НЕМА „БОСАНСКОГ ЈЕЗИКА“! Приједлог закона о међународним уговорима изазвао бурне реакције у Српској

Текст међународног уговора утврђује се на језицима и писмима уговорних страна, што за страну БиХ значи на босанском, хрватском и српском језику, те латиничном односно ћириличном писму или на другом језику, према договору уговорних страна.

Овако гласи једна од одредби Приједлога закона о склапању и извршавању међународних уговора БиХ, које су спорне за Републику Српску.

У мишљењу које је у кабинет замјеника предсједавајућег Представничког дома БиХ, Небојше Радмановића, послао министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Бојан Випотник, упозорава се да су, према Уставу Српске, службени језици РС: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа, па би у складу с тим требало кориговати текст закона.

Подсјећамо, у Српској је протеклих година вођена велика политичка борба против тога да се језик којим говоре Бошњаци назове босанским. Према творбеним правилима српског језика он може да се зове само бошњачки језик.

– Нема босанског језика и то је оно што је веома јасно. Српски језик је језик српског народа, тако и бошњачки језик може да буде који они хоће, али оно што ми не можемо да прихватимо јесте да се босански језик третира као језик који ће бити изучаван у школама у РС и то се неће десити – једна је од изјава предсједника Српске Милорада Додика.

На апалецију Сафета Софтића, чак је и Уставни суд БиХ 26. маја 2016. донио одлуку да је прва реченица члана 7. став 1. Устава Републике Српске у деијлу који гласи „језик бошњачког народа“ у складу са Уставом БиХ.

Такође, суд је тада закључио да је уставно право конститутивног бошњачког народа, као и свих конститутивних народа и осталих који се тако не изјашњавају, да језик којим говоре назову именом којим желе јер „Устав БиХ нигдје не прописује да имена језика којим говоре конститутивни народи морају бити у вези са именом конститутивног народа“.

Међутим, јасно је да би гласање за закон у коме пише „босански језик“, значило да српски представници мијењају политички став. Занимљиво, за Српску неприхватљиви назив „босански језик“ прошао је поред српских министара у Савјету министара БиХ, као и многе друге ствари на које су из Владе РС стигле примједбе на овај закон, као и на Приједлог закона о спољним пословима БиХ. Јер, у попратном писму министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића пише да су у текст Приједлога закона уграђене корекције у складу са изводом из текста дигиталног записа са 11. сједнице Савјета министара БиХ од 11. маја 2023.

Српски посланици у Представничком БиХ могу да зауставе овакву формулацију на данашњој сједници. Ипак, ствари нису тако једноставне, а они који смо јуче позвали рекли су да ће покушати да заузму јединствен став прије почетка сједнице, мада им није јасно како је толико пропуста у законима могло да прође кроз Савјет министара БиХ.

– Имамо данас састанак клубова, усаглашавање српских представника. Јасно је да је Устав РС тај језик назвао језиком бошњачког народа. На другој страни не можемо оспорити чињеницу да се и у Србији изучава босански језик. Донијећемо одлуку да видимо да ли је то нешто око чега се можемо договорити, у смислу да ли да гласамо за закон или не. Ми као Срби из Републике Српске сигурно у РС нећемо прихватити назив босански језик, јер је то пут ка стварању босанске нације – каже за Српскаинфо замјеник предсједника Српског клуба посланика Милан Петковић.

Министар Випотник је српске парламентарце на нивоу БиХ упозорио и на још једну спорну формулацију, у образложењу Закона о спољним пословима БиХ. Тамо пише да се закон доноси, између осталог, због испуњавања услова за приближавање БиХ НАТО-у.

– Имајући у виду познат став званичника Републике Српске по питању приступа евроатланским интеграцијама, није основано навођење истог у оквиру разлога за доношење закона – наводи се у Мишљењу министра Випотника од 21. августа 2023.

Новости

БОНУС ВИДЕО: