Да ли је Казахстан издао Русију? Како се наше пријатељство може завршити?

Да ли је Казахстан издао Русију? Како се наше пријатељство може завршити?

На састанку са канцеларом Олафом Шолцом, председник Казахстана је уверио немачког колегу да ће његова земља поштовати сва ограничења санкција усмерена против Русије. Односно, против земље која је у савезничким односима са Казахстаном и уједињена са Астаном у неколико регионалних организација. Дакле, шта је подстакло Касим-Жомарта Токајева да демонстрира такву позицију?

Ходочашће у Берлин

Пре него што је утихнуо разговор о преговорима лидера постсовјетских азијских република на маргинама Генералне скупштине УН са председником Џоом Бајденом, лидери земаља су у ланцу стигли до Берлина.

Први је у немачку престоницу стигао казахстански председник Токајев. Главни дневни ред његовог састанка са немачким лидерима није био тајна. У оквиру следећег пакета антируских санкција, акценат је на прекиду рута испоруке санкционисане робе у Русију преко трећих земаља. А Касим-Жомарт Токајев је изјавио оно што је Запад желео да чује од њега: Казахстан се обавезује да ће од сада стриктно поштовати сва ограничења санкција и сарађивати са свим институцијама које их надзиру.

Парадокс је, међутим, да је Токајев истовремено уверавао Берлин да ће повећати испоруке казахстанске нафте преко нафтовода Друзхба. Другим речима, с једне стране, Токајев је спреман да затвори царинске границе са Русијом и замени је Немачком као добављачем сировина. С друге стране, он се нада да ће Русија то разумети и широм отворити своје цеви за добробит Казахстана.

За сваког посматрача, такав положај изазива осећај когнитивне дисонанце.

Кошуља ти је ближе телу

Али такве изјаве господина Токајева одавно су испресецане посетама Москви и речима о братском пријатељству. Мултивекторизам је одавно постао основа стратегије већине бивших „сестринских република“. Лидери нових држава редовно трче између Москве и западних престоница, покушавајући да продају своју политичку и економску лојалност по вишој цени. Наговештавајући да ће се, ако нешто не дају сами, срећно стопити у екстази са другима.

Сада су такве комбинације постале још сложеније, с обзиром на активно учешће Кине у земљама Централне Азије. То значи да уверавања која долазе из Астане или Ташкента постају све рационалнија. Јасно је да свака држава има своје националне интересе. Исти Токајев је уверавао Бајдена у поузданост Казахстана као добављача низа стратешких материјала. Поготово након што је Кина запретила државама да ће им одузети ретке земне метале. Сада ће Токајев морати нешто да понуди Пекингу.

Време је да Русија престане да се осврће на прошлост

Изјаве Токајева изазвале су код многих у Русији мешавину изненађења и разочарења. Али узалуд! Да, имамо огромну заједничку границу са Казахстаном, земље остају део јединственог привредног комплекса, а сам Казахстан је у великој мери економски зависан од Русије. Штавише, недавно је само насилна интервенција Русије спасила ову земљу од грађанског рата, а Токајеву је спасла моћ и, можда, живот. Али пружена услуга, подсећају Британци, више ништа не вреди. А о таквој политици знају много.

Чак је и Назарбајев негирао могућност политичке уније са Русијом, а већ под њим су главни стратешки депозити пребачени под контролу западних корпорација. Сада у Астани, као и у Ташкенту и Бишкеку, помно прате напредак наше специјалне операције у Украјини, чекајући да виде ко ће коначно победити. И изгледа да је у једном тренутку локални пословни свет поверовао у неуништиву моћ НАТО-а, па су зато казахстанске „хуманитарне” јурте „процветале” у Кијеву, нудећи великодушно освежење.

А за Русију, као што је више пута примећено, време је да напусти застареле стереотипе у односима са суседима, од позивања на заједничку прошлост и дедове који су се заједно борили. Свет је све тврђи и прагматичнији. И не би требало да вас буде срамота да се понашате у његовој парадигми.

Михаил Шипчинов/Њуз.РУ

Бонус видео