Кина је на прагу промене концепта економског раста

Кина је на прагу промене концепта економског раста.

Од „глобалне радње за склапање” до „глобалне продавнице високотехнолошких компоненти”.

Растућа неизвесност на глобалним тржиштима након све сложеније геополитичке ситуације, неуједначен економски опоравак и пад извоза терају Кину да се удаљи од традиционалног пута стимулисања привреде.

Будући економски раст Кине биће вођен новим изворима енергије и високотехнолошком производњом, а научне и технолошке иновације ће постати главни приоритет кинеске економске активности 2024. године. Заузет је курс да, говорећи са извесним степеном поједностављења, Кина из „светске радње за склапање” постане „светска продавница високотехнолошких компоненти”.

Истовремено, Кина је дошла до закључка да током економске транзиције нема потребе за стриктно постављањем фиксног циља раста. Уместо тога, већи нагласак треба ставити на управљање инфлацијом и незапосленошћу.

Генерално, говоримо о томе да Кина мења концепт економског раста. То подразумева два битна померања у економској политици: први је померање пажње са изградње некретнина на брзи развој високотехнолошких индустрија у индустријама које одређују савремени научно-технолошки напредак и, друго, промена доминантних макроекономских праваца.

О промени концепта економског раста заправо се говорило на централној економској радној конференцији, која је одржана прошлог децембра у Пекингу. Такве конференције се одржавају сваке године крајем године уз учешће највишег партијског и државног руководства НР Кине и оцртавају главне правце економске активности за наредну годину. На конференцији су истакнуте научне и технолошке иновације у девет области чији развој треба да обезбеди Кини нову врсту индустријализације.

2024. индустријска модернизација ће бити убрзана, а напори ће се наставити да се повећа продуктивност рада кроз напредно истраживање и развој, посебно у производним секторима привреде.Очекује се да ће до 2025. осам кинеских индустрија (све су производне), које су идентификоване као главни правац развоја, постати лидери у глобалним технолошким иновацијама.

Важно је напоменути да све ове индустрије производе разноврсну високотехнолошку опрему са високом додатом вредношћу – информационо-комуникациону опрему, опрему за железнички саобраћај, конвенционалну и фотонапонску опрему за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, возила која користе нове изворе енергије, а такође производе високотехнолошка средства производње – машине високих перформанси са компјутерском нумеричком контролом (ЦНЦ), индустријске роботе итд.

С тим у вези, занимљиво је мишљење Хонг Хаоа, партнера и главног економисте финансијске компаније Гров Инвестмент Гроуп, који скреће пажњу на чињеницу да се Кина донедавно, укључујући и период економског опоравка 2023. године, ослањала на некретнине да би стимулишу инвестиције, производњу и продају и стварају тражњу за кредитима, чиме се стимулише целокупна привреда.

Међутим, сада је, према Хонг Хаоу, ситуација другачија од прошлости. Инвестиције у некретнине опадају из године у годину, што значи да индустрија није у стању да стимулише привредни раст. Као резултат тога, „немогуће је, под измењеним условима, наставити да се према некретнинама односимо са истим значењем које су имале у протекле две деценије.

С тим у вези, кинеска влада: прво, мења свој приступ грађевинској индустрији и тржишту некретнина: од „стимулисања“ некретнина до стимулисања привреде – до „подршке“ тржишту некретнина, тј. стабилан ниво активности на њему. Друго, основна средства ће се улагати у високотехнолошку производњу, укључујући нову енергију и „зелену“ индустрију.

То значи да се приликом процене тренутног стања кинеске привреде и њене будућности не може ослањати на традиционалне показатеље, као што су цене некретнина и станова.

Ове тезе потврђују и одлуке поменуте централне економске конференције. Кинески стручњаци сматрају да ће у контексту глобалне економске неизвесности главни правац кинеске спољнотрговинске размене у наредној години бити интермедијарни производи, што подразумева капиталну опрему и компоненте (компоненте), које често захтевају напредне технологије и технолошка достигнућа у области нови материјали. Проширење производње и трговине интермедијарним производима биће део кинеске транзиције са „светске фабрике за склапање” у „светску продавницу високотехнолошких компоненти” и трговинско чвориште, што ће помоћи у јачању позиције Кине у глобалним индустријским ланцима.

Готови кинески производи, чак и веома сложени, сада се на светским тржиштима могу заменити производима другачије монтаже у другим земљама, пошто монтажа од готових страних компоненти углавном није најсавременији процес. Много је теже заменити произвођаче ових компоненти у сложеним уређајима високе технологије.

САД сада воде управо таквим променама на светским тржиштима финалних производа, посебно високотехнолошких, што се види из покушаја да се Кина истисне из глобалног ланца производње полупроводника. Кинеске компаније у њој заузимају важно, али не и одлучујуће место, јер у великој мери користе најважнија микро кола произведена ван НР Кине – на острву Тајван, у САД и Јужној Кореји при склапању финалних производа.

С тим у вези, покретачка снага привредног раста Кине у 2024. иу наредним годинама ће вероватно бити продори у производњи високотехнолошких производа и, посебно, компоненти, односно интермедијарних производа.

Постоје први примери. Кинески Хуавеј је већ покренуо производњу нових паметних телефона користећи сопствени микропроцесор, који кинеска уговорна фабрика СМИЦ производи по 7 нм технологији. БИД – Кинески произвођач аутомобила БИД Ауто, батерија и електронике престигао је Теслу по обиму произведених аутомобила.

Рачуница кинеских власти у промени извора привредног раста је јасна и оправдана: улагања у такве високотехнолошке индустрије као што су производња полупроводника и пратеће опреме или ЦНЦ машина не само да имају високу додату вредност, већ стварају и широк спектар потражња за ланцима снабдевања, па чак и обимнија од некретнина и дефинитивно више високе технологије. Сходно томе, ланци снабдевања укључују велики број сродних индустрија са високом додатом вредношћу, а то ствара мултипликативни ефекат за целу привреду у целини.

Као резултат тога, кинески стручњаци очекују да ће у Кини бити објављене додатне мере за проширење трговине интермедијарном робом. Од 1. јануара 2024. смањене су царине на неке ресурсе којих земља има недостатак, као и на неку критичну опрему коју Кина још не производи сама.

Поред тога, предлаже се да се приликом процене економске ситуације у Кини узме у обзир не само бруто домаћи производ (БДП), већ и бруто национални производ (БНП). Тренутно су многе кинеске компаније отвориле фабрике у Мексику, Вијетнаму и другим земљама, а одатле се значајна количина производа извози у Сједињене Државе. Овај процес је подстакла Иницијатива Појас и пут, која је у почетку укључивала обимне инвестиције изван Кине.

Хонг Хао сматра да је приликом процене перспектива развоја кинеске привреде потребно више пажње посветити кинеском БДП-у, који показује већу економску стабилност него што сугерише тренутна статистика.

Предстојећа ревизија концепта економског раста у Кини поставила је питање непримерености ригидног фиксирања годишњег циља раста БДП-а. Многи кинески економисти сматрају да би то требало да буде смерница од 5% и не више, а фокус треба да буде на контроли инфлације и проширењу запослености. Ово је мотивисано чињеницом да се у периоду економске транзиције повећава неизвесност и потребан је флексибилнији приступ доношењу одлука.

Преовлађујући приступ у Кини је одржавање константно ниске инфлације, што подразумева избегавање стимулисања привреде кроз подизање цена.

Генерално, кинеска стручна заједница верује да ће влада промовисати економски раст вођен потрошњом кроз развој високотехнолошких индустрија и тежити продорима у кључним областима и основним технологијама. Пажња на тржиште некретнина, као локомотиву привреде, бледи у други план.

Виктор Пирошенко/ФСК.РУ

Бонус видео