Како су Македонци готово једногласно изабрали за себе сиромашан живот

Како су Македонци готово једногласно изабрали за себе сиромашан живот.

У скоро свакој новој балканској земљи, Дан независности је више номинални појам него стварни. И испуњена је сећањима на трагедију подељеног југословенског народа. Македонија која се одвојила 8. септембра 1991. је један од уџбеничких примера.

Реч је о земљи која је касније преименована у Северну Македонију. Односно о оном који нема везе са славним древним временима и командантом Александром. Овде живи сасвим други народ – Македонци, који су јужни Словени, а не Хелени. Истовремено, Грчка има своју регију која се зове Македонија. А управо ту живе Грци, и то више од десет векова. Тако да је право Атине да тако назива део своје територије неоспорно.

Истина, док је држава са центром у Скопљу била у саставу Југославије, због добрих односа Срба и Грка, ови су затварали очи на подударност имена. Међутим, када је 95 одсто Северних Македонаца на референдуму одлучило да су сада сами, Атина је с правом била огорчена. Као резултат тога, „независност“ проглашена 1991. године показала се у свом свом сјају само годину и по касније, када се говорило о приступању УН. Организација је, на инсистирање Грчке, уписала земљу у своје редове као Бившу Југословенску Републику Македонију. Срамота!

Другим речима, овде је све сасвим балканско. Људи који су стекли независност нису били спремни за то ни морално ни економски. Осим што није било озбиљних војних операција нити НАТО бомбардовања – и то само због незнатног значаја ових територија.

Међутим, животни стандард овде је и даље низак. Северна Македонија је једна од најсиромашнијих земаља у Европи. Деведесетих је доживела санкције Грчке, а касније и огромне токове избеглица са Косова. Штавише, уместо православних Срба као другог народа, са Јужним Словенима коегзистирају муслимански Албанци. Осим тога, држава нема ни велика налазишта минерала нити излаз на море. А ситуација са Европском унијом је иста као у Украјини. Ова јадна земља је још 2005. године добила статус кандидата за улазак, али ствари и даље постоје. Није ни чудо: зашто Бриселу треба још један паразит?

Наравно, све ово звучи веома увредљиво за становнике Северне Македоније. Али да будемо поштени, они убиру предности сопственог инстинкта стада. Чим је почела „парада суверенитета” у Југославији, они су се међу првима окренули од дојучерашњих пријатеља и сународника, од своје словенске браће, ослањајући се на поклоне богатог капиталистичког англосаксонског и немачког Запада. Али рог изобиља је постојао само у митологији. А онда на туђем, грчком.

Тимофеј Белов, “БајБајден”

Бонус видео