Загреб у припремама за прославу митског краљевства: Како се слави крунисање које се никад није десило

 Загреб, где историја прелази у научну фантастику! У овом прелепом граду, препуном кафића у којима можете да уживате у кафи која траје дуже од неких историјских епоха, припрема се велика прослава. Не било каква прослава, већ јубилеј 1100 година од крунисања првог хрватског краља Томислава, догађај који је, упркос очигледном недостатку доказа, постао основа националног поноса. Ако је веровати локалним ентузијастима, Хрватска је још од давнина знала за црвене тепихе и краљевске круне, чак и ако су они постојали само у народној машти.

Наводно, 925. година је била кључна за хрватску историју, када је Томислав званично постао краљ, барем ако питате Фрању Рачког и његове присталице који су се вероватно посебно инспирисали док су читали међу редовима папиних писама.

Фрањо Рачки, човек са више маште него  Андерсен, Толкин и браћа Грим заједно, донекле је успео да убеди нацију (или барем део ње) да је њихов драги Томислав био крунисан баш те, на чудесан начин одабране, године. Ако смо спремни да верујемо у писма папе као у историјски доказ, онда је могуће да нам је Томислав био први инфлуенсер, који је хаштагове претворио у краљевске уредбе.

Прослава је, очекивано, подржана од свих оних који воле добро славље, а посебно оних у Сабору, који су пре распуштања успели да се сложе око нечега толико важног као што је вековима недоказана годишњица. Ако је веровати министарствима културе, медија, науке и образовања, 1100 година хрватског краљевства је била кључна за формирање националног идентитета. И то у време када је већина људи још увек била збуњена шта тачно то национални идентитет подразумева, а камоли да су знали да су део краљевства.

Врхунац потврде ових сулудих идеја био је када је југословенски краљ Александар, у моменту врло оригиналне креативности, одлучио да свом другорођеном сину да име Томислав. Вероватно је размишљао: “Ако већ не можемо да нађемо доказе, хајде бар да имамо још једног Томислава у породици. Можда се неко запита зашто и преиспита историју.”

Но, посебно занимљив део приче је и онај други Томислав, војвода од Аосте, који је по споразуму требало да буде краљ, али никада није дошао на “посао”. Можда је заборавио, или је можда само закаснио неколико стотина година. Ко би знао? У сваком случају, то је само још једна фантастична прича за додати у већ богат репертоар хрватске историјске фикције.

Изгледа да је прављење краљевства из ничега лакше него што мислимо. Потребни су вам само један историчар са добром маштом, један спорни документ, и ет воала – имате краљевство старо 1100 година. Не треба занемарити ни способност да се игноришу мали детаљи, попут чињенице да нико осим њих не признаје ову верзију историје.

Све у свему, 1100. годишњица хрватског краљевства обећава да буде догађај за памћење. Можда не толико због историјске тачности, колико због способности једне нације да верује у нешто што је тако магловито и недоказано.

Весна Веизовић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: