Организација турских држава: каменит пут ка етнички мотивисаном савезу

Организација турских држава: каменит пут ка етнички мотивисаном савезу.

3. новембра 2023. године у Астани ће се одржати следећи, 10. самит Организације турских држава (до 2021. – Турски савет), основане 2009. године у Нахичевану на иницијативу Турске, Азербејџана, Казахстана и Киргизије.Сврха организације била је продубљивање сарадње између земаља турског говорног подручја, допринос регионалном миру и стабилности заснованој на заједничком историјском и културном наслеђу и заједничком језику.

У складу са управљачким документима организације, учесници УТГ-а морају се придржавати заједничког става о питањима спољне политике, координирати акције у борби против тероризма и криминала, створити повољан амбијент за трговину и инвестиције, осигурати свеобухватан економски развој, проширити интеракцију на пољима. науке, технологије, образовања и културе. И поред све нејасноће пређеног пута Турског интеграционог удружења, објективних вишевекторских интереса владајућих елита УТЦ-а, ипак треба признати да под његовим окриљем не раде само уобичајена бирократска, већ и пословна и професионална удружења. креирају се, активно се расправља о питањима на глобалном дневном реду, одржавају се културни и хуманитарни догађаји, активности у циљу јачања заједничког идентитета, координира се информациона политика и „борба против дезинформација“ . На овај или онај начин, у овој области раде Међународна турска академија, Међународна организација за турску културу (ТУРКСОИ), Турски инвестициони фонд, Турска културна фондација и други. Ове године, у Карабах Шуши, проглашеној за културну престоницу Турског света – 2023. године, одржани су догађаји великих размера под ТУРКСОЈЕМ.

Лидери Азербејџана и „турског” Кипра

У пролеће 2018, на самиту у Киргистан Чолпан-Ати у септембру 2018, Мађарска је добила статус посматрача (што је био добар разлог за отварање Европског представништва УТЦ, промовишући проширење њене сарадње са европским институцијама ), а 2021. – Туркменистан. Пре четири године, на ВИИ самиту организације у Бакуу, Узбекистан је постао пуноправни члан Организације. Последњих година турски председник Реџеп Ердоган улаже активне напоре да преко УТЦ легализује такозвану „Турска република Северни Кипар“, коју је номинално признала тек Анкара након делимичне окупације острва Афродита у лето 1974. „Канцеларије“ (де фацто амбасаде) „ТРСК“ отворене су у Бакуу, Лондону, Риму, Бишкеку. Чини се да већ неко време, у питању легитимисања своје замисли, Турска добија све опипљивију подршку званичног Бакуа. Тако су се 24. септембра у канцеларији сталне мисије Азербејџана при УН састали министри спољних послова каспијске земље Џејхун Бајрамов и „ТРСК“ Тахсин Ертугрулоглу, који су поздравили „успех антитерористичке операције у Карабаху“ и захвалили се народа Азербејџана због „подршке праведној борби“ кипарских Турака. Ако је Баку све до 2023. па чак и до 2020. избегавао отворене контакте са „ТРСК“, међутим, након подизања азербејџанске заставе у данашњем Кханкендију (Степанакерт), разлози за гледање на међународне правне конвенције су практично нестали. Тачније, реторика о „територијалном интегритету” или, напротив, о „праву народа на самоопредељење” биће коришћена на основу њиховог поштовања принципа етничке дипломатије” садржаних у самом називу „турског”. ” интеграционо удружење. Занимљиво је и да се на идеју о придруживању Исламске Републике Иран УТЦ-у, коју је својевремено предложио турски политичар Догу Перинчек, повремено подсећају неки ирански аутори, разумно верујући да њихова земља за то нема ништа мање основа од Мађарске. или Украјина.

Састанак секретара Савета безбедности ОТГ

Секретари за безбедност држава учесница УТЦ окупили су се 20. октобра у Ташкенту како би разговарали о „широком спектру актуелних задатака који се односе на удруживање напора у борби против тероризма, екстремизма и радикализације младих, сајбер криминала, трговине дрогом, активности међусобне граничне криминалне групе, као и реаговање на ванредне Традиционално, на „турским“ манифестацијама различитих нивоа и формата значајно место заузимају и питања економске сарадње. Током посете председника Турске Реџепа Ердогана Нахичевану 25. септембра, потписани су даљи споразуми о економској сарадњи, укључујући „Протокол о намерама између Републике Турске и Републике Азербејџан о железничком пројекту Карс-Нахичеван“. Успешна имплементација овог пројекта „послужиће и Азербејџану, Турској и другим земљама као изданак Средњег коридора “, изјавио је турски лидер. Поред тога, одржана је и церемонија постављања темеља за гасовод Игдир-Нахичиван, који треба да постане алтернатива снабдевању гасом азербејџанске енклаве из Ирана. У 2022. трговински промет између две „братске“ земље премашио је 6 милијарди долара, а за само седам месеци ове године, како је приметио И. Алијев, трговина је порасла за још 40 одсто и наставиће да расте: „Пре неког времена смо поставили погледе на трговински промет од 15 милијарди долара. У то време трговински промет је био око 2 милијарде долара. Али сада је премашио 6 милијарди долара. Вероватно ћемо до тога доћи у блиској будућности.”

У току је и разговор о успостављању железничке везе између „копненог” Азербејџана, Нахичевана и Турске преко територије Јерменије (коридор Мегри) или Ирана (постојећи кружни ток кроз Грузију је мање погодан). Уколико пројекат буде реализован, ојачаће трговинске, економске и друге везе турских суседа на западној и источној обали Каспијског мора, које показују вишесмерну динамику. Председник Азербејџана је позван на недавни самит шефова држава Централне Азије у Душанбеу. Прошле године је укупан трговински промет пет централноазијских земаља са Анкаром износио 12,8 милијарди долара, што је за 27,6 одсто више него 2021. године.   Казахстан је лидер по обиму ове трговине: 2022. године земље су размениле робе у вредности од 6,35 милијарди долара – 54,5% више него претходне године. Овакву импресивну динамику одређује раст цена нафтних деривата, који су заузимали више од 70% казахстанске извозне корпе за Републику Турску. С обзиром да је већина ланаца снабдевања на светским тржиштима поремећена због руско-украјинског сукоба, снажни односи између Казахстана и Турске у потпуности задовољавају интересе ове друге. На пример, у условима несташице енергије, према турским и казахстанским изворима, увоз каменог угља из Казахстана у Турску порастао је за 58%, упркос чињеници да стварна потрошња угља у овој земљи опада већ неколико година (Турска је успешно реекспортујући казахстански угаљ, очигледно у име „турске солидарности“).

Председник Казахстана је 16. октобра 2023. ратификовао споразум о стварању Турског инвестиционог фонда уз учешће Турске, Азербејџана, Киргизије и Узбекистана и са очекиваним одобреним капиталом од 500 милиона долара (100 милиона долара за сваку земљу). Заменик министра економије Републике Казахстан Абзал Абдикаримов назвао је Турски инвестициони фонд „не само још једним фондом, већ споразумом без преседана “, напомињући да су приоритет међурегионални пројекти уз учешће најмање два члана фонда, инфраструктурни пројекти као што су као Транс-Каспијска међународна транспортна рута (ТИТР), као и мала и средња предузећа.

Међусобна трговина централноазијских земаља са Турском

(милијарде долара)

	2021	2022
Укупан трговински промет Турске са земљама Централне Азије	10.04	12.82
Турска – Казахстан	4.11	6.35
Турска – Узбекистан	3.38	3.22
Турска – Туркменистан	1.69	2.06
Турска – Таџикистан	0,45	0,56
Турска – Киргистан	0.41	0.63

Извор: Државни завод за статистику Републике Казахстан, Национални статистички комитет Републике Киргистан, Агенција за статистику при председнику Републике Узбекистан, Институт за статистику Турске

Удео Турске у спољној трговини одабраних земаља Централне Азије, 2022

Казахстан	4,7%
Киргистан	5,3%
Таџикистан	4,7%
Узбекистан	6,4%

Извори: Државни завод за статистику Републике Казахстан, Национални комитет за статистику Киргиске Републике, Агенција за статистику при председнику Републике Узбекистан, Министарство за економски развој и трговину Таџикистана

„ОТГ је прилично дуга хроника. Не видим никакве озбиљне знаке могућег колапса ове структуре. Штавише, допринео је расту имиџа Турске на светској сцени, а одржавање таквог позитивног имиџа је њена трајна вредност“, напомиње узбекистански политиколог Фарход Толипов, који сматра да је делом захваљујући УТГ Узбекистан и Турска постигли нови ниво односа, развијајући „не само билатералну сарадњу, већ и стратешко партнерство“. Према његовом мишљењу, преокрет турске спољне економске политике са фокусом на Запад уопште не искључује нити је у супротности са пријатељским односима Анкаре са Централном Азијом. Штавише, саме земље региона развијају везе са Сједињеним Државама и Европском унијом, покушавајући да седну на неухватљиву „столицу“ мултивекторизма.

Како примећује Григориј Лукјанов, планови Турске, који су у великој мери преувеличани и дугорочно неодрживи, не негирају све већи значај ове земље за централну Азију у целини у контексту изградње стратегија трећих држава. Јачање економске сарадње са земљама у региону „неће само допунити акције земље у области културних и хуманитарних веза, већ ће чинити основу турског утицаја у региону“.

Узимајући у обзир континуиране блиске војно-политичке везе између Турске и НАТО-а, који нагло повећава свој војни буџет, јачање и ширење веза са бившим републикама совјетске централне Азије и Кавказа може се на овај или онај начин укључити у свеобухватну стратегију. Запада за постепену трансформацију огромног региона у оперативно поље против Русије, Кине и Ирана.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ

Бонус видео