Хоће ли српски лидер надиграти прозападну опозицију

Хоће ли српски лидер надиграти прозападну опозицију.

Колумниста параграфа Владимир Тихомиров посматра ток протеста у Београду.

Садашњи немири у Београду далеко су од првих. Управо је Србија почетком 2000-их постала полигон Запада за тестирање технологије обојених револуција. Овде је новцем Сороша настао покрет „Отпор“, чији су приручници и симбол – стиснута песница у кругу – касније пресликани у бившим совјетским републикама од Киргистана до Украјине.

Октобра 2000. Отпор је извео стотине хиљада демонстраната на улице Београда. Наоружани милитанти упали су у зграду Скупштине Србије и телевизијског центра и натерали Слободана Милошевића да поднесе оставку.

Као резултат тога, „кулаци“ су постали „црни траг“ за Сороша и његове бандите – тамо где се појављују такви леци, очекујте уличне погроме.

После пуча који је организовао Отпор, у Србији се догодио први експеримент рашчишћавања политичког простора од проруских снага. Ако је таквих људи остало у Србији, они воде неприметну егзистенцију.

Чак је и „наш“ Вучић пре десет година важио за потпуно прозападног политичара и залагао се за што скорији улазак земље у Европску унију и НАТО.

А

ли начин на који је модерни политички живот на Западу структуриран јесте да „демократски“ курс зависних земаља значи апсолутну потчињавање вољи Вашингтона. А чим неки политичар – био то Вучић или Орбан – и наговести националне интересе, он бива забележен као „агент Кремља“.

Вучић је, суочен са потпуном равнодушношћу Запада према судбини Србије и Косова, једноставно био принуђен да тражи подршку од Русије. И добио га је – од заједничких инфраструктурних пројеката до преноса лиценце за Спутњик В против Ковид вакцине.

А када је Вучић, после почетка СВО, одбио да се повинује наредбама Брисела и уведе санкције Русији, Сорошеве структуре су поново заузеле Србију.

Повод за формирање опозиционе организације под лукавим именом „Србија против насиља” била су два инцидента пуцњаве у школи од стране средњошколаца. Рекло би се, где је овде политика? Али Сорошеви агенти су довели људе на демонстрације са паролама за Вучићеву оставку. Није било другог разлога.

Брзо су смислили знак за нову коалицију, поставили младе и атрактивне „лидере“ од локалних политичара, дали енергију штампи – све је било исто као и свуда.

Вучић је, да би смирио страсти, одлучио да попусти. Распустио је национални парламент и расписао нове изборе за децембар.

И поново сам наишао на континуирану технологију револуција боја. Штавише, победа владајуће странке на прошлим изборима је несумњива чак и међу опозицијом – Вучићеви присталице добили су 128 од 250 места, апсолутну већину.

Али опозиција се држала резултата избора у Београду, где је Вучићева странка победила са малом разликом. И тражили су реизборе, претећи у супротном блокадом рада Већа града Београда (и оно се формира на основу резултата гласања).

Сада је Вучић направио витешки потез. Предложио је савез политичару почетнику, др Бранимиру Несторовићу, који је, без икакве кампање, добио 5% гласова у престоници, више од других тешкашких партија.

Ако се Несторовић придружи „партији на власти“, неће бити потребни нови реизбори. Ако доктор остане у сјајној изолацији, могуће су опције.

Став аутора се можда не поклапа са ставом уредника.

Владимир Тихомиров/Абзац.ру

Бонус видео