосуђа, Фатмир Мејити здравства, Азир Алиу је министар за информационо друштво и администрацију, а вицепремијер за економију је Фатмир Битићи.
Са друге стране, Срба у Црној Гори према попису од 2011. године има 28 одсто, и после оних који се изјашњавају као Црногорци, којих је 45 одсто, чине највећи део становништва.
Упркос таквом демографском односу, Срби у Црној Гори деценијама не могу у власт због вечите стигме да су „реметилачки фактор“ у сопственој земљи. Чак и ако би били у власти, према захтевима Запада, никако не би смели да добију безбедносни ресор, јер се сматра да су државни непријатељ број један у сопственој земљи.
Зашто су Срби реметилачки фактор у ЦГ, а Албанци у С. Македонији нису
Албанци у Северној Македонији су политичку моћ добили захваљујући Охридском споразуму из 2001. Како је рекао лидер ДУИ Али Ахмети, некадашњи вођа Ослободилачке народне армије, а садашњи члан владајуће коалиције – „Албанци су од подстанара у својој земљи постали власници“.Положај Срба у Црној Гори, упркос бројности, није чак ни подстанарски. Последњих деценија Срби не само што нису били део власти, већ су политички представници Срба проглашавани за државне непријатеље.
Нису стигматизовани само политичари, него и они грађани који су гласали за заједничку државу са Србијом на референдуму. Скоро половина становника Црне Горе гласала је за останак у заједници са Србијом, што им претходни режим Мила Ђукановића никада није опростио, па због тога нису могли да се запосле у државном ресору.
„Драго ми је да Бошњаци имају шест министарстава, а Срби шипак, а има их 30 одсто у Црној Гори. Имаће и Хрвати са 0,9 одсто становништва и срећан сам због тога. Имаће и Албанци, само Срби неће то да имају јер ће увек да буду ‘реметилачки фактор“, рекао је председник Србије Александар Вучић.
Представа да су Срби „реметилачки фактор“ у Црној Гори настала је захваљујући Ђукановићу, а опстаје и као вечна ватра гори захваљујући изјавама америчке и британске амбасадорке у Подгорици које с времена на време, баш кад се формира нова власт, издају саопштење да Вашингтон Србе не види као партнере.
И сада, када се формира нова влада у Подгорици, а чију окосницу ће чинити Покрет Европа сад, стижу поруке западних амбасада ко је пожељан, а ко непожељан у новој власти.
У нову власт у Подгорици ће судећи према свему ући Бошњачка странка, као и мањинске странке које ће добити поједина министарства.
Иза оваквог односа снага, по којем Бошњаци добијају чак 6 посланика од 81, као и министарства, а Срби немају толику политичку моћ стоји један бирократски разлог, али и политичка препрека.
Наиме, Бошњачка странка, као и странке Албанаца у Црној Гори су регистроване као мањинске странке за које важи природни праг, па су стога и добили такву расподелу након избора.Срби пак не желе да своје странке региструју као мањинске, јер себе не сматрају мањином, већ су „власници своје куће“. За то наравно имају пуно историјско право.
Зашто је дозвољено Бугарској, а није Србији?
Након парламентарних избора у Северној Македонији 2017. године три најзначајније албанске партије договориле су заједничку платформу за преговоре о новој влади.На састанку у Тирани, чији је домаћин био албански премијер Еди Рама усвојен је документ који је у јавности познат као „Тиранска платформа“. То није схваћено као мешање Албаније у унутрашње прилике у С. Македонији, нити је неко представнике Албанаца оптужио да иду по мишљење у Тирану.
Са друге стране, током изборне кампање у Црној Гори, председник Србије Александар Вучић морао је да се суздржава од било какве изјаве у вези са изборима. Свака порука из Београда о Србима у Подгорици би била протумачена негативно – као мешање у унутрашње ствари.
Сваки састанак Вучића са политичким представницима Срба – Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем био би протумачен апсолутно негативно и њима би се замерило да иду по мишљење у Београд.Већ деценијама Ђукановић је у Црној Гори формирао мишљење да највећа опасност тој земљи прети из Србије, којој се намеће да негира црногорски идентитет и независност те земље, па је Ђукановић учинио све да Београд и Подгорицу удаљи што више. Тако је упркос противљењу народа, Црна Гора постала чланица НАТО-а и признала независност тзв. Косова.
Вучић зато пажљиво одмерава сваку реч о Подгорици, чак и када оправдано брани питање Срба у тој држави које није у складу са њиховом бројношћу.
Али, узмимо опет за пример Северну Македонију. За разлику од Црне Горе, за коју Вучић каже „да јој Србија ни на сенку неће стати“, Бугарска је са Северном Македонијом у отвореном сукобу, и то баш због идентитета и права грађана.Не само што свакодневно упозорава на кршење права Бугара, Софија је од Скопља тражила да промени устав и у њега упише бугарски народ као конститутивни елемент државе.
Србија је пак оћутала на доношење устава Црне Горе 2006. године, по којем Срби нису конститутивни народ. Због тога за правни систем Црне Горе Срби не постоје. Али зато постоје Албанци и Бошњаци који као националне мањине имају своја права и на основу њих и политичке позиције.
Бугарска, као чланица Европске уније, све време блокира напредак Северне Македоније у интеграцијама и за Скопље има услове који су идентитетске природе и за то не трпи критике и последице од Запада.
Са друге стране, Запад на сваки миг Београда упозорава како је Црна Гора независна и како Србија нема право да коментарише прилике у другој земљи.У таквој атмосфери протичу преговори и о новој Влади Црне Горе. Председник Црне Горе Јаков Милатовић данас је почео и званичне разговоре о мандатару.
За то време теку разговори о саставу владе. Кнежевић је у име коалиције чији је носилац био „За будућност Црне Горе“ од Спајића затражио место председника Скупштине и два министарства. Како каже, сматра да толико тој коалицији, као представнику Срба припада. Имајући у виду демографске податке, поменути захтеви су чак и скромни.
У октобру би требало да буде одржан нови попис у Црној Гори. Очекује се да ново пребројавање покаже да Срби, не само што би требало да буду у свакој власти, већ би требало да имају загарантоване функције.
Када је на председничким изборима Јаков Милатовић победио Ђукановића, најрадоснији су били Срби, што се видело по заставама које су људи носили славећи на улицама Црне Горе.
Наредних дана, када буде формирана нова власт биће јасније да ли су имали разлога за славље.
ИН4С/РТ Балкан
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
